Опунција
| Opuncija | |
|---|---|
_(18157916621).jpg)
| |
| Stablo, cvet i plod, botanička ilustracija iz priručnika Lekovite biljke Amerike | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Red: | Caryophyllales |
| Porodica: | Cactaceae |
| Rod: | Opuntia |
| Vrsta: | O. ficus-indica
|
| Binomno ime | |
| Opuntia ficus-indica | |
| Sinonimi[1] | |
|
Spisak
| |
Opuncija (Opuntia ficus-indica) je grmoliki, razgranati kaktus, poreklom iz Meksika, ali se često može videti kao odomaćena, samonikla vrsta duž jadranske obale. U kontinentalnim područjima gaji se često kao sobna biljka. Ima sočne i ukusne, jestive plodove koji se nazivaju još i indijske smokve.
Latinsko ime roda Opuntia potiče od imena antičkog grčkog grada Opusa (spominje ga Homer u Ilijadi i Pindar u svojim pevanjima). Kod Plinija je naziv možda za jednu vrstu smokve.[2] Ime vrste ficus-indica složenica je od grčkih reči ficus (smokva) i indica (indijski).[3]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Opuncija vodi poreklo iz Meksika, odakle je u 16. veku prenet u Evropu. Odomaćio se na Mediteranu, gde često podivlja iz kulture, pa se samoniklo sreće uz morsku obalu.[4] Danas je raširen u umerenom i tropskom pojasu širom sveta.[1] U hladnijim klimatskim zonama gaji se kao sobna vrsta.[5]
Opis vrste[uredi | uredi izvor]
Opuncija je grmoliki kaktus, visine 1−3 m. Stablo je gusto razgranato, a ogranci su eliptični, pljosnati i mesnati. Mogu biti dugi i do 50 cm. Obrasli su sitnim bodljama koje rastu u čupercima na svim delovima biljke. Cvetovi su dvopolni, žuti, prečnika 6−7 cm, sa mnogobrojnim laticama. Razvijaju se uz gornji rub ogranka. Cvetaju od juna do septembra. Oprašuju ih insekti.[5][4]
Plodovi se, u botaničkom smislu, ubrajaju u bobice. Sočni su i krupni, veličine jajeta. Mogu biti crvene, žute ili ljubičaste boje, a kao i cela biljka, obrasli su čupercima bodlji. U plodu ima malo semena, ili ih nema uopšte. Jestivi su.[6]
-
Članci stabla sa trnjem -
Novi izbojak -
Cvetovi -
Plodovi
.JPG)
.jpg)
Uslovi staništa[uredi | uredi izvor]
Opuncija zahteva veoma dobro drenirano zemljište, najbolje peskovito, blago kisele do neutralne reakcije (pH 6−7,5). Tokom zime zahteva suvo zemljište, dok joj tokom vegetacionog perioda prija umereno vlažno. Zahteva dosta toplote i sunčeve svetlosti, pa joj najviše odgovaraju južne ekspozicije, zaštićene od hladnih zimskih vetrova i kiša. Ne može rasti u hladovini.[5] Otporan je na posolicu, ali izbegava položaje izložene jakoj buri. Na Mediteranu raste na stenama i liticama.[4]
Opuncija se razmnožava semenom i reѕnicama od sočnih, zelenih ogranaka.[5] Smatra se invazivnom vrstom zbog svog lakog razmnožavanja. Otporna je vrsta i smanjuje bioraznolikost drugih biljnih vrsta uz obalu.[3]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
U mnogim područjima sa toplom i umerenom klimom opuncija se uzgaja zbog svojih sočnih, slatkih i ukusnih plodova.[5] Ovi plodovi još se nazivaju i indijske smokve. Dobri su za jelo sirovi, ali se od njih mogu spremati i džemovi i mermelade. U nekim zemljama pripremaju se i cvetovi, kao ukusno bareno povrće.[4] Najnovijim naučnim istraživanjima utvrđeno je da su plodovi opuncije obiluju visokim sadržajem vitamina C, a bogati su i vitaminima B1 i B2 i provitaminom A. Imaju znatnu količinu pigmenata i polifenola, a takođe su i važan izvor prehrambenih elemenata kao što su dijetalna vlakna, aminokiseline i minerali. Kaktusov plod, zbog svog nutritivnog sadržaja, odnosno niskog sadržaja masti i ugljenih hidrata, a visokog sadržaja vode i dijetnih vlakana spada u niskoklaorične plodove.[7]
Pri branju i konzumiranju plodova treba paziti na sitne bodlje na kori, koje se mogu zabiti u prste i usta. Zato ih je najbolje brati u rukavicama, a plod prerezati uzdužno i iz njega izvaditi sočni, mesnati deo. Prekomerno konzumiranje plodova opuncije može izazvati dijareju.[6]
Cvet i stablo opuncije deluju kao antispazmolitik i diuretik, pa su se kao takvi koristili u narodnoj medicini. Osim toga stabljike su vezivane oko povređenih ekstremiteta kao mera prve pomođi. Cvetovi su se koristili za smanjenje krvarenja i probleme gastro-intestinalnog trakta, posebno dijareju, kolitis i sindrom nervoznih creva, kao i u lečenju uvećane prostate.[5]
U savremenoj medicini prva istraživanja opuncije započela su ispitivanjem sastava stabljike, a zatim i plodova u pogledu diuretskih efekata. Prve studije su pokazale diuretska i antioksidativna svojstva koja su usko vezana za konzumaciju svježeg ploda. Pozitivni rezultati dokazali su veoma značajan nutricionistički benefit ploda opuncije. Sva otkrivena i dokazana svojstva ukazuju na veliku mogućnost primene ovog ploda kod diuretskih bolesti, antioksidativne zaštite organizma, kao i u očuvanju normalne telesne težine.[7]
Iz stabljika opuncije dobija se jedna vrsta gume, koja se koristi za žvakanje, ili pomešana sa uljem, za izradu sveća. Sok od kuvanih ogranaka je vrlo lepljiv i dodaje se gipsu, kreču i drugim sličnim materijalima kako bi bolje prianjali za zidove.[5] Od semena se dobija biljno ulje, koje je retko na tržištu zbog visoke cene, a koristi se u kozmetici.[3]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
- Opuncija se, zbog ukusnih plodova, uvedena u kulturu još u predkolumbovskoj Americi. Još u to doba bio je poznat veliki broj veštački uzgojenih kultivara.[4]
- Ova izuzetna biljka nalazi se na aktuelnom, kao i na svim ranijim grbovima Meksika.[8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Opuntia ficus-indica (L.) Mill.”. USDA GRIN. - Pristupljeno 14. 12. 2016.
- ^ Gligić 1954
- ^ a b v „OPUNCIJA”. Priroda i biljke. Pristupljeno 14. 12. 2016.
- ^ a b v g d Grlić 1986, str. 113−114
- ^ a b v g d đ e „Opuntia ficus-indica - (L.)Mill.”. Plants For A Future. Pristupljeno 14. 12. 2016.
- ^ a b Grlić 1986, str. 135
- ^ a b Blazevska, Zagorka; Cvrk, Ramzija; Aleksovski, Aleksandar (2012). „SASTOJCI KATUSOVOG PLODA (OPUNTIA FICUS INDICA) INKORPORIRANI U DIJETETSKE PROIZVODE KOJI SE KORISTE KAO SUPLEMENTI HRANI ILI OTC”. Hrana u zdravlju i bolesti, znanstveno-stručni časopis za nutricionizam i dijetetiku. 1 (2): 32—38. Pristupljeno 14. 12. 2016.
- ^ de Lourdes Aguilar Enríquez, María; de la Paz Pérez Olvera, Carmen; de la Paz Pérez Olvera, Socorro (2004). „LA FLORA DEL ESCUDO NACIONAL MEXICANO” (PDF). Polibotanica. México. 18: 53—73. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 14. 12. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec".COBISS.SR 29347079
- Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta.COBISS.SR 27451399
- Matić, Ankica; Matić, Milan (2004). Moja prva biljka. Beograd: A. Matić : M. Matić. ISBN 86-905939-0-X.COBISS.SR 116517132
- Kaktusi. Ljubljana ; Zagreb: Mladinska knjiga. 1990. ISBN 86-11-04903-9.COBISS.SR 21227520
- Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša".COBISS.SR 89560583
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
- „Opuncija”. PRIRODNO DO ZDRAVLJA (LJEKOVITO BILJE). Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 14. 12. 2016.
- Klisović, Jadranka (17. 9. 2014). „Indijska smokva ili opuncij (kaktus) – bodljikavi specijalitet i ukusni lijek…”. Nezavisni novinarski portal TRIS. Приступљено 14. 12. 2016.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
