Pređi na sadržaj

Otvorena nauka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Otvorena nauka predstavlja pokret koji podrazumeva da svi društveni nivoi, bilo amaterski, bilo profesionalni, imaju pristup naučnim istraživanjima i podacima i da sami mogu da učestvuju u diseminaciji informacija. Ona obuhvata prakse poput objavljivanja otvorenih istraživanja, insistiranja na otvorenom pristupu, orhrbrivanja naučnika da se bave otvorenom naukom što sve zajedno umnogome olakšava objavljivanje i razmenu naučnih saznanja.[1]

Otvorena nauka pojavila se u 17. veku sa dolaskom akademskih časopisa koji su nastali zbog društvene potrebe koja se ogledala u neophodnosti da se pristupi naučnom znanju i da grupe naučnika međusobno podele izvore kako bi mogli da se zajedno dalje bave naukom. U savremenom dobu aktuelno je pitanje količine naučnih informacija koje treba da se podele sa svima. Nesuglasice postoje između želje naučnika da imaju pristup otvorenim izvorima i želje pojedinaca da zarade kada se njihovi izvori koriste.

Pozadina

[uredi | uredi izvor]

U širem smislu nauka predstavlja sakupljanje, analizu, objavljivanje, ponovnu analizu, kritiku i ponovnu upotrebu podataka. Oni koji se zalažu za otvorenu nauku identifikovali su brojne prepreke koje sprečavaju ili ometaju široku diseminaciju naučnih podataka. To su neophodno plaćanje pristupa istraživanjima istraživača koje objavljuju profitne izdavačke kuće, ograničenja upotrebe podataka koji nameću sami izdavači, loše formatiranje podataka ili upotreba zaštićenih softvera koji otežavaju ponovnu upotrebu podataka, izbegavanje objavljivanja podataka iz kultoroloških razloga zbog straha da će se izgubiti kontrola nad upotrebom informacija. Otvorena nauka može često da sadrži aspekte pokreta otvorenog koda u domenima gde savremena nauka zahteva softver za obradu podataka i informacija.[2]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Rasprostranjeno prihvatanje institucije naučnog časopisa obeležava početak modernog koncepta otvorene nauke. Pre toga društvo je vršilo pritisak na naučnike da se mnogo ne ističu.

Vreme pre nastanka časopisa

[uredi | uredi izvor]

Pre pojave naučnih časopisa, naučnici su objavljivanjem svojih naučnih otkrića imali veću štetu nego korist. Mnogo njih, uključujući i Galilea, Keplera, Isaka Njutna, Kristijana Hajgensa i Roberta Huka, su dokazivali da su određena otkrića njihova tako što su ih opisivali kodirano u anagramima ili šiframa a onda distribuirali šifrovani tekst. Nameravali su da svoja otkrića pretvore u nešto na čemu bi mogli da zarade, a onda da pokažu svoja otkrića kako bi dokazali da su njihova kada budu spremni za to.

Sistem koji je podržavo neobjavljivanje otkrića je prouzrokovao problem zato što je to značilo da ona ne mogu da se podele brzo i nekada je istraživaču trebalo mnogo vremena da ukaže na prioritet otkrića. Njutn i Gotfrid Lajbnic su obojica tvrdili da su izmislili račun.

Njutnovo objašnjenje je da je on o računu pisao još šezdesetih i sedamdesetih godina 17. veka, ali da to nije objavljivao do 1693. Lajbnic je objavio naučni spis o računu 1684. Rasprave o tome ko je prvi nešto otkrio su uobičajene za sisteme gde se nauka ne objavljuje otvoreno, i to je predstavljalo problem naučnicima koji su želeli da imaju koristi zbog toga što su nešto prvi otkrili.[3] Ovakvi slučajevi su predstavnici sistema aristokratskog pokroviteljstva u kome su naučnici dobijali finansijska sredstva da razviju upotrebljive ili zabavne stvari. U tom smislu, nauka je obezbeđivala prestiž pokrovitelju na isti način kao i pokroviteljstvo na umetnicima, piscima, arhitektama i filozofima. Zbog ovoga, naučnici su bili pod pritiskom da usliše želje svojih pokrovitelja, i sprečeni da budu potpuno slobodni u svojim istraživanjima što bi njima lično obezbedilo ugled a ne njihovim pokroviteljima.

Pojava akademija i časopisa

[uredi | uredi izvor]

Vremenom je pomenuti sistem pokroviteljstva prestao da pruža naučne rezultate koji su bili neophodni društvu. Pojedinci pokrovitelji nisu mogli da obezbede dovoljna sredstva naučnicima, čije karijere nisu bile stabilne i kojima je trebala stalna finansijska podrška. Do promene je došlo kada se krenulo u pravcu da se istraživanja više naučnika okupe na jednom mestu, a akademije, koje je finansiralo više pokrovitelja. U Engleskoj je 1660. osnovano Kraljevsko društvo, a 1666. Francuzi su osnovali Francusku akademiju nauka. U periodu između 1660—ih i 1793. vlade su zvanično priznale 70 drugih naučnih organizacija koje su nastale po uzoru na pomenute dve. Henri Oldenberg je 1665. postao urednik prvog naučnog časopisa, Filozofske transakcije Kraljevskog društva, koji je bio prvi akademski časopis posvećen nauci i osnova za razvoj naučnih publikacija. Do 1699. postojalo je 30 naučnih časopisa, a do 1790. bilo ih je 1052. Od tada objavljivanje je postalo još rasprostranjenije.

Saradnja akademija

[uredi | uredi izvor]

U savremenom dobu, mnoge akademije vrše pritisak na istraživače na državni univerzitet i naučne institucije da se uključe u deljenje istraživanja i pretvaranje nekih tehnoloških dostignuća u sopstveno vlasništvo. Neki rezultati istraživanja imaju potencijala da obezbede komercijalne prihode, i u nadi da će profitirati na ovim proizvodima, mnoge istraživačke institucije uskraćuju pristup informacijama i tehnologiji koje bi inače dovele do globalnog naučnog napredovanja kada bi druge institucije imale pristup ovim izvorima. Teško je predvideti potencijalnu isplativost tehnologije ili proceniti cenu njenog uskraćivanja, ali generalno se svi slažu da je mnogo veća korist kada tehnologiji može da se pristupa nego kada se pristup svim drugim istrživačkim institucijama uskraćuje.

Argumenti protiv otvorenog pristupa nauci

[uredi | uredi izvor]

Ljudi su izneli različite argumente kako bi se zadržala određena ekskluzivnost u nauci, poput sledećih:

  • mnogo nekategorizivanih informacija opterećuje naučnike,
  • nauka može da se zloupotrebljava,
  • javnost može pogrešno da tumači naučne podatke,
  • povećanje opsega nauke može da oteža verifikaciju bilo kog otrkića.

Argumenti za otvoreni pristup nauci

[uredi | uredi izvor]

Publikovanje istraživanja i podataka u otvorenom pristupu omogućava strožu recenziju.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ David, P. A. (2004). „Understanding the emergence of 'open science' institutions: Functionalist economics in historical context”. Industrial and Corporate Change. 13 (4): 571—589. doi:10.1093/icc/dth023. .
  2. ^ Glyn Moody (26 October 2011). "Open Source, Open Science, Open Source Science". Pristupljeno 3 January 2012.
  3. ^ McClellan III, James E. . Science reorganized : scientific societies in the eighteenth century. . New York: Columbia University Press. 1985. ISBN 978-0-231-05996-1. 

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]