Pažnja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Fokus.
Fokusirana pažnja

Pažnja ili fokus je voljna mentalna usmerenost i usredsređenost na odabran broj relevantnih elemenata koji imaju središnje mesto u svesti, uz zanemarivanje mnoštva ostalih, irelevantnih. Tokom procesa pažnje, povećana je napetost mišića, povećana cirkulacija krvi u mozgu, širenje zenica i sl, čiji je smisao bolji prijem draži i jasnije opažanje. Danas se smatra da je za budnost odgovorna nervna struktura retikularna formacija. Ona brojnim ipulsima održava mozak u budnom stanju.[1] Pažnja ima nekoliko svojstava, od kojih su najvažnije usmerenost i selektivnost. Usmerenost je prilagođavanje organizma za bolji prijem draži, a selektivnost posledica jasnije svesti na draži na koje smo usmerili pažnju. Kriterijumi pažnje: obim, trajanje, fluktuacija i intenzitet. Pažnja je svojstvo svih psihičkih procesa.

Pažnja je bihevioralni i kognitivni proces selektivne koncentracije na diskretni aspekt informacije, bilo da se smatra subjektivnom ili objektivnom, i pri tom sezanemaruju druge uočljive informacije. Vilijam Džejms (1890) je napisao da je „Pažnja je preuzimanje posedovanja uma, u jasnoj i živopisnoj formi, jednim od naizgled nekoliko istovremeno mogućih objekata ili tokova misli. Fokalizacija, koncentracija svesti su njena suština.”[2] Pažnja je takođe opisana kao alokacija ograničenih resursa kognitivne obrade.[3] Pažnja se manifestuje uskim grlom koncentracije, u smislu količine podataka koje mozak može obraditi svake sekunde; na primer, u ljudskom vidu, samo manje od 1% vizuelnih ulaznih podataka (pri približno jednan megabajt u sekundi) može ući u usko grlo,[4][5] što dovodi do nenamernog slepila.[6][7]

Pažnja ostaje ključno područje istraživanja u obrazovanju, psihologiji, neuronauci, kognitivnoj neuronauci i neuropsihologiji. Područja aktivnog istraživanja uključuju utvrđivanje izvora senzornih znakova i signala koji izazivaju pažnju, efekte ovih senzornih znakova i signala na podešavanje svojstava senzornih neurona i odnos između pažnje i drugih procesa ponašanja i kognitivnih sposobnosti, što može uključivati radnu memoriju i psihološku budnost. Relativno novo istraživanje, koje se proširuje na ranija istraživanja u okviru psihopatologije, ispituje dijagnostičke simptome povezane sa traumatskom povredom mozga i njenim efektima na pažnju. Pažnja se takođe razlikuje u različitim kulturama.[8]

Odnosi između pažnje i svesti dovoljno su složeni da zahtevaju višegodišnje filozofsko istraživanje. Takvo istraživanje je drevno i stalno relevantno, jer može imati efekte na različitim poljima, od mentalnog zdravlja i proučavanja poremećaja svesti do veštačke inteligencije i njenih domena istraživanja.

Počeci eksperimentalnih istraživanja[uredi | uredi izvor]

Kolin Čeri je koristio dihotičku prezentaciju stimulusa (emitovanje različitog sadržaja na dva kanala slušalica). Zadatak ispitanika bio je da obrati pažnju na sadržaj jednog kanala i reprodukuje ga. Ovakva vrsta zadatka naziva se zadatak praćenja. Kanal na koji se obraća pažnja je praćeni kanal, a kanal na koji se ne obraća pažnja jeste blokiran kanal. Na blokiranom kanalu se menja sadržaj (počinje se izlaganje nekog drugog teksta, menja se jezik izlaganja itd.). Ispitanici su relativno tačno reprodukovali sadržaj sa praćenog kanala s tim što je reprodukcija bila prozodijski ravna (nema prirodne melodije rečenice). Međutim, ispitanici ne samo da nisu mogli da reprodukuju sadržaj sa blokiranog kanala, već nisu bili svesni izmena sadržaja. Mogli su da saopšte samo neke fizičke karakteristike (da li je muški ili ženski glas, da li je emotivan ton itd.) Čeri je je ovaj fenomen selektivne pažnje nazvao koktel efektom.

Morej je pokazao da ispitanici nisu svesni sadržaji na blokiranom kanalu čak i ako je 35 puta ponovljena ista reč. Nalazi Moreja i Čerija ukazuju na to da je pažnju moguće usmeriti samo na jedan segment informacija, dok je ostatak informacija blokiran.

Teorije rane selekcije[uredi | uredi izvor]

Početna istraživanja ukazuju na to da se ova selekcija odvija već u prvim fazama obrade. Stoga su različite varijante prvobitnih modela koji su opisivali selekciju informacija i njihovu dalju obradu naziva teorijama rane selekcije. Najpoznatije su Brodbentova teorija filtera i teorija prigušivanja Trizmanove. Ova istraživanja će dovesti do značajnih uvida o komponentama sistema obrade informacija koje će postati deo modela Atkinsona i Šifrina.

Brodbentova teorija filtera[uredi | uredi izvor]

Čerijevi nalazi podstiču Brodbenta da izvede seriju eksp sa zad. praćenja koji će dovesti do formiranja teorije filtera ili teorije auditivne percepcije. On dihotički emituje niz brojeva (npr. na levom kanalu 6, 3, 8, a na desnom 4, 7, 2), zadatak ispitanika bio je da reprodukuje brojeve. Pokazalo se da ispitanici bez problema reprodukuju prvo stimuluse sa jednog kanala, a zatim stimuluse sa drugog kanala. Međutim, reprodukcija na osnovu redosleda izlaganja bila je skoro nemoguća.

Brodbent je stoga zaključio da se odvija kategorizacija na osnovu kanala i da ispitanici nisu u stanju da obavljaju dve kognitivne operacije istovremeno što ukazuje na ograničenost sistema. Zato je neophodna selekcija informacija koje će biti prosleđene u daljem radu koja je serijalna. Činjenica da je reprodukcija uspešna govori da je primljena informacija izvesno vreme zadržana – dok se reprodukuje sadržaj jednog kanala, zadržava se informacija sa drugog kanala. Ovo zadržavanje se odvija u ulaznim kanalima – baferu i vremenski je ograničeno, ako nije prosleđena informacija se gubi. Na osnovu Čerijevih nalaza (jer ispitanici nisu u stanju da reprodukuju sadržaj blokiranog kanala) Brodbent zaključuje da je tu informacija uskladištena u neosmišljenom vidu. Od velikog broja ulaznih kanala samo sa jednog će informacije biti prosleđene u daljem radu, dok će ostali kanali biti potpuno blokirani. Za selekciju informacija zadužen je filter. On je neophodan jer bi bez selekcije bilo onemogućeno prosleđivanje u sledećoj komponenti tj. kanal odluke koji ima ograničene kapacitete.

Komponente Brodbentovog modela
Ime Uloga Ekvivalent
Bafer Kratkotrajno zadržava informacije koje nisu osmišljene Ehoička memorija
Filter Blokira sve sem jednog kanala, selektuje informacije Selektivna pažnja
Kanal odluke Operativna memorija

Savremena definicija i istraživanje[uredi | uredi izvor]

Pre zasnivanja psihologije kao naučne discipline, pažnja se proučavala u polju filozofije. Stoga su mnoga otkrića u polju pažnje napravili filozofi. Psiholog Džon B. Vatson naziva Huana Luisa Vives ocem moderne psihologije, jer je u svojoj knjizi De Anima et Vita (Duša i život) prvi prepoznao značaj empirijskog istraživanja.[9] U svom radu o pamćenju, Vives je otkrio da što se pažljivije prate podražaji, to će se bolje zadržati.

Do devedesetih godina prošlog veka psiholozi su počeli da koriste pozitronsku emisionu tomografiju (PET), a kasnije i funkcionalnu magnetno-rezonantnu timografiju (fMRI) za snimanje mozga, dok su nadgledali zadatke koji obuhvataju pažnju. S obzirom da je ova skupa oprema uglavnom bila dostupna samo u bolnicama, psiholozi su tražili saradnju sa neurolozima. Psiholog Majkl Posner (tada već poznat po svom uticajnom radu na vizuelnoj selektivnoj pažnji) i neurolog Markus Rajkl su bili pioniri u studijama selektivne pažnje snimanjem mozga.[10] Njihovi rezultati ubrzo su izazvali interesovanje neuronaučne zajednice, koja je do tada jednostavno bila usredsređena na majmunski mozak. Razvojem ovih tehnoloških inovacija, neuronaučnici su se zainteresovali za ovu vrstu istraživanja koja kombinuje sofisticirane eksperimentalne paradigme iz kognitivne psihologije sa ovim novim tehnikama snimanja mozga. Iako se starija tehnika elektroencefalografije (EEG) dugo koristila za proučavanje moždane aktivnosti koja je u osnovi selektivne pažnje kognitivnih psihofiziologa, sposobnost novijih tehnika da zapravo precizno mere lokalizovanu aktivnost unutar mozga izazvala je ponovno zanimanje šire zajednice istraživača. Sve veći broj takvih istraživanja neuroimidžinga identifikovao je frontoparietalnu mrežu pažnje za koju se čini da je odgovorna za kontrolu pažnje.[11]



Selektivno i vizuelno[uredi | uredi izvor]

The spotlight model of attention
Model pažnje sa centrom pažnje

U kognitivnoj psihologiji postoje najmanje dva modela koji opisuju kako funkcioniše vizuelna pažnja. Ovi modeli se mogu smatrati metaforama koje se koriste za opisivanje unutrašnjih procesa i generisanje hipoteza koje su kvivotvorljive. Uopšteno govoreći, smatra se da vizuelna pažnja funkcioniše kao proces u dve faze.[12] U prvoj fazi pažnja se ravnomerno raspoređuje po spoljašnjoj vizuelnoj sceni i paralelno se vrši obrada informacija. U drugoj fazi, pažnja je koncentrisana na određeno područje vizuelne scene (tj. Fokusirano je), a obrada se vrši na serijski način.

Prvi od ovih modela koji se pojavio u literaturi je reflektorski model. Izraz „reflektori” inspirisan je radom Vilijama Džejmsa, koji je opisao pažnju kao fokus, marginu i ivicu.[13] Fokus je područje koje ekstrahuje informacije iz vizuelne scene sa visokom rezolucijom, čiji je geometrijski centar tamo gde je vizuelna pažnja usmerena. Okruženje fokusa je rub pažnje, koji ekstrahuje informacije na mnogo grublji način (tj. niske rezolucije). Ovaj rub se proteže do određene oblasti, a presek se naziva margina.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  2. ^ James W (1890). The Principles of Psychology. 1. New York: Henry Holt. str. 403—404. 
  3. ^ Anderson JR (2004). Cognitive Psychology and Its Implications (6th izd.). Worth Publishers. str. 519. ISBN 978-0-7167-0110-1. 
  4. ^ Zhaoping L (2014). Understanding vision: theory, models, and data. United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 9780199564668. 
  5. ^ Goldstein EB (2011). Cognitive Psychology: connecting mind, research, and everyday experience. Cengage Learning. ISBN 978-1-285-76388-0. 
  6. ^ Chabris CF, Simons DJ (2010). The Invisible Gorilla and Other Ways Our Intuitions Deceive UsNeophodna slobodna registracija. New York: Crown. 
  7. ^ Folk CL (2010). „Attention: Divided”. Ur.: Goldstein EB. Encyclopedia of PerceptionSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Thousand Oaks, CA: Sage. str. 84–7. ISBN 9781412940818. 
  8. ^ Chavajay P, Rogoff B (jul 1999). „Cultural variation in management of attention by children and their caregivers”. Developmental Psychology. 35 (4): 1079—90. PMID 10442876. doi:10.1037/0012-1649.35.4.1079. 
  9. ^ Johnson A (2004). Attention: Theory and Practice. Thousand Oaks, CA: SAGE Publications. str. 1–24. ISBN 978-0-7619-2760-0. 
  10. ^ Raichle M (1999). „Positron Emission Tomography”. The MIT Encyclopedia of the Cognitive Sciences. MIT Press. Arhivirano iz originala 17. 1. 2015. g. Pristupljeno 10. 6. 2018. 
  11. ^ Scolari M, Seidl-Rathkopf KN, Kastner S (februar 2015). „Functions of the human frontoparietal attention network: Evidence from neuroimaging”. Current Opinion in Behavioral Sciences. 1: 32—39. PMC 4936532 Slobodan pristup. PMID 27398396. doi:10.1016/j.cobeha.2014.08.003. 
  12. ^ Jonides J (1983). „Further towards a model of the mind's eye's movement” (PDF). Bulletin of the Psychonomic Society. 21 (4): 247—50. doi:10.3758/bf03334699 Slobodan pristup. 
  13. ^ Eriksen CW, Hoffman JE (1972). „Temporal and spatial characteristics of selective encoding from visual displays”. Perception & Psychophysics. 12 (2B): 201—4. doi:10.3758/BF03212870 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pažnja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пажња&oldid=27552048”