Opsada Smolenska (1609—1611)

Opsada Smolenska (1609—1611)
Deo vremena Smutnje
Odbrana Smolenska.
Vreme septembar 1609-jun 1611. Mesto Rusija Ishod Poljska pobeda
Sukobljene strane
Rusko carstvo	Poljsko-Litvanska unija
Komandanti i vođe
vojvoda Mihailo Šejin	Sigismund III Vasa Stanislav Žolkevski Lav Sapjeha
Jačina
oko 5.400 ratnika	oko 22.000 (na početku opsade)
Žrtve i gubici
oko 5.000 ratnika i nekoliko desetina hiljada građana	oko 30.000 (za celu opsadu)

Opsada Smolenska (1609—1611) bila je deo Vremena smutnje i Poljsko-ruskog rata (1605—1618).

Uvod

Tokom Vremena Smutnje, Poljsko-Litvanska unija vojno je podržala Lažnog Dimitrija (1605—1606) i Tušinskog Razbojnika (1607—1610). Invazija dvojice uzurpatora bio privatni poduhvat nekolicine poljskih i litvanskih velikaša, koji su delovali nezavisno (ili čak protivno) od kralja i Sejma: Lažnog Dimitrija podržao je sandomirski vojvoda Đorđe Mnišek, dok su Tušinskog Razbojnika podržale privatne vojske kneza Romana Rožinskog i Jana Sapjehe.

Politička situacija izmenila se u proleće 1609, kada je car Vasilije Šujski sklopio savez sa Karlom IX, ličnim neprijateljem kralja Žigmunda, i to u toku Poljsko-švedskog rata (1600—1611). Švedska intervencija u Rusiji (1609—1610) dovela je do otvorenog rata sa Poljskom.

Opsada

Krajem septembra 1609. vojska kralja Žigmunda opsela je Smolensk. Planovi kralja Žigmunda bili su dalekosežni: ujedinjenje Poljske i Rusije i prevođenje Rusa u katolicizam. Međutim, grad se uporno branio, pod vođstvom dotle nepoznatog vojvode Mihaila Šejina. Ruski ratnici, koji su u toku Vremena Smutnje prethodnih godina izgubili nebrojene bitke, pokazali su iznenađujuću upornost i neustrašivost u odbrani svojih domova, žena i dece.

Poraz Tušinaca

Paradoksalno, opsada Smolenska olakšala je položaj cara Vasilija, pošto je dovela do povlačenja većine poljskih saveznika Tušinskog Razbojnika pod Smolensk. Tako je u proleće 1610. rasturen Tušinski logor i prekinuta opsada Moskve, zahvaljujući švedskim najamnicima koje je predvodio Mihail Skopin-Šujski.

Bitka kod Klušina

Povlačenje Tušinaca od Moskve oslobodilo je glavninu ruske vojske da krene u pomoć Smolensku, ali je ova pomoćna vojska juna 1610. potučena kod Klušina, što je dovelo do zbacivanja cara Vasilija (27. jula 1610.) od strane Boljarske dume ( "Sedmorica boljara") i predaje Moskve (21. septembra 1610). U Moskvi je ostao poljski garnizon od 3.000 ljudi.

Pregovori

U jesen 1610. u logoru pod Smolenskom kralj Žigmund je primio zarobljenoga cara Vasilija i delegaciju Boljarske dume, predvođenu patrijarhom Filaretom, koja je u strahu od Lažnog Dimitrija II ponudila carstvo kraljeviću Vladislavu. Kralj Žigmund zahtevao je krunu za sebe, i pregovori su propali zbog njegove poznate netrpeljivosti prema pravoslavlju. Ruska delegacija je zatvorena i rat je nastavljen, a Rusija je sve do 1613. bila bez vladara.

Sam protiv svih, Smolensk se održao još godinu dana i predao se tek 3. juna 1611. nakon 20 meseci opsade.

Posledice

Mirom u Deulinu 1618. Smolensk je ostao pod vlašću Poljske, sve do Poljsko-ruskog rata (1654—1667).

Literatura

• Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. izd.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 242—243. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678. 
• Gažević, Nikola, ur. (1974). Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 622,tom 5. 
• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno izd.). Beograd: Službeni list SRJ. str. 326. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759. 
• Djurant, Vil. Početak doba razuma : istorija evropske civilizacije u doba Šekspira, Bejkona, Montenja, Rembranta, Galilea i Dekarta : 1558-1648 / Vil Djurant ; [preveo s engleskog Ljubomir Veličkov]. Beograd : Vojnoizdavački zavod : Narodna knjiga, 2004 (Beograd : Vojna štamparija). str. 518—519. ISBN 978-86-335-0165-1.  COBISS.SR 115976204
• The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. str. 429. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698.