Комити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ношња македонског комите (Народни музеј у Битољу)

Комити су припадници малих војних групација, наоружани чланови национално-ослободилачких комитета, или само националисточких. Још су се борци грчке Хетерије-као чланови национално-ослободилачког комитета у народу називали комитама. Израз је након оснивања ВМРОа и ВМОРОа везан углавном за борце, а затим колоквијално и за српске четнике, чланове српског револуционарног комитета основаног 1903. Убрзо се израз комита везао за герилце, што су борци разних комитета управо и били, па се сваки герилац ма које фракције и нације почео називати тим именом. Тако је за време Борбе за Македонију израз комита коришћен и за борце ВМРО (мада је и израз четници био у употреби), за српске четнике и за грчке андарте. Комитама су називани и српски одметници у Србији за време окупације 1915—1918. И у Црној Гори су герилци за време окупације називани комитама (по многим ондашњим ауторима устаници у Црној Гори су сами себе називали усташама док је израз комита за њих касније наметнут, уосталом постоји и књига "Црногорске усташе") али и одметничке чете након 1918. приврженици династије Петровића-Његоша. Побуњеничке чете муслимана у Новопазарском санџаку такође су се називале комитама.[1] Израз је коришћен и за четнике током Другог светског рата, као и за непредате четничке јединице након пораза покрета Драгољуба Михаиловића.

Комити у Македонији[уреди]

Комити у Србији[уреди]

Комити у Првом светском рату[уреди]

Након окупације Србије и репресалија, које су у првом реду спроводили Бугари, са циљем потпуне бугаризације јужне Србије, јача и жеља народа да пружи отпор. Крајем августа 1916. год. Коста Миловановић - Пећанац је од штаба Врховне команде српске војске добио задатак да дође на подручје Топлице и Јужне Мораве и да тамо организује обвезнике у војне формације. 15. септембрра 1916. год. авионом се спушта у село Механе на Радан планини. У исто време потпоручник Коста Војиновић - Косовац, у селу Лепосавић на Ибру, основао је Ибарско-копаонички комитски одред и почео борбу против Аустријанаца и Бугара. У исто време група Црногораца коју су чинили Тошко и Милинко Влаховић, Јован Радовић, Сава Радовић, Милан и Ђура Дрљевић и браћа Милић и Никола Лакићевић долазе на територију Косанице (Радан планина). Након састанка са Пећанцем отишли су у подручје Јабланице да организују четнички покрет, изузев Милана Дрљевића који је остао са Пећанцем. Коста Пећанац и Коста Војиновић су се почетком октобра 1916 год. састали у селу Гргуру и постигли споразум о даљем организовању четничког покрета.

Комити у Другом свјетском рату[уреди]

Комити у Црној Гори[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]