Pedro Alvares Kabral

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pedro Alvares Kabral
Pedro Alvares Kabral
Datum rođenja1467.
Mesto rođenjaBelmonte, Portugal
Datum smrti1520.
Mesto smrtiSantarem, Portugal

Pedro Alvares Kabral[A] (port. Pedro Álvares Cabral; oko 1467. — 1520) je bio portugalski plemić, vojni zapovednik, istraživač i pomorac, koji je 22. aprila 1500. godine bio prvi Evropljanin koji je otkrio Brazil. Godine 1500, Kabral je sproveo prvo znatno istraživanje severoistočne obale Južne Amerike i proglasio je portugalskom. Dok detalji Kabralovog ranog života nisu detaljno poznati, zna se da je poticao iz manje plemićke porodica i da je imao dobro obrazovanje. On je imenovan za predvodnika ekspedicije za Indiju 1500. godine, nakon Vasko da Gamine novootvorene rute oko Afrike. Cilj je bio da se vrate sa vrednim začinima i da uspostave trgovinske odnose u Indiji - zaobilazeći monopol na trgovinu začinima, koji je u to vreme bio u rukama arapskih, turskih i italijanskih trgovaca. Iako je prethodna ekspedicija Vaska da Game u Indiju, na njenoj morskoj ruti, zabeležila znakove zemlje zapadno od južnog Atlantskog okeana (1497), Kabral je predvodio prvu poznatu ekspediciju koja je dodirnula četiri kontinenta: Evropu, Afriku, Ameriku, i Aziju.[1][2][3][4][5]

Otkriće Brazila[uredi | uredi izvor]

Replika Kabralovog broda Anunciação u Brazilu

Rođen je u Belmonteu u Portugalu, kao treći sin Fernana Kabrala, guvernera jedne provincije u Portugalu. Majka mu je pripadala potomcima prvog portugalskog kralja.

Portugalski kralj Manuel I smatrao je da Pedro treba da nastavi rad Vaska da Game, pa mu je dao zadatak da dođe do Indije i uspostavi stalne trgovačke odnose. Dobio je i zadatak da pokrsti stanovništvo na bilo koji način, pa i korištenjem sile. Pošto su se nadali uspostavi trgovačkih odnosa, trgovci iz Firence su kao svoj doprinos ekspediciji opremili brodove. Ekspediciji su se priključili i sveštenici. Ekspedicija se sastojala od 13 brodova i 1500 ljudi. Među kapetanima brodova bili su Bartolomeo Dijas, Pero Vaz de Kaminja, Sančo de Tovar i Nikolau Koeljo. Vasko da Gama je dao potrebne upute za tu ekspediciju.

Flota je isplovila 9. marta 1500. iz Lisabona. Do Zelenortskih ostrva je plovio uz afričku obalu. Nakon Zelenortskih ostrva došlo je do oluje. Jedan od kapetana flote je bio prisiljen da se sa svojim brodom vrati u Lisabon. Kabral je odlučio da izbegne oluju u Gvinejskom zalivu, pa je nastojao da plovi u jugozapadnom smeru. Došli su 22. aprila 1500. do Brazila. Kabral se iskrcao 23. aprila. Celu flotu su usidrili u luci Porto Seguro. Kabral je zaključio da novootkrivena zemlja leži istočno od linije iz Tordesiljasa, po kojoj je papa podelio svet na španski i portugalski. Mislio je da je to neko ostrvo, pa je novoj zemlji dao ime Ostrvo pravog krsta. Ostrvo je proglasio portugalskim posedom. Odmah je poslao jedan brod sa kapetanom Gasparom di Lemosom u Portugal da javi tu važnu vest.

Glavni komandant flote[uredi | uredi izvor]

Mapa koja prikazuje južni Atlantik i zapadni Indijski okean sa dve ucrtane rute koje idu oko južnog vrha Afrike
Ruta kojom se kretao Kabral od Portugala do Indije 1500. (crveno), i povratna ruta (plavo)

Dana 15. februara 1500, Kabral je imenovan za Capitão-mor (doslovno major-kapetan, ili glavnog komandanta) flote koja je plovila za Indiju.[6] Tada je bio običaj da portugalska kruna postavlja plemiće u pomorske i vojne komande, bez obzira na iskustvo ili stručnu kompetenciju.[7] To je bio slučaj sa kapetanima brodova pod Kabralovom komandom — većina su bili plemići poput njega.[8] Ova praksa je imala očigledna ograničenja, pošto je autoritet mogao biti dat veoma nesposobnim i nepodobnim ljudima kao što je mogao da padne na talentovane vođe kao što su Afonso de Albukerki ili Dom Žoao de Kastro.[9]

Oskudni detalji su sačuvani o kriterijumima koje je portugalska vlada koristila pri izboru Kabrala za šefa indijske ekspedicije. U kraljevskom ukazu kojim se on imenuje glavnokomandujućim jedini razlozi su „zasluge i služba“. Ništa se više ne zna o ovim kvalifikacijama.[10] Istoričar Vilijam Grinli je tvrdio da ga je kralj Manuel I „nesumnjivo dobro poznavao na dvoru“. To, uz „ugled porodice Kabral, njihovu neupitnu lojalnost Kruni, Kabralov lični izgled i sposobnost koju je pokazao na dvoru i u savetu, su bili važni faktori“.[11] U njegovu korist je mogao ići i uticaj dvojice njegove braće koji su sedeli u Kraljevskom savetu.[11] S obzirom na političke intrige prisutne na dvoru, Kabral je možda bio deo frakcije koja je doprinela njegovom imenovanju.[11] Istoričar Malin Njuit se slaže sa nekom vrstom skrivenog manevrisanja, i izjavio je da je izbor Kabrala „bio namerni pokušaj da se uravnoteže interesi rivalskih frakcija plemićkih porodica, jer izgleda da nije imao drugog kvaliteta za preporuku i da nije poznato da je imao iskustvo u komandovanju velikim ekspedicijama.“[12]

Kabral je postao vojni načelnik, dok su daleko iskusniji navigatori upućeni u ekspediciju da mu pomognu u pomorskim pitanjima.[13] Najvažniji od njih su bili Bartolomeu Dijas, Diogo Dijas i Nikola Koeljo.[14] Oni su, zajedno sa ostalim kapetanima, komandovali sa 13 brodova[15] i 1500 ljudi.[16] Od ovog kontingenta, 700 su bili vojnici, iako su većina bili obični ljudi koji nisu imali nikakvu obuku ili prethodno iskustvo u borbi.[17]

Flota je imala dve divizije. Prva divizija je bila sastavljena od devet brodova (karaka) i dve zaobljene karavele, a uputila se ka Kalikutu u Indiji sa ciljem uspostavljanja trgovinskih odnosa i postaje. Druga divizija, sastavljena od jednog broda i jedne okrugle karavele, isplovila je za luku Sofala u današnjem Mozambiku.[18] U zamenu za vođenje flote, Kabral je imao pravo na 10.000 kruzadosa (stara portugalska valuta koja odgovara približno 35 kg zlata) i pravo da o svom trošku kupi 30 tona (33 kratkih tona; 30 dugih tona) bibera za trasport nazad u Evropu. Biber se tada mogao preprovati, bez poreza portugalskoj kruni.[19] Takođe mu je dozvoljeno da uveze 10 kutija bilo koje druge vrste začina, bez carine.[19] Iako je putovanje bilo izuzetno opasno, Kabral je imao izglede da postane veoma bogat čovek ako se bezbedno vrati u Portugal sa tim teretom. Začini su tada bili retki u Evropi i veoma traženi.[19]

Ranija flota je bila prva koja je stigla do Indije obilazeći Afriku. Tu ekspediciju je predvodio Vasko da Gama, i vratila se u Portugaliju 1499. godine.[20] Portugalija je decenijama tražila alternativni put ka istoku, kako bi zaobišla Sredozemno more koje je bilo pod kontrolom italijanskih pomorskih republika i Otomanskog carstva. Portugalski ekspanzionizam je prvobitno pokretalo nalaženje puta ka Indiji, a kasnije i svetskoj kolonizaciji. Želja za širenjem katoličkog hrišćanstva na paganske zemlje bila je još jedan faktor koji je motivisao istraživanje. Postojala je i duga tradicija potiskivanja muslimana, koja je proistekla iz borbe Portugalije za državnost protiv Mavara. Borba se prvo proširila na severnu Afriku i na kraju na Indijski potkontinent. Dodatna ambicija koja je podstakla istraživače bila je potraga za mitskim sveštenikom Jovanom — moćnim hrišćanskim kraljem sa kojim bi se mogao sklopiti savez protiv islama. Konačno, portugalska kruna je tražila učešće u unosnoj zapadnoafričkoj trgovini robovima i zlatom, kao i indijskoj trgovini začinima.[21]

Odlazak i dolazak u novu zemlju[uredi | uredi izvor]

Slika koja prikazuje palubu drvenog jedrenjaka na kojoj stoji grupa ljudi koji pokazuju prema horizontu i sa jedrima nekoliko drugih brodova vidljivim u pozadini
Kabral (u sredini levo, pokazuje) prvi put vidi brazilsko kopno 22. aprila 1500. godine.

Flota pod komandom 32-godišnjeg Kabrala krenula je iz Lisabona 9. marta 1500. u podne. Prethodnog dana održan je javni ispraćaj koji je uključivao misu i proslave kojima su prisustvovali kralj, njegov dvor i ogromna masa naroda.[22] Ujutro 14. marta, flotila je prošla Gran Kanariju, na Kanarskim ostrvima.[23][24] Plovili su dalje do Zelenortskih ostrva, portugalske kolonije koja se nalazi na zapadnoafričkoj obali, do koje su došli 22. marta.[23][25] Sledećeg dana, nau kojim je komandovao Vasko de Ataiđe sa 150 ljudi je netragom nestao.[26] Flota je prešla Ekvator 9. aprila i otplovila na zapad što je dalje moguće od afričkog kontinenta u navigacionoj tehnici koja je bila poznata kao volta do mar (doslovno „okret mora“).[27][28] Morske alge su primećene 21. aprila, zbog čega su mornari verovali da se približavaju obali. To se pokazalo tačnim sledećeg popodneva, u sredu 22. aprila 1500. godine, kada se flota usidrila u blizini onoga što je Kabral krstio planinue Paskoal („Uskršnja planina“, to je bila nedelja Uskrsa). Mesto se nalazi na severoistočnoj obali današnjeg Brazila.[29]

Slika koja prikazuje čamac u kome se nalaze oklopnici koji veslaju sa brodova na horizontu na obalu prepunu ljudi u natkolenicama, dok u pozadini domorodac kleči pred malom grupom Evropljana sa velikim belim transparentom sa crnim krstom
Romantičan prikaz Kabralovog prvog iskrcavanja na Ostrvo pravog krsta (današnji Brazil). Vidi se na obali (u sredini) kako stoji ispred oklopnika, koji nosi barjak Hristovog reda.

Portugalci su otkrili stanovnike na obali, a kapetani svih brodova okupili su se na glavnom Kabralovom brodu 23. aprila.[30] Kabral je naredio Nikolau Koelju, kapetanu koji je imao iskustva sa Vasko da Gaminog putovanja u Indiju, da izađe na obalu i uspostavi kontakt. On je kročio na kopno i razmenio poklone sa starosedeocima.[31] Nakon što se Koeljo vratio, Kabral je poveo flotu na sever, gde se nakon putovanja od 65 km (40 mi) duž obale usidrio 24. aprila u onome što je glavnokomandujući nazvao Porto Seguro (Bezbedna luka).[32] To mesto je bilo prirodna luka, a Afonso Lopes (pilot vodećeg broda) doveo je dva domorodca da se posavetuju sa Kabralom.[33]

Kao i u prvom kontaktu, sastanak je bio prijateljski i Kabral je meštanima uručio poklone.[34] Stanovnici su bili lovci-sakupljači kamenog doba, kojima su Evropljani dodelili kolektivnu oznaku „Indijanci”. Muškarci su skupljali hranu vrebanjem divljači, pecanjem i traženjem hrane, dok su se žene bavile zemljoradnjom malih razmera. Bili su podeljeni na bezbrojna suparnička plemena. Pleme koje je Kabral upoznao bilo je Tupinikvim.[35] Neke od ovih grupa bile su nomadske, a druge sedentarne - imale su znanje o vatri, ali ne i o obradi metala. Nekoliko plemena praktikovalo je kanibalizam.[36] Dana 26. aprila, kako se pojavljivalo sve više i više radoznalih i prijateljskih domorodaca, Kabral je naredio svojim ljudima da izgrade oltar u unutrašnjosti, gde se održavala hrišćanska misa — prva koja se slavila na tlu onoga što će kasnije postati Brazil. On je, zajedno sa posadama brodova, učestvovao.[37]

Sledeće dane su proveli u obnavljanju zaliha vode, hrane, drveta i drugih potrebština. Portugalci su takođe izgradili masivan — verovatno 7 m (23 ft) dug drveni krst. Kabral je utvrdio da se nova zemlja nalazi istočno od linije razgraničenja između Portugala i Španije koja je navedena u Ugovoru iz Tordesiljasa. Teritorija je tako bila unutar sfere dodeljene Portugalu. Da bi se proslavilo pravo Portugala na zemlju, podignut je drveni krst i druga verska služba je održana 1. maja.[32][38] U čast krsta, Kabral je novootkrivenu zemlju nazvao Ilja de Vera Kruz (Ostrvo pravog krsta).[39] Sledećeg dana brod za snabdevanje pod komandom Gaspara de Lemosa[40][41] ili Andrea Gonsalvesa[42] (izvori se sukobljavaju oko toga ko je poslat)[43] vratio se u Portugaliju da obavesti kralja o otkriću.

Nastavak putovanja do Indije[uredi | uredi izvor]

Kabral je nastavio putovanje 3. maja 1500, da bi ostvario cilj misije, da se dođe do Indije. Pri kraju maja približavali su se Rtu dobre nade, gde ih je snašlo veliko nevreme. Izgubili su 29. maja 1500. četiri broda uključujući i onaj na kome je bio Bartolomeo Dijas. Kabral je imao upola manju flotu od one koja je isplovila iz Lisabona. Došao je 15. jula do Sofale u Mozambiku i 20. jula do Mozambika. U Mozambiku je bio lepo dočekan. Uplovio je u Kilvu 26. jula, ali tu se nije mogao nagoditi sa lokalnim vladarem. Srdačno je dočekan 2. avgusta u Malindi u Keniji. Tu je našao i poznavaoca mora, koji će mu pokazati put do Indije. Brod kojim je komandovao Dijego Dijas odvojio se u nevremenu i otkrio novo ostrvo Madagaskar. Kabral je nastavio prema Indiji da bi trgovao sa biberom i drugim začinima.

Stigao je u Kalikutu (Kožikode) 13. septembra 1500. Po dogovoru sa muslimanskim vladarem uspostavio je trgovačku postaju u Kalikutu. Međutim, izbio je sukob sa arapskim trgovcima, jer su oni do tada imali monopol na trgovinu sa Indijom. Muslimani su upali u Kabralovu postaju i pobili mnogo Portugalaca. Kabral je za odmazdu sa brodova dva dana pucao na grad i zarobio nekoliko muslimanskih manjih brodova sa posadama.

U Kočinu i Kanuru južno od Kalikuta zaključio je unosne sporazume. Radža od Kočina ga je lepo primio i prihvatio, da se tu uspostave portugalske trgovačke postaje i da se započne trgovina sa Portugalom. Kabral je 16. januara 1501. krenuo natrag u Portugal. U Portugal je stigao 23. juna 1501. sa samo 4 broda od 13, koliko ih je krenulo na put.

Njegov lik se nalazi na brazilskim kovanicama od 1 sentava.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Njegovo ime je spelovano tokom njegovog života kao: "Pedro Álveres Cabral", "Pero Álvares Cabral", "Pedr'Álváres Cabral", "Pedrálvares Cabral", "Pedraluarez Cabral", između ostalog. U ovom članku se koristi najčešće korišćeno spelovanje. Pogledajte: McClymont 1914, str. 1, Tomlinson 1970, str. 22, Calmon 1981, str. 44, Capistrano de Abreu 1976, str. 25, Greenlee 1995, str. 190.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Diffie & Winius 1977, str. 187.
  2. ^ Lunde 2005.
  3. ^ Lima 2012, str. 189.
  4. ^ Duarte Nuno G. J. Pinto da Rocha 2004.
  5. ^ Belvederi 1998, str. 203.
  6. ^ See:
  7. ^ Boxer 2002, str. 128.
  8. ^ Bueno 1998, str. 18.
  9. ^ Boxer 2002, str. 312.
  10. ^ Bueno 1998, str. 34.
  11. ^ a b v Greenlee 1995, str. xli.
  12. ^ Newitt 2005, str. 65.
  13. ^ Bueno 1998, str. 37.
  14. ^ See:
  15. ^ See:
  16. ^ See:
  17. ^ Bueno 1998, str. 38.
  18. ^ Bueno 1998, str. 22.
  19. ^ a b v Bueno 1998, str. 26.
  20. ^ Bueno 1998, str. 88.
  21. ^ Boxer 2002, str. 34–41.
  22. ^ See:
  23. ^ a b Vianna 1994, str. 43.
  24. ^ Bueno 1998, str. 42.
  25. ^ Bueno 1998, str. 43.
  26. ^ See:
  27. ^ Diffie & Winius 1977, str. 189.
  28. ^ Bueno 1998, str. 45.
  29. ^ See:
  30. ^ Bueno 1998, str. 89.
  31. ^ Bueno 1998, str. 90.
  32. ^ a b Vianna 1994, str. 44.
  33. ^ Bueno 1998, str. 95.
  34. ^ Bueno 1998, str. 97.
  35. ^ Boxer 2002, str. 98–100.
  36. ^ Boxer 2002, str. 98.
  37. ^ Bueno 1998, str. 100.
  38. ^ Bueno 1998, str. 106–108.
  39. ^ Bueno 1998, str. 109.
  40. ^ Bueno 1998, str. 110.
  41. ^ Greenlee 1995, str. xx.
  42. ^ McClymont 1914, str. 21.
  43. ^ Diffie & Winius 1977, str. 193.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Greenlee, William Brooks (1938). The Voyage of Pedro Álvares Cabral to Brazil and India: From Contemporary Documents and Narratives. Laurier Books Limited. ISBN 978-81-206-1040-8. 
  • Abramo, Alcione (1969). Grandes Personagens da Nossa História (na jeziku: Portuguese). 1. São Paulo: Abril Cultural. 
  • Alves Filho, João (1997). Nordeste: estratégias para o sucesso : propostas para o desenvolvimento do Nordeste brasileiro, baseadas em experiências nacionais e internacionais de sucesso (na jeziku: Portuguese). Rio de Janeiro: Mauad Consultoria e Planejamento Editorial. ISBN 978-85-85756-48-2. 
  • Barata, Mário (1991). O descobrimento de Cabral e a formação inicial do Brasil (na jeziku: Portuguese). Coimbra: Biblioteca Geral da Universidade de Coimbra. 
  • Belvederi, Rafaell (1998). „Cristoforo Colombo: un problema di storia e di valori”. Revista da Faculdade de Letras. Lisboa: Universidade de Lisboa. 5 (23). ISSN 0870-6336. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  • Berrini, Beatriz (2000). Eça de Queiroz: a ilustre casa de Ramires : cem anos (na jeziku: Portuguese). São Paulo: EDUC. ISBN 978-85-283-0198-4. 
  • Boxer, Charles R. (2002). O império marítimo português 1415–1825 (na jeziku: Portuguese). São Paulo: Companhia das Letras. ISBN 978-85-359-0292-1. 
  • Bueno, Eduardo (1998). A viagem do descobrimento: a verdadeira história da expedição de Cabral (na jeziku: Portuguese). Rio de Janeiro: Objetiva. ISBN 978-85-7302-202-5. 
  • Calmon, Pedro (1975). História de D. Pedro II. 5 v (na jeziku: Portuguese). Rio de Janeiro: José Olympio. 
  • Calmon, Pedro (1981). História do Brasil (na jeziku: Portuguese) (4th izd.). Rio de Janeiro: José Olympio. 
  • Capistrano de Abreu, João; José Honório Rodrigues (1976). Capítulos de História Colonial, 1500–1800 (na jeziku: Portuguese). 1 (6th izd.). Rio de Janeiro: Civilização Brasileira. 
  • Diffie, Bailey W.; Winius, George D. (1977). Foundations of the Portuguese empire, 1415–1580. Europe and the World in the Age of Expansion. 1. Minneapolis: University of Minneapolis Press. ISBN 978-0-8166-0782-2. 
  • Duarte Nuno G. J. Pinto da Rocha (2004). „Cabral, Pedro Álvares”. Navegações Portuguesas. Instituto Camões. Arhivirano iz originala 06. 01. 2019. g. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  • Espínola, Rodolfo (2001). Vicente Pinzón e a descoberta do Brasil (na jeziku: Portuguese). Rio de Janeiro: Topbooks. ISBN 978-85-7475-029-3. 
  • Fernandes, Astrogildo (1969). Pedro Álvares Cabral: 500 anos. (na jeziku: Portuguese). Porto Alegre: Universidade Federal do Rio Grande do Sul. 
  • Kurup, K. K. N. (1997). India's naval traditions: the role of Kunhali Marakkars. New Delhi: Northern Book Centre. ISBN 978-81-7211-083-3. 
  • Lima, Susana (2012). Grandes Exploradores Portugueses. A lfragide Portugal: Publicações D. Quixote. ISBN 9789722050548. 
  • Lunde, Paul (2005). „The Coming of the Portuguese”. Saudi Aramco World. 56 (4). Houston, Texas: Aramco Services. Arhivirano iz originala 31. 10. 2014. g. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  • McClymont, James Roxburgh (1914). Pedraluarez Cabral (Pedro Alluarez de Gouvea): his progenitors, his life and his voyage to America and India. London: Strangeways & Sons. 
  • Newitt, M. D. D. (2005). A History of Portuguese Overseas Expansion 1400–1668. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-23980-6. 
  • Pereira, Moacir Soares (1979). Capitães, naus e caravelas da armada de Cabral (na jeziku: Portuguese). Coimbra: Universidade de Coimbra. 
  • Peres, Damião (1949). O descobrimento do Brasil: antecedentes e intencionalidade (na jeziku: Portuguese). Porto: Portucalense. 
  • Presser, Margareth (2006). Pequena enciclopédia para descobrir o Brasil (na jeziku: Portuguese). Rio de Janeiro: Senac. ISBN 978-85-87864-74-1. 
  • Ramos, Fábio Pestana (2008). Por mares nunca dantes navegados: a aventura dos Descobrimentos (na jeziku: Portuguese). São Paulo: Contexto. ISBN 978-85-7244-412-5. 
  • „Revista Trimestral de História e Geografia”. Revista Trimestral de História e Geografia (na jeziku: Portuguese). Rio de Janeiro: Typographia de J. E. S. Cabral. 2 (5). 1840. 
  • Schwarcz, Lilia Moritz (1998). As barbas do Imperador: D. Pedro II, um monarca nos trópicos (na jeziku: Portuguese) (2nd izd.). São Paulo: Companhia das Letras. ISBN 978-85-7164-837-1. 
  • Smith, Anthony (1990). Explorers of the Amazon. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-76337-8. 
  • Skidmore, Thomas E (2003). Uma História do Brasil (na jeziku: Portuguese) (4th izd.). São Paulo: Paz e Terra. ISBN 978-85-219-0313-0. 
  • Subrahmanyam, Sanjay (1997). The Career and Legend of Vasco da Gama. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64629-1. 
  • Tomlinson, Regina Johnson (1970). The Struggle for Brazil: Portugal and "the French Interlopers" (1500–1550). New York: Las Americas Pub. Co. 
  • Vainfas, Ronaldo (2001). Dicionário do Brasil colonial (1500–1808) (na jeziku: Portuguese). Rio de Janeiro: Objetiva. ISBN 978-85-7302-320-6. 
  • Varnhagen, Francisco Adolfo de. História Geral do Brasil (na jeziku: Portuguese). 1 (3rd izd.). São Paulo: Melhoramentos, N/A. 
  • Vianna, Hélio (1994). História do Brasil: período colonial, monarquia e república (na jeziku: Portuguese) (15th izd.). São Paulo: Melhoramentos. 
  • Vieira, Cláudio (2000). A história do Brasil são outros 500 (na jeziku: Portuguese). Rio de Janeiro: Record. ISBN 978-85-01-05753-2. 
  • MacClymont, James Roxburgh; Greenlee, William Brooks; Caminha, Pero Vaz de (2009). Pedro Cabral. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pedro Alvares Kabral na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Педро_Алварес_Кабрал&oldid=27553463”