Nijepor N.10

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nijepor N.10
Nijepor N.10
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Dužina7,00
Razmah krila7,90
Visina2,70
Površina krila18,00
Prazan410
Normalna poletna660
Klipno-elisni motor1 Gnome ili Le Rhone
Brzina krstarenja123 km/h
Maks. brzina na Hopt146 km/h
Plafon leta4600 m
Nieuport 10 C.1

Nijepor N.10 (franc. Nieuport N.10) je francuski jednomotorni dvokrilac koji se koristio kao izviđač, lovac i avion za obuku. Avion je prvi put poleteo 1915. godine. [1]

Najveća brzina aviona pri horizontalnom letu je iznosila 146 km/h.

Raspon krila aviona je bio 7,90 metara, a dužina trupa 7,00 metara. Prazan avion je imao masu od 410 kilograma. Normalna poletna masa iznosila je oko 660 kilograma. Bio je naoružan jednim mitraljezom kalibra 7,7 mm. [1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

U januaru 1914. godine, dizajner Gustav Delage pridružio se firmi Société Anonyme des Etablissements Nieuport, i počeo da radi na familiji aviona koji će ostati u proizvodnji do kraja Prvog svetskog rata. Nieuport 10 je bio prvi od tih aviona i prvobitno je dizajniran da se takmiči u Gordon Benet Tropi trci za 1914. godinu. Zbog izbijanja Prvog svetskog rata ovo takmičenje je otkazano, a projektovani avion je prerađen u vojni izviđački avion sa dva sedišta, koji je stupio u operativnu sužbu 1915. godine.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Nijepor 10 je dvokrilni jednosedi avion potpuno drvene konstrukcije. Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, prednji deo presvučen limom, srednji deo drvenom lepenkom a repni deo trupa presvučen platnom. Bio je opremljen rotativnim motorom Le Rhone 9C snage 59 kW. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Donje krilo je bilo duplo uže i nešto kraće od gornjeg krila. Krila su bila poravnata po zadnjoj ivici a između sebe su bila povezana drvenim upornicama u obliku latiničnog slova V. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Krajevi krila su bili skoro ravno odsečeni. Konstrukcija repnih krila i vertikalni stabilizator su bili napravljeni od drveta presvučeni platnom.

Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom a na repnom delu se nalazila elastična drljača.

Varijante aviona Nijepor 10[uredi | uredi izvor]

Ovde su pobrojane varijante aviona Nijepor 10 koje su se proizvodile.

  • Nijepor H.AV - izviđač/strelac sa sedištem u prednjem i pilota u zadnjem delu.
  • Nijepor H.AR - pilot sa sedištem u prednjem i izviđač/strelac na zadnjem sedištu.
  • Nijepor 10 A.2 - Dvosed za izviđanje (korkcija vatre), model kao Nieuport X.AR.
  • Nijepor 10 S.1 - jednosedi lovac.
  • Nijepor 10 E.2 - Model 10 A.2s sa duplim komandama avion za obuku.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Nijepor N.10
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1
Kalibar 7,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Korisnici[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Nijepor 10 je bio izviđački avion uveden u naoružanje u leto 1915. godine. Najzastupljenije su bile dve verzije ovog aviona, jedna uobičajena, sa osmatračem na prednjem mestu u avionu ispred pilota i druga sa obrnutim rasporedom posade. U toku jeseni 1915. godine najveći broj ovih aviona je prerađeno u jednosede lovce sa oznakom Nijepor 10 S1. Pored proizvodnje u Francuskoj ovi avioni su se još po licenci proizvodili u Rusiji, Britaniji i Italiji. Ukupno je proizvedeno oko 1.000 primeraka ovih aviona (svih tipova). Na Solunskom frontu korišćeni su uglavnom u sastavu Njeporskih eskadrila i u Ratnoj mornarici Velike Britanije. Kad je bio naoružan ovaj avion je imao jedan mitraljez Levis kalibra 7,7mm koji je bio postavljen iznad gornjeg krila ili kod izviđača na drugom sedištu u avionu.

Korišćenje aviona Nijepor N.10 u Kraljevini Srbiji[uredi | uredi izvor]

Srpska avijatika je imala jedan avion Nijepor 10 A2 koji je bio označen brojem No 784, a u našu istoriju je ušao tako što je 28. septembra 1916, sa aerodroma u Grčkoj, put Toplice poleteo sa njim vojvoda Kosta Milovanović Pećanac.

Avionom Nijepor 10 A2 pilotirao je Francuz Rene Kornemon. Oni nisu sleteli, kako im je bilo naređeno, na ratni aerodrom kod Kosančića blizu Bojnika, jer je Pećanac, kao iskusni četnik, znao da će i avion i oni biti lak plen za okupatorsku vojsku. Dok su preletali liniju fronta, više od 40 granata ispaljeno je na avion, ali ga nisu pogodile. Pećanac, koji je znao tek pokoju francusku reč, sporazumevao se sa pilotom gestikulacijom. Uspeo je da pokaže pilotu da navede avion na Ravne livade, blizu sela Meane, podno planine Radan, gde su se spustili. Pošto su istovarili nešto opreme (gde je bilo i 25 kilograma eksploziva), saveznici su se bratski izljubili, pilot je seo u avion, Pećanac je zavrteo elisu i – Francuz je nastavio let u Rumuniju. Ka tom mestu pojurili su bugarski vojnici, ali su četnici, koje je predvodio narednik Radisav Tošić, stigli pre i prihvatili vojvodu. Pećanac se posle sa vojvodom Kostom Vojinovićem stavio na čelo Topličkog ustanka. Uskoro su oslobođeni Kuršumlija, Prokuplje, Blace, Lebane... Ustanak je u krvi ugušen i ovim krajevima je nastao neviđeni teror nad civilnim stanovništvom, koji se produžio i do sredine 1918. godine. Sa ovim avionom je poginuo 19. maja 1917. pilot narednik Aleksandar Prokić student prava, vraćajući se sa obavljenog zadatka izviđanja u neposrednoj blizini aerodroma Verterkopa na visini od 200 metara avion se iz nepoznatih razloga strmoglavio i odneo u smrt mladog pilota. A. Prokić je sahranjen na srpskom vojničkom groblju u Zejtinliku gde i danas počiva.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Nieuport N.10” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • Mikić, Sava (1993). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Boris Ciglić, Krila Srbije Vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske, Beograd, Infinitas d.o.o. 2009. ISBN 978-86-6045-005-2.
  • Zbornik radova, Srpska avijatika 1912—1918, MJV. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Ilustrovana Enciklopedija Vazduhoplovstva, Začetci avijacije - Kralj brzine, Beograd V.Karadžić, SL. 1988. ISBN 978-86-307-0087-3.
  • Jarret P., Flugzeuge die Geschichte der Luftfahrt, Munchen, 2008, D.Kindersley Verlag GmbH. ISBN 978-3-8310-9066-2.
  • Bruce, J.M (1982). The Aeroplanes of the Royal Flying Corps (Military Wing). London: Putnam. str. 326. ISBN 978-0-370-30084-9. 
  • Chant, Christopher and Michael J.H. Taylor (2007). The World's Greatest Aircraft. Edison NJ: Cartwell Books Inc. str. 14. ISBN 978-0-7858-2010-9. 
  • Cheesman E.F., ed. "Fighter Aircraft of the 1914-1918 War". Letchworth, UK. . Harleyford Publications. 1960. pp. 92. ISBN 978-0-8306-8350-5. 
  • Cooksley, Peter. "Nieuport Fighters in Action". Carrollton, Texas. . Squadron/Signal Publications. 1997. ISBN 978-0-89747-377-4. 
  • Fitzsimons, Bernard, ed. "The Illustrated Encyclopedia of the 20th Century Weapons and Warfare". London: Purnell & Sons Ltd., 1967/. 1969. ISBN 978-0-8393-6175-6. str. 1989.
  • Fredriksen, John C. (2001). International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914-2000. Santa Barbara, California: ABC-CLIO Inc. str. 251,252. ISBN 978-1-57607-364-3. 
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nijepor N.10 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нијепор_N.10&oldid=26952187”