Pređi na sadržaj

Pamela Kolman Smit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Smith in the October 1912 issue of The Craftsman magazine
Datum rođenja(1878-02-16)16. februar 1878.
Mesto rođenjaPimlico, London, England
Datum smrti18. septembar 1951.(1951-09-18) (73 god.)
Mesto smrtiBude, Cornwall, England
ObrazovanjePratt Institute

Pamela Kolman Smit (Pimlico, 16. februar 1878 — Bude, 18. septembar 1951), sa nadimkom „Piksi“, bila je britanska umetnica, ilustratorka, pisac, izdavač i okultista. Najpoznatija je po tome što je ilustrovala Rajder-Vejt tarot špil (koji se takođe naziva Rajder-Vejt-Smit ili Vejt-Smit špil) zajedno sa Arturom Edvardom Vejtom. Ovaj špil tarota postao je standard među čitačima tarot karata i danas je najčešće korišćen.[1][2][3] Smit je takođe ilustrovala preko 20 knjiga, napisala dve zbirke jamajčanskog folklora, uređivala dva časopisa i vodila engl. Green Sheaf Press, malu izdavačku kuću fokusiranu na žene pisce.[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Smit je rođena u ulici Belgrejv 28 u Pimliku, delu centralnog Londona.[5] Bila je jedino dete trgovca iz Bruklina u Njujorku (pre nego što je bio deo Njujorka), Čarlsa Edvarda Smita (sina gradonačelnika Bruklina Sajrusa Portera Smita) i njegove supruge Korin Kolman (sestra slikara Semjuela Kolmana). Porodica je bila smeštena u Mančesteru tokom prve decenije života Smitove, ali su se preselili na Jamajku kada je Čarls Smit preuzeo posao 1889. godine u Vest Indija impruvment kompani (finansijski sindikat uključen u proširenje jamajčanskog železničkog sistema). Smitovi su nekoliko godina živeli u prestonici Kingstonu, često putujući za London i Njujork.[traži se izvor]

Do 1893. godine, Smit se preselila u Bruklin, gde se sa 15 godina upisala na Prat institut, koji je osnovan šest godina ranije. Tamo je studirala umetnost kod Artura Veslija Doua, slikara, štampara, fotografa i uticajnog umetničkog pedagoga.[6] Njen stil crtanja pokazuje tragove simbolizma i romantizma prethodnog pokreta umetnosti i zanatstva. Dok je Smit bila u umetničkoj školi, njena majka je umrla na Jamajci, 1896. godine. Sama Smit je bila bolesna tokom ovih godina i na kraju je napustila Prat institut 1897. godine bez diplome. Postala je ilustrator; neki od njenih prvih projekata uključivali su Ilustrovane stihove Vilijama Batlera Jejtsa, knjigu o glumici Dame Elen Terri od Brema Stokera i dve njene knjige, engl. Widdicombe Fair i engl. Fair Vanity (referenca na Vašar taštine).

Godine 1901. osnovala je studio u Londonu i održavala nedeljni dan otvorenih vrata za umetnike, autore, glumce i druge koji se bave umetnošću. Artur Renzom, tada u ranim dvadesetim, opisuje jednu od ovih večeri „kod kuće“ i radoznali umetnički krug oko Smita, u svojoj Bohemiji u Londonu iz 1907 godine.

Naslovnica The Green Sheaf, broj 1, književnog časopisa koji uređuje i izdaje Smit
Pamela Kolman Smit, Plava mačka (1907), akvarel na kartonu

Smit je 1911. prešao u rimokatolicizam. Po završetku Prvog svetskog rata, Smit je dobila nasledstvo od strica koje joj je omogućilo da iznajmi kuću na poluostrvu Lizard u Kornvolu, oblasti popularnoj među umetnicima. Za prihod je osnovala kuću za odmor za katoličke sveštenike u susednoj kući. Njena dugogodišnja prijateljica, Nora Lejk, pridružila joj se u Kornvolu i pomogla u vođenju kuće za odmor.[7]

Smit je umrla 18. septembra 1951. godine u svom stanu Benkulen u Budeu. Njena imovina je prodata na aukciji da bi se otplatili njeni dugovi. Mesto njene grobnice nije poznato, ali je moguće da je sahranjena u neobeleženom grobu na groblju Svetog Mihaila u Budimu.[8]

Tarot Vejt–Smit[uredi | uredi izvor]

Karta "Luda" iz tarot špila Vejt-Smit

78 ilustracija koje čine Vejt–Smit tarot špil „predstavljaju arhetipske subjekte od kojih svaki postaje portal u nevidljivo carstvo znakova i simbola, za koje se veruje da su kanalisani kroz procese proricanja“. One su originalna umetnička dela i jedinstvena u pogledu stilizacije, izrade i kompozicije karata, što je značajno estetsko dostignuće. Oni su jedan od najboljih primera Smitove mašte za fantaziju, ludost, ekstazu, smrt i jezivo. [6]

Vejt se često navodi kao dizajner Vejt-Smit tarota, ali bi bilo tačnije smatrati ga polovinom dizajnerskog tima, koji je odgovoran za glavne koncepte, strukturu pojedinačnih karata i celokupni simbolički sistem. Pošto Vejt sam nije bio umetnik, naručio je Smita da kreira pravi špil. [9]

Najverovatnije je da je Smit radila na osnovu Vejtovih pismenih i usmenih uputstava pre nego na osnovu skica; odnosno na osnovu detaljnih opisa željenih dizajna. Ovako često rade ilustratori, a kao komercijalni ilustrator, Smitovoj bi verovatno odgovarao takav radni proces. Čini se da je Vejt dao detaljna uputstva uglavnom ili isključivo za Veliku Arkanu i prost spisak značenja za Malu Arkanu. Dakle, ilustrativne scene Male Arkane u velikoj meri su zasluga Smitove. Male Arkane su zaista jedno od zapaženih dostignuća ovog špila, pošto većina ranijih špilova tarota (posebno Marsej) imaju izuzetno jednostavne karte. Smitove inovativne ilustracije za Malu Arkanu, sa svojom bogatom simbolikom, učinile su Vejt-Smit špil široko inspirativnim modelom za druge špilove tarota.[10]

Smit je završila ilustracije za špil tokom šest meseci između aprila i oktobra 1909. godine. Ovo je kratak vremenski period za umetnika da završi oko 80 slika (broj koji Smit navodi u pismu Stiglicu 1909. godine i koji skoro potpuno odgovara standardnom špilu tarota od 78 karata).[11] Ilustracije su najverovatnije rađene perom i mastilom, verovatno preko donjeg crteža rađenog olovkom; izvorni crteži su izgubljeni tako da se to trenutno ne može sa sigurnošću utvrditi. Karte je ili Smit bojila lično akvarelom ili neko drugi naknadno.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Decker, Ronald; Dummett, Michael (2019). A History of the Occult Tarot. London: Duckworth. str. 291. ISBN 9780715645727. 
  2. ^ Giles, Cynthia (1994). The Tarot: History, Mystery, and Lore. New York: Simon & Schuster. str. 46. ISBN 0671891014. 
  3. ^ Visions and Prophecies. Alexandria, Virginia: Time-Life Books. 1988. str. 142. 
  4. ^ Kaplan 2018, str. 11
  5. ^ Kaplan 2009, str. 5
  6. ^ a b „Reviving a Forgotten Artist of the Occult”. Hyperallergic (na jeziku: engleski). 2019-03-23. Pristupljeno 2020-04-17. 
  7. ^ Kaplan 2018, str. 86
  8. ^ Kaplan 2018
  9. ^ Waite, Arthur Edward (c. 1997). Shadows of life and thought : a retrospective review in the form of memoirs. Montana: Kessinger Pub. Co. str. 184. ISBN 1-56459-242-1. OCLC 42647945. 
  10. ^ Kaplan 2009
  11. ^ Kaplan, Stuart R.. The Encyclopedia of Tarot Volume III, U.S. Games Inc., Stanford, CT, 1990, p. 30 ISBN 0-88079-122-5

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Памела_Колман_Смит&oldid=27519613”