Pajsije Jerusalimski

Patrijarh Pajsije (Πατριαρχης Παισιος; u. 1660, ostrvo Kastelorizo) je bio episkop Jerusalimske pravoslavne crkve, patrijarh jerusalimski i cele Palestine (1645-1660).

Biografija

Rodom sa Peloponeza. Pajsije je bio đakon patrijarha Sofronija IV, igumana metohije Svetog Groba u Jašiju.

Posle smrti patrijarha Teofana III, 1645. godine izabran je za njegovog naslednika. Posle izbora, zatražio je ratifikaciju svojih patrijarhalnih prava od sultana Ibrahima i stigao u Jerusalim, gde je primljen sa velikim počastima. Odmah je uspeo da dobije dekret, kojim je Jerusalimskoj patrijaršiji još jednom osigurao pravo posedovanja svetih mesta Palestine.

U početku se bavio pitanjem Sinaja, posetio Vlašku i Rusiju.

Patrijarh Nikon je pisao da je model u Rusiju doneo jerusalimski patrijarh Pajsije 1649. godine. Ona je za Nikona postala jedan od uzora za skoro bukvalno kopiranje Hrama Svetog Groba na ruskom tlu. Poznato je da su takvi modeli napravljeni u Jerusalimu i rasuti po celom hrišćanskom svetu.

U Moskvu je stigao u januaru 1649. po milosti za izgradnju hrama Groba Gospodnjeg. On je ukazao caru Alekseju Mihajloviču i moskovskom patrijarhu Josifu na neslaganje u obredima Moskovske Crkve sa Carigradskom patrijaršijom. On je 11. marta 1649. godine uzdigao arhimandrita Nikona (Minina) u čin mitropolita, kasnije patrijarha. U pratnji Arsenija Suhanova, napustio je Moskvu 10. juna 1649. i stigao u Jaši u avgustu iste godine.

Nekoliko godina je živeo u Vlaškoj, ne želeći da se vraća u Jerusalim, sve dok Partenije II nije ostao na carigradskom prestolu, sa kojim je bio u neprijateljstvu. U Trgovištu je 1650. godine, zajedno sa drugim grčkim jerarsima, učestvovao u raspravi o veri i obredima sa Suhanovim, i osudio paljenje moskovskih štamparskih knjiga od strane atonskih monaha.

Umro je 1660. godine na ostrvu Kastelorizo.