Pavle Trifunac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Pavle Trifunac (Velika Kikinda, 1796 — Beč, 26. april 1882) je bio predsednik Matice srpske, pravnik, sudija i ministarski savetnik.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Poreklom iz bogate banatske porodice koja je nosila plemićku titulu "ot Batfe". Batfa (sada Derevci) je bio mesto u okolini Ungvara (sada Užgoroda), u tadašnjoj Ugarskoj (današnjoj Ukrajini!). Rođen je u Velikoj Kikindi gde je otac bio na položaju podbeležnika; ali zavičajac je ipak melenački, jer je tu proveo mladost. Otac Dimitrije Trifunac (1764-1838) je 32 godine bio birov[1] Velikokikindskog distrikta, i za svoje zasluge dobio je plemićku titulu. Supružnici Dimitrije i Melanija (rođ. Čokrljan) su izrodili osmoro dece: sinove Arsenija, Luku, Jovana, Pavla i Danila, i tri kćerke.

Pavle je pohađao srpsku gimnaziju u Sremskim Karlovcima a onda pravo diplomirao i doktorirao u Pešti. Kao po struci pravnik -doktor prava, u Budimu je bio sudija i sekretar Pridvorne komore (koncepista 1827-1831, sekretar 1837-1846[2]), a kasnije i savetnik te institucije. Oženio se sa lepom i bogatom primorkinjom iz Rijeke.

Godine 1832. javlja se kao saradnik "Letopisa Matice srpske", a 1838. godine i "Serbskog narodnog lista".

Bio je jedan od prvih članova Matice srpske (1842. dao je 200 f), a među prvima je postao i počasni član društva 11. jula 1839. godine. Nakon smrti Save Tekelije, u društvu sa Pavlom Kojićem je radio na prenosu Tekelijine biblioteke iz Arada. Izvesno vreme je zauzet ocenjivanjem rukopisa podnetih Matici srpskoj za objavljivanje. Bio je član komisije koja je trebalo da apeluje na srpske rodoljube u Monarhiji, a i šire, da prilažu donacije u Matičin fond. Nalazio se i u stalnoj komisiji "za učebne predmete". Priložio je 1843. godine u Književni fond Matice srpske 200 f.[3] Obavezao se da će dok taj iznos ne zatraži Matica, redovno plaćati "lihvu" na dan Sv. Melanije, kada je upokojena njegova majka Melanija. Majka se bavila humanitarnim aktivnostima, prilažući priloge.

Nakon povlačenja Platona Atanackovića dolazi na čelo Matice srpske u Pešti. Prvo je 1842. izabran za "drugog predsedatelja" (drugog predsednika, tj. zamenika), a potom je 1844. izabran za predsednika. Bio prijatelj sa tadašnjim sekretarom Teodorom Pavlovićem. Pošto je često bio službeno odsutan iz Pešte za vršioca dužnosti 1845. izabran Pavle Kojić, potonji predsednik. Trifunac je na čelu Matice ostao do 1853. godine.[4]

U Melencima je ponikao još jedan Pavle Trifunac (1825-1889), kojeg su zvali "mlađi"[5] (jer je bio znatno mlađi), da bi ga razlikovali od "starijeg" (kojem je posvećen ovaj članak). Taj Trifunac takođe pravnik, koji se više bavio politikom (i bio poslanik u ugarskom i srpskom crkvenom Saboru) i učestvovao u vlasti, rođen je 1825. godine u Melencima, kao sin Uroša Trifunca mesnog đakona.

Umro je "stariji" Pavle Trifunac carski i kraljevski savetnik u penziji, kao udovac, u dubokoj starosti (sa 86) u Beču marta 1882. godine.[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu", Novi Sad 1937.
  2. ^ "Pesther und Ofner Wegweiser Kalender 1840.", Buda 1840.
  3. ^ Serbske narodne novine", Pešta 1843.
  4. ^ Enciklopedija Novog Sada. Knjiga 29, Tre-Flu. Novi Sad: Novosadski klub "Dobra vest". 2008. str. 41—42. 
  5. ^ Ivan Bob Bošnjak: "Životopis znamenitih melenačkih porodica 18. i 19. veka", knj. druga, Melenci 2015.
  6. ^ "Rad Matice srpske", Novi Sad 1973.