Parkinsonova bolest

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Parkinsonova bolest
SinonimiParkinson bolest, idiopatski ili primarni parkinsonizam, hipokinetički rigidni sindrom, paraliza agitani, tresuća paraliza
Two sketches (one from the front and one from the right side) of a man, with an expressionless face. He is stooped forward and is presumably having difficulty walking.
Ilustracija Parkinsonove bolesti Vilijama Goversa, prvobitno objavljena u Priručniku o bolestima nervnog sistema (1886)
SpecijalnostiNeurologija
Simptomitremor, krutost, sporost kretanja, otežano hodanje[1]
KomplikacijeDemencija, depresija, anksioznost[2]
Vreme pojaveNakon šezdesete godine[1][3]
UzrociNepoznato[4]
Faktori rizikaIzlaganje pesticidima, povreda glave[4]
Dijagnostički metodBazirano na simptomima[1]
Slična oboljenjaDemencija sa Levijevim telima, progresivna supranuklearna paraliza, esencijalni tremor, upotreba antipsihotika[5]
LečenjeLekovi, operacije[1]
LekoviL-DOPA, dopaminski agonisti[2]
PrognozaOčekivano trajanje života oko 7–15 godina[6]
Frekvencija6,2 miliona (2015)[7]
Smrtnost117.400 (2015)[8]

Parkinsonova bolest (engl. Parkinson's disease - PD), ili jednostavno Parkinson[9] je dugotrajni degenerativni poremećaj centralnog nervnog sistema koji uglavnom pogađa motorni sistem. Simptomi se obično javljaju polako i, kako se bolest pogoršava, nemotorni simptomi postaju sve češći.[1][4] Najočigledniji rani simptomi su tremor, ukočenost, usporenost pokreta i poteškoće u hodanju,[1] ali mogu se javiti i kognitivni problemi i problemi u ponašanju. Demencija Parkinsonove bolesti postaje česta u poodmakloj fazi bolesti. Depresija i anksioznost su takođe česti, a javljaju se kod više od trećine ljudi sa PD.[2] Ostali simptomi uključuju senzorne, poremećaje spavanja i emocionalne probleme.[1][2] Glavni motorni simptomi zajednički se nazivaju „parkinsonizam“ ili „parkinsonov sindrom“.[4]

Iako je uzrok PD nepoznat, veruje se da uključuje i nasledne i okolinske okoline. Verovatnije je da će oni koji imaju pogođenog člana porodice sami oboleti. Takođe je povećan rizik kod ljudi izloženih određenim pesticidima i među onima koji su prethodno imali povrede glave, dok je smanjen rizik kod pušača duvana i onih koji piju kafu ili čaj.[4][10] Motorni simptomi bolesti rezultat su odumiranja ćelija u supstancija nigra, delu srednjeg mozga, što dovodi do deficita dopamina.[1] Uzrok ove ćelijske smrti je slabo razumljiv, ali uključuje nakupljanje proteina u Levijevim telima na neuronima.[4]

Dijagnoza tipičnih slučajeva uglavnom se zasniva na simptomima, a testovi poput neurovizualizacije koriste se za isključivanje drugih bolesti.[1] Parkinsonova bolest se obično javlja kod ljudi starijih od 60 godina, od kojih je pogođeno oko jedan odsto.[1][3] Muškarci su češće pogođeni nego žene u odnosu od oko 3:2.[4] Kada se primeti kod ljudi pre 50. godine, naziva se ranim početkom PD.[11] U 2015. godini PD je pogađala 6,2 miliona ljudi i to je rezultiralo sa oko 117.400 smrtnih slučajeva širom sveta.[7][8] Prosečni životni vek nakon dijagnoze je između 7 i 15 godina.[2]

Ne postoji lek za PD; tretman ima za cilj poboljšanje simptoma.[1][12][13] Početno lečenje je tipično lekom levodopa (L-DOPA), praćeno agonistima dopamina kada levodopa postane manje efikasna.[2] Kako bolest napreduje, ovi lekovi postaju manje efikasni, dok istovremeno proizvode neželjeni efekat obeležen nevoljnim pokretima mišića.[2] Dijeta i neki oblici rehabilitacije pokazali su određenu efikasnost u poboljšanju simptoma.[14][15] Operacija za postavljanje mikroelektroda za duboku stimulaciju mozga korišćena je za smanjenje motoričkih simptoma u teškim slučajevima kada su lekovi neefikasni.[1] Dokazi o tretmanima simptoma PD koji nisu povezani sa kretanjem, poput poremećaja spavanja i emocionalnih problema, znatno su slabiji.[4]

Bolest je nazvana po engleskom lekaru Džejmsu Parkinsonu, koji je prvi objavio detaljan opis u Eseju o drhtavoj paralizi 1817. godine.[16][17] Kampanje za podizanje svesti javnosti uključuju Svetski dan Parkinsonove bolesti (na rođendan Džejmsa Parkinsona, 11. aprila) i upotrebu crvenog tulipana kao simbola bolesti.[18] Među ljude sa Parkinsonovom bolesti koji su povećali svest javnosti o tom stanju spadaju bokser Muhamed Ali, glumac Majkl Džej Foks, olimpijski biciklista Dejvis Fini i glumac Alan Alda.[19][20][21][22]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Poteškoće u kretanju pronađene kod PD nazivaju se parkinsonizam, koji se definiše kao bradikinezija (sporost u iniciranju dobrovoljnih pokreta, sa progresivnim smanjenjem brzine i opsega ponavljajućih radnji kao što je dobrovoljno tapkanje prstima[23]) u kombinaciji sa jednim od tri druga fizička znaka: mišićava krutost (hipokinezija ili zupčanik), tremor u mirovanju i posturalna nestabilnost. Brojni različiti poremećaji mogu imati probleme parkinsonskog tipa kretanja.[24][25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Parkinson's Disease Information Page”. NINDS. 30. 6. 2016. Pristupljeno 18. 7. 2016. 
  2. ^ a b v g d đ e Sveinbjornsdottir S (oktobar 2016). „The clinical symptoms of Parkinson's disease”. Journal of Neurochemistry. 139 Suppl 1: 318—24. PMID 27401947. doi:10.1111/jnc.13691 Slobodan pristup. 
  3. ^ a b Carroll WM (2016). International Neurology. John Wiley & Sons. str. 188. ISBN 978-1118777367. Arhivirano iz originala 8. 9. 2017. g. 
  4. ^ a b v g d đ e ž Kalia LV, Lang AE (avgust 2015). „Parkinson's disease”. Lancet. 386 (9996): 896—912. PMID 25904081. S2CID 5502904. doi:10.1016/s0140-6736(14)61393-3. 
  5. ^ Ferri FF (2010). „Chapter P”. Ferri's differential diagnosis : a practical guide to the differential diagnosis of symptoms, signs, and clinical disorders (2nd izd.). Philadelphia, PA: Elsevier/Mosby. ISBN 978-0323076999. 
  6. ^ Macleod AD, Taylor KS, Counsell CE (novembar 2014). „Mortality in Parkinson's disease: a systematic review and meta-analysis”. Movement Disorders. 29 (13): 1615—22. PMID 24821648. doi:10.1002/mds.25898 Slobodan pristup. 
  7. ^ a b GBD 2015 Disease Injury Incidence Prevalence Collaborators (oktobar 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 Slobodan pristup. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  8. ^ a b GBD 2015 Mortality Causes of Death Collaborators (oktobar 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Slobodan pristup. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  9. ^ „Understanding Parkinson's”. Parkinson's Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 8. 2020. 
  10. ^ Barranco Quintana JL, Allam MF, Del Castillo AS, Navajas RF (februar 2009). „Parkinson's disease and tea: a quantitative review”. Journal of the American College of Nutrition. 28 (1): 1—6. PMID 19571153. S2CID 26605333. doi:10.1080/07315724.2009.10719754. 
  11. ^ Mosley AD (2010). The encyclopedia of Parkinson's disease (2nd izd.). New York: Facts on File. str. 89. ISBN 978-1438127491. Arhivirano iz originala 8. 9. 2017. g. 
  12. ^ Samii A, Nutt JG, Ransom BR (maj 2004). „Parkinson's disease”. Lancet. 363 (9423): 1783—93. PMID 15172778. S2CID 35364322. doi:10.1016/S0140-6736(04)16305-8. 
  13. ^ Nuytemans K, Theuns J, Cruts M, Van Broeckhoven C (jul 2010) [18 May 2010]. „Genetic etiology of Parkinson disease associated with mutations in the SNCA, PARK2, PINK1, PARK7, and LRRK2 genes: a mutation update”. Human Mutation. 31 (7): 763—80. PMC 3056147 Slobodan pristup. PMID 20506312. doi:10.1002/humu.21277. 
  14. ^ Barichella M, Cereda E, Pezzoli G (oktobar 2009). „Major nutritional issues in the management of Parkinson's disease”. Movement Disorders. 24 (13): 1881—92. PMID 19691125. S2CID 23528416. doi:10.1002/mds.22705. hdl:2434/67795 Slobodan pristup. 
  15. ^ Ahlskog JE (jul 2011). „Does vigorous exercise have a neuroprotective effect in Parkinson disease?”. Neurology. 77 (3): 288—94. PMC 3136051 Slobodan pristup. PMID 21768599. doi:10.1212/wnl.0b013e318225ab66. 
  16. ^ Parkinson J (1817). An Essay on the Shaking Palsy. London: Whittingham and Roland for Sherwood, Neely, and Jones. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. 
  17. ^ Shulman JM, De Jager PL, Feany MB (februar 2011) [25 October 2010]. „Parkinson's disease: genetics and pathogenesis”. Annual Review of Pathology. 6: 193—222. PMID 21034221. S2CID 8328666. doi:10.1146/annurev-pathol-011110-130242. 
  18. ^ Lees AJ (septembar 2007). „Unresolved issues relating to the shaking palsy on the celebration of James Parkinson's 250th birthday”. Movement Disorders. 22 Suppl 17 (Suppl 17): S327—34. PMID 18175393. S2CID 9471754. doi:10.1002/mds.21684. 
  19. ^ Davis P (3. 5. 2007). „Michael J. Fox”. The TIME 100. Time. Arhivirano iz originala 25. 4. 2011. g. Pristupljeno 2. 4. 2011. 
  20. ^ Macur, Juliet (26. 3. 2008). „For the Phinney Family, a Dream and a Challenge”. The New York Times. Arhivirano iz originala 6. 11. 2014. g. Pristupljeno 25. 5. 2013. „About 1.5 million Americans have received a diagnosis of Parkinson's disease, but only 5 to 10 percent learn of it before age 40, according to the National Parkinson Foundation. Davis Phinney was among the few.” 
  21. ^ Brey RL (april 2006). „Muhammad Ali's Message: Keep Moving Forward”. Neurology Now. 2 (2): 8. doi:10.1097/01222928-200602020-00003. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  22. ^ Alltucker, Ken (31. 7. 2018). „Alan Alda has Parkinson's disease: Here are 5 things you should know”. USA Today. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  23. ^ Ling H, Massey LA, Lees AJ, Brown P, Day BL (april 2012). „Hypokinesia without decrement distinguishes progressive supranuclear palsy from Parkinson's disease”. Brain. 135 (Pt 4): 1141—53. PMC 3326257 Slobodan pristup. PMID 22396397. doi:10.1093/brain/aws038. 
  24. ^ „Parkinson's Disease vs. Parkinsonism” (PDF). National Parkinson Foundation. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 8. 2017. g. Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  25. ^ „Queen Square Brain Bank diagnostic criteria for Parkinson's disease”. Arhivirano iz originala 28. 08. 2021. g. Pristupljeno 22. 6. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паркинсонова_болест&oldid=27552045”