Penčo Konstantinov
Penčo Konstantinov | |
|---|---|
 Penčo Konstantinov | |
| Puno ime | Panteleй Konstantinov |
| Druga imena | vojvoda Veleški |
| Datum rođenja | 30. jun 1881. |
| Mesto rođenja | Veles, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 9. jul 1906. (25 god.) |
| Mesto smrti | Kurtov kamen, (Krapa), Osmansko carstvo |
| Uzrok smrti | smrtno ranjen u boju |
| Univerzitet | Vojna akademija u Sofiji |
| Zanimanje | vojnik |
| Rodni grad | Veles |
| Pokret | VMRO |
Penčo Konstantinov (bug. Пантелей Константинов; Veles, 10. jun 1881 Veles, Osmansko carstvo – jul 1906, Kurtov kamen, (Krapa), Osmansko carstvo) je bio bugarski oficir (potporučnik), revolucioner i vojvoda u tajnoj organizaciji TMORO. Ubijen je u borbi na Kurtovom kamenu od strane srpskih četnika.
Biografija
[uredi | uredi izvor]
Penčo Konstantinov je rođen 1881. godine u gradu Veles, tada Osmansko carstvo, danas Makedonija. Završava petorazrednu Sofijsku klasičnu gimnaziju, nakon čega upiše u Vojnu školu, koju završi 1903. godine. Nakon vojne škole uđe u 13. pešački rilski puk. Kao potporučnik učestvuje u ilindanskom ustanku, gde vodi bugarske komite kod planine Kitke i kod Sultan tepe (Osogovska planina). Kasnije kod Velesa zameni, 20. maja 1905., ubijenog bugarsku vojvodu, Stevana Dimitrova.
Stefan Avramov je vojvodu Konstantinova opisao kao vrednog komitu, koji ni malo nije žalio svoj život i hteo je da očisti rejon (Makedoniju) od srpske propagande. Svoj rejon Velesa je hteo da digne na ravan kao što je bio bitoljski rejon. Konstantinov je govorio da Veles mora da se očisti od propagande. 1905. i 1906. godine privuče nove, iskusne, komite u svoju četu, da prižu jači otpor sprskim četnicima, koju su nakon propada ilindanskog ustanka mnogo aktivni u veleškoj kazi. Sa vojvodama Todorjev Dačevom i Temeljkom Naumovom ojačao je poziciju Bugara. Prema bugarskoj propagandi, ti su krajevi bili previše srbomanski, takođe su kaznili Srbe, za koje su govorili da su špijuni.
Dana 19. juna 1905. godine u selu Stepanci bori se protiv srpskih četnika sa vojvodom Gligorjem Sokolovićem, kada se povukao zbog dolazka turskih askera. Krajem juna 1905. udružio je komite sa četom ohridske vojvode Dejana Dimitrova, prilepskom četom Georgija Aceva i kičevskim vojvodom Petrom Radevim-Pašom. 20. juna 1905. zbila se borba na Mukosu, sa srpskim četama Gligora Sokolovića i Jovana Babunskia, u kojoj je bio Konstantinov ranjen. 18. aprila 1906. komite vojvode Bobija Stojčeva i Penča Konstantinova su opkoljene od turksih askera, kod manastira Sveti Jovan Veterski (selo Vetersko, Veles). Boj je trajao ceo dan i spasili su se probojem kroz obruč tokom noći.
8. ili 9. jula 1906. četa Penča Konstantinova padne u srpsku zasedu vojvode Gligorja Sokolovića i Jovana Babunskog kod Kurtovog kamena (Krapa). U boju kod Kurtovog kamena ubijen je, zajedno sa bar 17 bugarskih komita.[1][2][3]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Izvori
[uredi | uredi izvor]- Vladimir Ilić: Srpska četniča akcija 1903-1912, pp. 93-94 (2006)
Reference
[uredi | uredi izvor]
