Pesticidi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Cropduster spraying pesticides.jpg

Pod pesticidima podrazumevamo proizvode hemijskog ili biološkog porekla koji su namenjeni zaštiti ekonomski značajnih biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih insekata, grinja i drugih štetnih organizama. Pod štetnošću se podrazumeva ekonomska šteta ljudskoj poljoprivredi i industriji - smanjenje prinosa ili količine/kvaliteta dobijene hrane. Štetnost nije biološka, niti ekološka osobina organizama. Svako korišćenje pesticida sa sobom nosi negativne posledice na ekosistem u kome se primenjuje i okolne ekosisteme. Smanjenje upotrebe pesticida je jedan od temelja održive poljoprivrede i ideja održivog razvoja.[1]

Podela prema nameni[uredi]

  1. Akaricidi – sredstva za suzbijanje štetnih grinja
  2. Fungicidi – sredstva za suzbijanje gljiva
  3. Herbicidi – sredstva za suzbijanje korova
  4. Insekticidi – sredstva za suzbijanje štetnih insekata
  5. Limacidi – sredstva za suzbijanje puževa
  6. Nematocidi – sredstva za suzbijanje štetnih nematoda
  7. Rodenticidi – sredstva za suzbijanje štetnih glodara
  8. Repelenti – sredstava za odbijanje divljači
  9. Regulatori rasta – sredstva za regulaciju rasta biljaka
  10. Okvašivači – sredstva za poboljšanje kvašljivosti i lepljivosti

Rukovanje sredstvima za zaštitu bilja[uredi]

Hazardous-pesticide.jpg

Imajući u vidu da su pesticidi sredstva čijom nepravilnom primenom lako dolazi do štetnih posledica po čoveka i po njegovu okolinu potrebno je znati kako se njima pravilno rukuje.

Pre svake upotrebe potrebno je je biti pravilno zaštićen, odnosno nositi zaštitno odelo, zaštitne rukavice i zaštitne naočare. Sredstva pripremati u za to posebno namenjenoj prostoriji, zaštićenoj od vetra naročito kada su u pitanju praškasti preparati. Ukoliko je potrebno mešati sredsto upotrebljavamo posude koje se koriste samo za pesticide. Isto se odnosi i na menzure ili druge merne posude. Nakon upotrebe svu aparaturu / prskalice i posude / treba dobro oprati.[2][3]

Mere opreza[uredi]

Tokom tretiranja ne sme se jesti, piti i pušiti. Ne vršiti tretiranje po izuzetno toplom i vetrovitom vremenu, paziti na zanošenje na susedne kulture, vrtove i parkove (u urbanim sredinama), itd. Po završenom tretiranju prskalicu oprati mlakom vodom, skinuti zaštitno odelo i ostalu zaštitnu opremu te se umiti mlakom vodom.

Skladištenje sredstava[uredi]

Sredstva se čuvaju u originalnoj i dobro zatvoreoj ambalaži, u dobro zaključanoj, suvoj i provetrenoj prostoriji, udaljeno od izvora vatre, izvan dohvata dece i neupućenih osoba, odvojeno od hrane, pića i stočne hrane.

Praznu ambalažu uništiti na način propisan „Pravilnikon o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva“ objavljenom u Službenom glasniku SRJ br. 35/99. Prazna ambalaža se ispere najmanje tri puta i ta tečnost se doda tečnosti za prskanje, a zatim se izbuši kako bi se učinila neupotrebljivom. Takva ambalaža se skuplja na određeno i osigurano mesto u posebne kontejnere.

Izvori[uredi]

  1. Jugoslav Stajkovac, Branka Amidžić, Jelena Biočanin, PESTICIDI I IZVORI ZAGAĐENJA U ŽIVOTNOJ SREDINI I ZNAČAJ REMEDIJACIJE U SANACIJI KONTAMINACIJE , 1st International Conference ′′ECOLOGICAL SAFETY IN POST-MODERN ENVIRONMENT′′ 26-27. Juny 2009. Banja Luka,RS, BiH[1]
  2. Mitić N, Pesticidi u poljoprivred i sumarstvu u Jugoslaviji, IK"Grmeč", Beograd,1998.
  3. Biočanin R., Amidžić B. Zaštita radne i životne sredine - Crne prognoze, Vojni informator br. 4-5, "VOJSKA", Beograd, 2004.

Literatura[uredi]

Knjige
Članci
Vesti

Spoljašnje veze[uredi]