Петер Беренс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петер Беренс
Peter Behrens, um 1913.jpg
Петер Беренс
Датум рођења(1868-04-14)14. април 1868.
Место рођењаХамбург
Немачка
Датум смрти27. фебруар 1940.(1940-02-27) (71 год.)
Место смртиБерлин
Немачка

Петер Беренс (нем. Peter Behrens; Хамбург, 14. април 1868Берлин, 27. фебруар 1940) је био немачки архитекта, сликар, дизајнер и типограф. Посебно је познат као саоснивач Дојчер веркбунда.

Био је професор архитектуре у Диселдорфу, Бечу и Берлину. Заступао је принцип да архитектонски облик појединог објекта мора произлазити из његове намене, и по томе је један од зачетника функционализма у архитектури. Изградио је многе фабричке зграде.[1]

Живот и дело[уреди]

Мекс Либерман: Петер Беренс, 1923
најамне стамбене зграде у Боливаралеји 9.

Петер Беренс родио се 14. априла 1868. године као син економа Петера Беренса и домаћице Луисе Маргарете Бурмајстер у Хамбургу предграђу Ст. Георг. Након завршетка ђачког доба студирао је сликарство у родном Хамбургу, такође у Диселдорфу и у Карлсруеу од године 1886. до 1889. Године 1889. са пунолетством добио је наследство од 300.000 марака и оженио са Лили Крамер и скупа су се преселили у Минхен 1887.г.скупа су имали троје деце. Најпре је радио као сликар, илустратор и књиговезац. Често се задржавао у друштву људи чешког порекла и интересовао се за људска мишљења у контексту промене мишљења на свет и мишљења новим начинима. Године 1890. Бернс је примио позив великог војводе Ернста Лудвига Хеског и постао је други члан основане уметничке групе Дармштат артист колони, где је Бернс себи поставио кућу и предлочио сву опрему рачунајући намештај, текстил и керамику па и слике и светлећа тела. Градња ове куће је постала преломни моменат у животу одустао је од Југендстила, напустио је кругове минхенских уметника и кренуо на путеве примењене уметности, дизајна и функционалистичког стила.[2]

У години 1903, био је Бернс именован за декана уметничке Кунствербесхуле школе у Диселдорфу и напустио је Дармштат где је завео успешне реформе у погледу на изучаване предмете и заједно са осталим професорима (Хермен Мутхесиус, Теодор Фишер, Јосеф Хофман, Јосеф Марија Олбрихт, Бруно Паул, Рицхард Римерсхрит Фриц Шумахер) као и других 12 људи основао (Веренигте Веркстадте фир кунст ин хандверк) „Савез радњи за уметност и занатство“ који је био инспирисан покретом Артс унд крафтс у Енглескојиако су разлози за његов настанак били засновани на платформи савременог мишљења. Имали су на уму да стварају за привреду као и промену структуре из класичног модела социјалних слојева на једнородно друштво и на тај начин препородити уметност и друштво.

Монтажна хала творнице А. Е. Г.
привредни сат за АЕГ у 1909. години дизајн Беренс
Пепелјара Беренс за АЕГ.
Индустријско осветљење за АЕГ.

У 1907. години је АЕГ („Алгемајне Електроник Геселшафт“) је најмило Беренса као уметничког консултанта. Створио је друштву логотип, дизајн продуката, односе са јавношћу, начин презентације итд. И тако се сматра да је био први дизајнер у индустрији на свету. Никада није био запослен у АЕГ-у и увек је деловао као слободни саветник. Може се сматрати да је био оснивач брандинга и први брандингменаџер. 1910. године је пројектовао фабрику на турбине за АЕГ. Од године 1907. су се у његовом тиму појавили архитекти Мис ван дер Рое, Харлес-Едвард Жанерет- Грис познат као Ле Корбизије и Валтер Гропијус (који је касније био оснивач и вођа Баухауса).

Године 1922. је примио позив да предаје на Академији уметности у Бечу а 1936. године после смрти Ханс Пелцига је Беренс постао декан на факултету архитектуре Пруске академије у Берлину.

Петер Беренс је био парадоксалном личношћу за време трајања трећег рајха када је остао на месту декана у Берлину. Беренс је био водећом личношћу промене пиомања архитектуре и дизејна на прелому столећа. Био је главни градитељ фабрика и административних зграда од челика и стакла и опека, Алберт Спенсер га је уздизао као међународно уздизаног и славног и под овим условима се нацистима иако би то били волели непријатно било у било ком смислу га ограничавати или изоловати.

Петер Беренс је био пионир свега што се урадило и радило у првој половини 20. века и његове су се мисли прошириле по целом свету помоћу његових студената и што можемо захвалити и Валтер Гропијусу, Лудвигу Мис ван дер Рое и Ле Корбизијеу. Концепт идентитета фирме се раширио и у друга друштва као у Браун и Мц. Доналдс.

Петер Беренс умро је у 72 години 27. фебруара 1940. у једној берлинској хотелској соби.

Референце[уреди]

  1. ^ Anderson 2000.
  2. ^ Historic England. „New Ways, Northampton  (Grade II^) (1052387)”. National Heritage List for England. Приступљено 14. 6. 2018. 

Литература[уреди]

  • Anderson, Stanford (2000). Peter Behrens and a New Architecture for the Twentieth Century. The MIT Press. стр. 252. ISBN 978-0-262-01176-1. 
  • Каталог Кунстхале Ерфурт Петер Беренс Вом Југендстил зум Индустрие-десинг 24. Марз бис 16. јуни 2013. Ерфурт
  • Borský, Maroš (2007). Synagogue Architecture in Slovakia: Towards Creating a Memorial Landscape of Lost Community. PhD dissertation, Hochschule für Jüdische Studien, Heidelberg. Приступљено 23 November 2014.
  • A. Windsor Peter Behrens: Architect and Designer, Humanities Press Intl; First US edition. 1981. ISBN 978-0-85139-072-7.
  • Stanford Anderson Peter Behrens and a New Architecture for the Twentieth Century, The MIT Press. 2002. ISBN 978-0-262-51130-8.. ISBN 978-0262511308.
  • Peter Behrens Peter Behrens: Umbautes, Licht Prestel Pub. 1990. ISBN 978-3-7913-1059-6. (German edition)
  • Kathleen James-Chakraborty German architecture for a mass audience, Routledge. 2000. ISBN 978-0-415-23654-6.
  • Ina Bahnschulte-Friebe: Künstlerkolonie Mathildenhöhe Darmstadt 1899–1914. Darmstadt: Institut Mathildenhöhe. 1999. ISBN 978-3-9804553-6-7. (на језику: немачки)
  • Georg Krawietz: "Peter Behrens im dritten Reich", Weimar VDG, Verlag und Datenbank für Geisteswissenschaften. 1995. ISBN 978-3-929742-57-2. (на језику: немачки)
  • Klaus J. Sembach: 1910 – Halbzeit der Moderne. Stuttgart: Hatje. 1992. ISBN 978-3-7757-0392-5. (на језику: немачки)

Спољашње везе[уреди]