Pređi na sadržaj

Panagis Tsaldari

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Panagis Tsaldari
Panagis Tsaldari
Datum rođenja(1868-03-05)5. mart 1868.
Mesto rođenjaKorint, Grčka
Datum smrti17. maj 1936.(1936-05-17) (68 god.)
Mesto smrtiAtina, Grčka
SupružnikLina Tsaldari
Politička karijera
Politička
stranka		Narodna stranka

Panagis Tsaldari (grč. Παναγιώτης (Παναγής) Τσαλδάρης; Korint, 5. mart 1868[1][2] — 17. maj 1936) bio je grčki političar i 48. premijer Grčke. Bio je poštovani konzervativni političar i vođa dugih godina (1922—1936) konzervativne Narodne stranke u periodu pre Drugog svetskog rata.[3] Bio je suprug Line Tsaldari, grčke sufragistkinje, člana helenskog parlamenta i ministra za socijalnu zaštitu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 5. marta 1868. u Korintu.[2][1] Studirao je Pravni fakultet, Univerzitet u Atini, i kao odličan student, nastavio je studije u inostranstvu, između ostalog u Berlinu i Parizu. Po povratku u Grčku radio je kao advokat, gde je zahvaljujući svojoj stručnosti stekao poštovanje kolega.

Godine 1919. oženio se ćerkom univerzitetskog profesora (a kasnije i grčkog premijera) Spiridona Lambrosa, Linom Tsaldari, koja ga je podržavala tokom celog života i ostala politički aktivna, čak i nakon muževe smrti.[4]

Stranke opozicije, uključujući Liberalnu stranku, nisu učestvovale na izborima 1935. godine, protestujući protiv izbornog zakona, koji je donela Tsaldarijeva vlada, i za specijalne sudove, koji su već osudili na smrt dva istaknuta oficira liberalne vojske. Kao rezultat, Narodna stranka je odnela pobedu. Tsaldari i njegovi saveznici osvojili su sve osim šest mesta u parlamentu.

Izbori 1935. gotovo su osigurali obnovu monarhije. Sam Tsaldari se snažno zalagao za povratak Đorđa II Grčkog, ali je želeo da obezbedi legitimitet sprovođenjem prvo referenduma. Međutim, nekoliko desničarskih elemenata, uključujući značajnu frakciju vlastite stranke, zahtevalo je povratak monarhije bez formalnosti referenduma. Tokom izborne kampanje, savez rojalista je formiran. Činili su ga Joanis Metaksas i Joanis Ralis, koji su izričito zahtevali da se odmah vrati bivši kralj.

U Narodnoj skupštini, Tsaldari je insistirao na referendumu. To je naljutilo one koji su želeli da se odreknu takvih formalnosti, među kojima je njegov sopstveni ratni ministar, bivši venizelista. Kondilis i komandanti oružanih snaga, među kojima je bio i Aleksandros Papagos, zatražili su njegovu ostavku 10. oktobra 1935. Bez drugog izbora, Tsaldari ga je poslušao. Kondilis je preuzeo premijersko mesto, a kasnije tog dana primorao je predsednika Aleksandrosa Zaimisa da podnese ostavku. Kondilis je ukinuo republiku, proglasio se regentom i 11. novembra priredio referendum za povratak monarhije. Zvanični rezultati pokazali su da je 98 posto glasača podržalo obnovu monarhije.

Posle ovoga, Narodna stranka se podelila i formirana je Nacionalna narodna stranka. Na izborima 1935. Narodna i Liberalna stranka bile su gotovo izjednačene. Tokom postizborne ere, Tsaldari je učestvovao u parlamentu i održao neke od najboljih i najvažnijih govora u svojoj političkoj karijeri. Ipak, loše zdravlje ga je izdalo i nije uspeo da ispuni svoje političke snove.

Preminuo je 17. maja 1936. u Atini.[5] Pre svoje smrti, glasao je protiv prve vlade Joanisa Metaksasa, preteče sledeće diktature.

Politika[uredi | uredi izvor]

U politiku je ušao 1910. godine, kada je prvi put izabran u helenski parlament Korint. Uzastopno je biran u parlament do svoje smrti 1936. Godine 1915. podržao je kralja Konstantin I Grčkog u sukobu sa Elefteriosom Venizelosom i postao je ministar pravde u vladi Dimitriosa Gounarisa. Nakon povratka Venizelosa i samoizgnanstva kralja 1917. godine, Panagis Tsaldari je zatvoren, a zatim prognan na razna ostrva Egejskog mora.

Posle parlamentarnih izbora 1920, koji su rezultirali neočekivanom pobedom Narodne stranke, Tsaldari je služio u vladama Dimitriosa Ralisa i Nikolasa Kalogeropulosa kao ministar unutrašnjih poslova i ministar javnog transporta. U vladi Dimitriosa Gounarisa još jednom je bio ministar javnog saobraćaja.

Lider Narodne stranke[uredi | uredi izvor]

Posle pogubljenja vođe Narodne stranke, Dimitriosa Gounarisa, Tsaldarija su članovi stranke izabrali za svog vođu 1922. godine. Na izborima 1923. stranka nije učestvovala i Tsaldari je protestvovao protiv progona desničarskih političara. Na referendumu 1924. podržao je kralja Đorđa II Grčkog.[3]

Tokom diktature Pangalosa, Tsaldari je odbio da sarađuje sa generalovim režimom. Posle izbora 1926. učestvovao je u vladi nacionalnog jedinstva Aleksandrosa Zaimisa kao ministar nacionalne ekonomije, obrazovanja i unutrašnjih poslova, ali je podneo ostavku avgusta 1927. zbog neslaganja u vezi sa valutnom politikom vlade.

Tokom vlade liberalne stranke 1928–1932. i njenog lidera Elefteriosa Venizelosa, Panagis Tsaldari je bio lider opozicije, kao lider drugog po veličini partijskog parlamenta. Godine 1932. odbio je Venizelosov predlog da vodi vladu nacionalnog jedinstva.[3]

Premijer[uredi | uredi izvor]

Formirao je svoju prvu vladu 1932. godine, zajedno sa Joanisom Metaksasom, ali srušena je ubrzo. Tsaldari je formirao novu vladu 10. marta 1933. nakon pobede na izborima.[5]

Kada je drugi put izabran za premijera, sarađivao je ponovo sa Joanisom Metaksasom. Suočio se sa uspešnim vojnim pokretom Nikolasa Plastirasa, ali je zbog ove krize postavljena privremena vlada pod vođstvom generala potpukovnika. Ugled njegove vlade je ukaljan, zbog pokušaja atentata na Elefteriosa Venizelosa. Tsaldari nije bio umešan i osudio je krivični napad, ali članovi njegove stranke i bliske pristalice smatrani su odgovornima za napad. Istovremeno, tri istaknuta člana Narodne stranke izrazila su podršku monarhiji i prognanom Đorđu II Grčkom. Tsaldari je osudio takve izjave, što je izazvalo negodovanje liberala. Međutim, ove izjave uznemirile su venizelistički logor, koji je u martu 1935. pokrenuo abortivni puč. Nakon uspešnog suzbijanja pobune, Tsaldari je raspustio helenski parlament i proglasio vanredne izbore, tražeći izbor ustavne skupštine.[3]

U jednom od važnih činova svog drugog premijerskog mandata, Tsaldari je potpisao balkanski pakt sa Turskom, Rumunijom i Kraljevinom Jugoslavijom, kao i zasebni sporazum sa Turskom, garantujući zajedničke granice dve zemlje.

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Panagis Tsaldari je poštovan zbog svoje umerenosti kao rojalista i desničarski političar. Karakteristično je da se, kada su Kondilis, Papagos i drugi rojalisti njegove parataksije zahtevali trenutno sprovođenje ustavne monarhije, Tsaldari usprotivio tim planovima, tražeći sprovođenje referenduma. Kada je primetio teret političke nestabilnosti, Tsaldari je odstupi umesto da pogoršava stanje. Istovremeno je ostao pri svojim demokratskim vrednostima.[6]

Njegov glavni problem i njegovo političko mučenje je bila ravnoteža između njegovih demokratskih principa i njegovih rojalističkih opredeljenja. Tokom poslednjih godina svoje političke karijere, nije predvideo Metakasovu diktaturu i nije reagovao kako bi sprečio dolazak diktatorskog režima. Ovo je bio neuspeh koji je podelio sa većinom drugih političara svog vremena.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b [1]
  2. ^ a b http://istorikesphotografies.blogspot.com/2011/09/1868-1936.html
  3. ^ a b v g „Panagis Tsaldaris Biography - Prime Minister of Greece”. pantheon.world (na jeziku: canon). Pristupljeno 2021-04-13. 
  4. ^ „Ioannis Kolettis. The Vlach from the ruling elite of Greece | Balcanica Posnaniensia. Acta et studia” (na jeziku: engleski). 
  5. ^ a b „Panagis Tsaldaris - Behind the Name”. www.behindthename.com. Pristupljeno 2021-04-13. 
  6. ^ a b „Panagis Tsaldaris (1867-1936).”. www.searchculture.gr. Pristupljeno 2021-04-13. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Paschalis M. Kitromilides (ed.): Eleftherios Venizelos: The Trials of Statesmanship. Edinburgh University Press, 2008, ISBN 978-0748633647.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Panagis Tsaldari na Vikimedijinoj ostavi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Панагис_Тсалдари&oldid=27531298”