Peter Berens

Peter Berens
Peter Berens
Lični podaci
Datum rođenja	(1868-04-14)14. april 1868.
Mesto rođenja	Hamburg, Nemačka
Datum smrti	27. februar 1940.(1940-02-27) (71 god.)
Mesto smrti	Berlin, Nemačka

Peter Berens (nem. Peter Behrens; Hamburg, 14. april 1868 — Berlin, 27. februar 1940) je bio nemački arhitekta, slikar, dizajner i tipograf. Posebno je poznat kao saosnivač Dojčer verkbunda.

Bio je profesor arhitekture u Diseldorfu, Beču i Berlinu. Zastupao je princip da arhitektonski oblik pojedinog objekta mora proizlaziti iz njegove namene, i po tome je jedan od začetnika funkcionalizma u arhitekturi. Izgradio je mnoge fabričke zgrade.

Život i delo

Meks Liberman: Peter Berens, 1923

Najamne stambene zgrade u Bolivaraleji 9.

Montažna hala tvornice A. E. G.

privredni sat za AEG u 1909. godini dizajn Berens

Pepeljara Berens za AEG.

Peter Berens rodio se 14. aprila 1868. godine kao sin ekonoma Petera Berensa i domaćice Luise Margarete Burmajster u Hamburgu predgrađu St. Georg. Nakon završetka đačkog doba studirao je slikarstvo u rodnom Hamburgu, takođe u Diseldorfu i u Karlsrueu od godine 1886. do 1889. Godine 1889, sa punoletstvom dobio je nasledstvo od 300.000 maraka i oženio sa Lili Kramer i skupa su se preselili u Minhen 1887.g.skupa su imali troje dece. Najpre je radio kao slikar, ilustrator i knjigovezac. Često se zadržavao u društvu ljudi češkog porekla i interesovao se za ljudska mišljenja u kontekstu promene mišljenja na svet i mišljenja novim načinima. Godine 1890, Berns je primio poziv velikog vojvode Ernsta Ludviga Heskog i postao je drugi član osnovane umetničke grupe Darmštat artist koloni, gde je Berns sebi postavio kuću i predločio svu opremu računajući nameštaj, tekstil i keramiku pa i slike i svetleća tela. Gradnja ove kuće je postala prelomni momenat u životu odustao je od Jugendstila, napustio je krugove minhenskih umetnika i krenuo na puteve primenjene umetnosti, dizajna i funkcionalističkog stila.

U godini 1903, bio je Berns imenovan za dekana umetničke Kunstverbeshule škole u Diseldorfu i napustio je Darmštat gde je zaveo uspešne reforme u pogledu na izučavane predmete, i zajedno sa ostalim profesorima (Hermen Muthesius, Teodor Fišer, Josef Hofman, Josef Marija Olbriht, Bruno Paul, Richard Rimershrit Fric Šumaher) kao i drugih 12 ljudi osnovao (Verenigte Verkstadte fir kunst in handverk) „Savez radnji za umetnost i zanatstvo“ koji je bio inspirisan pokretom Arts und krafts u Engleskojiako su razlozi za njegov nastanak bili zasnovani na platformi savremenog mišljenja. Imali su na umu da stvaraju za privredu kao i promenu strukture iz klasičnog modela socijalnih slojeva na jednorodno društvo i na taj način preporoditi umetnost i društvo.

U 1907. godini je AEG („Algemajne Elektronik Geselšaft“) je najmilo Berensa kao umetničkog konsultanta. Stvorio je društvu logotip, dizajn produkata, odnose sa javnošću, način prezentacije itd. I tako se smatra da je bio prvi dizajner u industriji na svetu. Nikada nije bio zaposlen u AEG-u i uvek je delovao kao slobodni savetnik. Može se smatrati da je bio osnivač brandinga i prvi brandingmenadžer. Godine 1910. je projektovao fabriku na turbine za AEG. Od godine 1907. su se u njegovom timu pojavili arhitekti Mis van der Roe, Harles-Edvard Žaneret- Gris poznat kao Le Korbizije i Valter Gropijus (koji je kasnije bio osnivač i vođa Bauhausa).

Godine 1922. je primio poziv da predaje na Akademiji umetnosti u Beču a 1936. godine posle smrti Hans Pelciga je Berens postao dekan na fakultetu arhitekture Pruske akademije u Berlinu.

Peter Berens je bio paradoksalnom ličnošću za vreme trajanja trećeg rajha kada je ostao na mestu dekana u Berlinu. Berens je bio vodećom ličnošću promene piomanja arhitekture i dizejna na prelomu stoleća. Bio je glavni graditelj fabrika i administrativnih zgrada od čelika i stakla i opeka, Albert Spenser ga je uzdizao kao međunarodno uzdizanog i slavnog i pod ovim uslovima se nacistima iako bi to bili voleli neprijatno bilo u bilo kom smislu ga ograničavati ili izolovati. Peter Berens je bio pionir svega što se uradilo i radilo u prvoj polovini 20. veka i njegove su se misli proširile po celom svetu pomoću njegovih studenata i što možemo zahvaliti i Valter Gropijusu, Ludvigu Mis van der Roe i Le Korbizijeu. Koncept identiteta firme se raširio i u druga društva kao u Braun i Mc. Donalds.

Godine 1925, pozvao ga je njegov bivši učenik Ludvig Mis van der Roe, zajedno sa mnogim vodećim nemačkim arhitektima koji su radili u novom stilu, da projektuje stambenu zgradu u Štutgartu, u razvoju sada poznatom kao Vajsenhof. Njegov doprinos je bio skup stanova u naslaganim kubnim zapreminama, omogućavajući mnogim stanovima da se otvore na velike terase.

Godine 1926, Behrensu je naručio Englez Venman Džozef Baset-Lok da dizajnira porodičnu kuću u Nortemptonu u Velikoj Britaniji. Kuća pod nazivom 'Nju Vejs', pravougaonog oblika sa oštrim belim zidovima (sa nazubljenim parapetima), često se smatra verovatno prvom modernističkom kućom u Britaniji i označava Berensov zaokret ka modernizmu nove objektivnosti.

Godine 1928, Berens je pobedio na međunarodnom konkursu za izgradnju Nove sinagoge u Žilini u Slovačkoj, koja je 2012–17. obnovljena kao kulturni centar. Iste godine dizajnirao je renoviranje robne kuće Feler-Stern u centru Zagreba, Kraljevina Jugoslavija, transformišući je iz secesije u kompleksnu skoro De Stajl modernističku kompoziciju. Njegova vila na brdu iz 1931. za Klaru Gans, ćerku frankfurtskog industrijalca Adolfa Gansa, bila je slično složena interakcija pravougaonih volumena, obloženih kamenom, što je lep primer nove objektivnosti.

Godine 1929, Berens je pozvan na konkurs za projektovanje zgrada oko predloženog radikalnog redizajniranja Aleksanderplaca u Berlinu, i iako je bio drugi, njegovom dizajnu za zgrade na jugozapadnoj strani novog trga data je prednost od strane naknadnih investitora, a Aleksanderhaus i Berolinahaus izgrađeni su do 1932. godine.

Godine 1929, Berens je, u partnerstvu sa bivšim studentom Aleksandrom Popom, dobio zadatak da projektuje novu fabriku za austrijsku državnu fabriku duvana u Lincu, koja je građena tokom dugog perioda, zbog ekonomskih uslova, i konačno završena 1935. godine. Glavna zgrada ima veoma dugačku potpuno horizontalnu blago zakrivljenu fasadu, Berensov najupečatljiviji dizajn u stilu nove objektivnosti.

Godine 1936, Berens je napustio Beč da predaje arhitekturu na Pruskoj akademiji umetnosti (sada Akademija umetnosti) u Berlinu, navodno uz posebno Hitlerovo odobrenje. Berens je učestvovao u Hitlerovim planovima za obnovu Berlina sa komisijom za novo sedište AEG-a na poznatoj planiranoj osovini sever-jug Alberta Špera. Šper je izvestio da je njegov izbor Berensa za ovu komisiju odbio moćni Alfred Rozenberg, ali da je njegovu odluku podržao Hitler koji se divio Berensovoj ambasadi u Sankt Peterburgu.

Petar Berens je umro u 72 godine 27. februara 1940. u jednoj berlinskoj hotelskoj sobi.

Galerija

• 
  Kuća Berensa, Matildenhohe u Darmštatu, 1901
• 
  Krematorijum Eduard Miler, Hagen-Delstern, 1908
• 
  Fabrika visokog napona, AEG, Berlin-Moabit, 1909-10
• 
  Fabrika velikih motora, AEG Berlin-Humbolthejn, 1912
• 
  Nemačko poslanstvo, Sankt Peterburg, 1912
• 
  Manesman-Haus, Dizeldorf, 1912
• 
  Poslovna zgrada, Unter Zahsenhausen 37, Keln, 1914
• 
  Kancelarije Kontinentala AG, Hanover, 1912-14
• 
  Nacionalno automobilsko društvo (NAG), Berlin, 1914-17
• 
  Upravna zgrada Hehsta, Frankfurt, 1921-24
• 
  Hehstova administrativna zgrada, Frankfurt, 1921-25
• 
  Gutehofnungšute skladište, Oberhauzen, 1921-25
• 
  Grobnica Fridriha Eberta, 1925
• 
  Koledž Svetog Benedikta, Salcburg, 1926
• 
  Robna kuća Feler-Stern, Trg bana Jelačića, Zagreb, 1928
• 
  Franc Domes Hof, Beč, 1928-30
• 
  Vila Gans, Kronberg, 1931
• 
  Sinagoga, Žilina, Slovačka, 1929-31
• 
  Aleksanderhaus i Berolinhaus, Aleksanderplac, Berlin, 1930-32
• 
  Fabrika duvana, Linc, Austrija, 1929-35
• 
  Fabrika duvana, Linc, 1929-35
• 
  Industrijsko osvetljenje za AEG.

Literatura

• Katalog Kunsthale Erfurt Peter Berens Vom Jugendstil zum Industrie-desing 24. Marz bis 16. juni 2013. Erfurt
• Borský, Maroš (2007). Synagogue Architecture in Slovakia: Towards Creating a Memorial Landscape of Lost Community. PhD dissertation, Hochschule für Jüdische Studien, Heidelberg. Pristupljeno 23 November 2014.
• A. Windsor Peter Behrens: Architect and Designer, Humanities Press Intl; First US edition. 1981. ISBN 978-0-85139-072-7.
• Anderson, Stanford (2002). Peter Behrens and a New Architecture for the Twentieth Century. The MIT Press. ISBN 978-0-262-51130-8. 
• Peter Behrens Peter Behrens: Umbautes, Licht Prestel Pub. 1990. ISBN 978-3-7913-1059-6. (German edition)
• Kathleen James-Chakraborty (2000). German architecture for a mass audience. Routledge. ISBN 978-0-415-23654-6. 
• Ina Bahnschulte-Friebe: Künstlerkolonie Mathildenhöhe Darmstadt 1899–1914.. Darmstadt: Institut Mathildenhöhe. 1999. ISBN 978-3-9804553-6-7. (jezik: nemački)
• Georg Krawietz: "Peter Behrens im dritten Reich", Weimar VDG, Verlag und Datenbank für Geisteswissenschaften. 1995. ISBN 978-3-929742-57-2. (jezik: nemački)
• Klaus J. Sembach (1992). 1910 – Halbzeit der Moderne. Stuttgart: Hatje. ISBN 978-3-7757-0392-5.  (jezik: nemački)
• Allgemeine Elektricitätsgesellschaft (Hrsg.): 75 Jahre AEG. Festschrift anläßlich des 75jährigen Bestehens. Berlin / Frankfurt am Main 1958.
• Kurt Asche (Hrsg.): Die Quadratur des Kreises. Peter Behrens als Architekt und Designer. Oldenburg 1990.
• Ina Bahnschulte-Friebe: Künstlerkolonie Mathildenhöhe Darmstadt 1899–1914. Institut Mathildenhöhe, Darmstadt 1999, ISBN 3-9804553-6-X.
• Jutta Boehe: Jugendstil im Theater. Die Darmstädter Künstlerkolonie und Peter Behrens. Dissertation, Universität Wien 1968.
• Gerhard Bott: Darmstadt und die Mathildenhöhe. In: Gerhard Wietek: Deutsche Künstlerkolonien und Künstlerorte. München 1976.
• Tilmann Buddensieg: Peter Behrens und die AEG. Neue Dokumente zur Baugeschichte der Fabriken am Humboldthain. in: Schloß Charlottenburg. Festschrift für Margarete Kühn. Berlin 1975.
• Tilmann Buddensieg: Industriekultur. Peter Behrens und die AEG. Berlin 1979.
• Joan Campbell: Der Deutsche Werkbund 1907–1934. DVA, Stuttgart 1981.
• Armin Chodzinski: Kunst und Wirtschaft. Peter Behrens, Emil Rathenau und der dm drogerie markt. Berlin 2007.
• Michael Eckhoff: 100 Jahre Hagener Krematorium. Ein früher Entwurf von Peter Behrens. (= kunstdialoghagenwest, Heft 5.) Hagen 2008, ISBN 978-3-932070-98-3.
• Fritz Helmuth Ehmcke (1955), „Behrens, Peter”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (na jeziku: nemački), 2, Berlin: Duncker & Humblot, str. 13—14 ; (full text online)
• Thomas Föhl et al. (Hrsg.): Peter Behrens. Vom Jugendstil zum Industriedesign. Weimarer Verlagsgesellschaft, Weimar 2013, ISBN 978-3-86539-686-0.
• Hartmut Frank, Karin Lelonek (Hrsg.): Peter Behrens. „Zeitloses und Zeitbewegtes“. Aufsätze, Vorträge, Gespräche 1900–1938. (unter Mitarbeit von Silvia Malcovati und Katrin Peter-Bösenberg). Verlag Dölling und Galitz, Hamburg 2015.
• Hans-Joachim Kadatz: Peter Behrens. Architekt, Maler, Grafiker und Formgestalter. Leipzig 1977.
• Georg Krawietz: Peter Behrens im dritten Reich. VDG, Weimar 1995, ISBN 3-929742-57-8.
• Bernd Nicolai: Der „kommende Mann unserer Baukunst“. Peter Behrens und die Begründung der Moderne im späten Kaiserreich. In: Klaus Rheidt, Barbara A. Lutz (Hrsg.): Peter Behrens, Theodor Wiegand und die Villa in Dahlem. (Hrsg. im Auftrag des Deutschen Archäologischen Instituts anlässlich seines 175-jährigen Bestehens) Mainz 2004, ISBN 3-8053-3374-9, S. 82–107.
• Hans-Georg Pfeifer: Peter Behrens. Wer aber will sagen, was Schönheit sei? Beton-Verlag, Düsseldorf 1990, ISBN 3-7640-0278-6.
• Sabine Röck, Michael Kasparek: Die Behrens-Lampe. Die Große Sparbogenlampe der AEG. Deutsches Technikmuseum, Berlin 2003,  This article incorporates text from a publication now in the public domain: Rečnik nacionalne biografije. London: Smith, Elder & Co. 1885.  .
• Klaus Jürgen Sembach: 1910. Halbzeit der Moderne. Hatje, Stuttgart 1992, ISBN 3-7757-0392-6.
• Alan Windsor: Peter Behrens. Architekt und Designer. Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart 1985, ISBN 3-421-02833-8. (Aus dem Englischen von Kyra Stromberg; Originalausgabe: Peter Behrens, Architect and Designer, 1868–1940. Architectural Press, London 1981.)
• Kunstmuseen Krefeld, Museum für Angewandte Kunst Köln (MAKK) und LVR-Industriemuseum Oberhausen (Hrsg.): Peter Behrens. [12 (Themen-) Hefte im Schuber] (deutsch, englisch). Kettler, Dortmund 2018, ISBN 978-3-86206-695-7.
• Petra Krutisch, Silvia Glaser: Peter Behrens. Das Nürnberger Intermezzo. Verlag des Germanischen Nationalmuseums, Nürnberg 2017, ISBN 978-3-946217-09-1.
• Graham Dry: Nietzsche-Kult und das Recht auf neue Schönheit. Peter Behrens und die Verlagseinbände der Darmstädter Künstlerkolonie 1899–1914. In: Einband-Forschung, Nr. 38, April 2016, S. 9–32.

Spoljašnje veze

• Peter, Josef & Till Behrens Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2015). Drei Generationen Innovationen im Übergang von der Bauern- und die Industriekultur, erstellt von Till Behrens
• Bildergalerie mit Behrens' Entwürfen für die AEG
• Beispiel für Behrens Schrift (PDF; 1,40 MB)
• Die Synagoge in Zilina, Slowakei
• Der Schiedmayer Flügel aus dem Musikzimmer des Hauses Behrens 1901
• The synagogue of Zilina, Slovakia designed by Peter Behrens
• Neolog Synagogue in Žilina Attached plaque: “This synagogue was built by the world famous architect Peter Behrens, in 1933–1934, on the same site as the original synagogue built in 1881. It served as a place of Jewish worship until the arrival of facism. World War II tragically affected the lives of the Slovak Jews, at the time 3,600 Jewish people helped make up the 19,000 population of Žilina. After the war, only 500 Jewish survivers returned. Since the end of war, the building has been used for cultural and educational purposes by the city and as a technical college. Jewish congregation of Žilina 1934–1996.”
• The Schiedmayer grand piano from the musicroom of the House Behrens 1901