Pređi na sadržaj

Peter Simon Palas

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Peter Simon Palas
Lični podaci
Datum rođenja(1741-09-22)22. septembar 1741.
Mesto rođenjaBerlin, Prusko kraljevstvo
Datum smrti8. septembar 1811.(1811-09-08) (69 god.)
Mesto smrtiBerlin, Prusko kraljevstvo
ObrazovanjeUniverzitet u Getingenu, Univerzitet u Lajdenu
Naučni rad
PoljeZoologija, Botanika
Poznat poklasi meteorita Palasit

Peter Simon Palas (nem. Peter Simon Pallas; 22. septembar 1741. – 8. septembar 1811) — bio je nemački zoolog i botaničar, koji je od 1767 do 1810. radio u Rusiji.

Život i delo

[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Berlinu, u porodici profesora hirurgije Simona Palasa. Obrazovao se kod kuće, a nastavu su mu držali privatni učitelji. Razvio je interesovanje za Prirodnu istoriju i studirao je na Univerzitetu u Haleu i Univerzitetu u Getingenu. Prešao je na Univerzitet u Lajdenu 1760. i doktorirao u uzrastu od 19 godina.

Putovao je kroz Holandiju i posetio London sa ciljem da unapredi svoje znanje iz oblasti medicine. Potom se preselio u Hag i razradio novi sistem klasifikacije životinja, koji je dobio visoku ocenu od prirodnjaka Žorža Kivjea. U ovom periodu je napisao rad Miscellanea Zoologica (1766), gde je opisao nekoliko kičmenjaka novih za nauku, koje je pronašao u muzejskim zbirkama u Holandiji. Spremao se za putovanje u južnu Afriku i Istočne Indije, no ono se nije ostvarilo budući da ga je otac pozvao da se vrati u Berlin. U rodnom gradu nastavio je da radi, ovaj put na delu Spicilegia Zoologica (1767–80).

Palas je 1767 g. dobio poziv od carice Katarine II da bude profesor Peterburške akademije nauka. Između 1768 i 1774 g. predvodio je ekspediciju kroz Povolžje, Ural, zapadni Sibir, Altaj i Zabajkalje, u toku koje je sakupio veći broj primeraka biljaka i životinja za prirodnjačku zbirku akademije. Istražio je Kaspijsko more, Uralske i Altajske planine, kao i gornji tok Amura, sve do Bajkalskog jezera. Redovni izveštaji koje je slao akademiji bili su izdati u zbirci naslovljenoj kao „Putovanje kroz razne pokrajine Ruskog carstva“ (Reise durch verschiedene Provinzen des Russischen Reichs, 3 toma, 1771–1776). U njima Palas obrađuje najrazličitije teme, uključujući geologiju i mineralogiju, domorodačko stanovništvo i njihova verovanja, kao i opise novih biljaka i životinja. Izabran je za stranog člana Švedske kraljevske akademije nauka 1776 g.

Nakon završetka ove ekspedicije, Palas se preselio u Sankt Peterburg i postao miljenik carice Katarine II. Predavao je Prirodnu istoriju velikim knezovima Aleksandru i Konstantinu. Dobijao je primerke biljaka, koje su sakupili drugi prirodnjaci, da bi napisao delo Flora Rossica (1784–1815) i započeo je rad na Zoographica Rosso-Asiatica (1811–31). Uredio je i izdao dnevnik putovanja Johana Antona Gildenšteta kroz Kavkaz. Carica ja kupila njegovu veliku prirodnjačku zbirku za 2.000 rublji, za 500 više od iznosa koji je on tražio, i dozvolila mu da je zadrži doživotno. U ovom periodu uzeo je učešće u pripremama za ekspediciju Mulovskog, koja je potom otkazana.

Palasovo imanje u Simferopolju.
Palasova nadgrobna ploča u berlinskom naselju Krojcberg.

Između 1793 i 1794 g. Palas je pokrenuo još jednu ekspediciju, ovoj put kroz južnu Rusiju. Posetio je Krim i Crno More, u pratnji su mu bili supruga i kćerka (iz prvog braka), crtač, posluga i vojna pratnja. U februaru 1793. stigao je do Saratova, a potom nizvodno do Volgograda. Proleće je proveo u istraživanju područja na istoku, a u leto je došao do Kaspijskog mora i Kavkaskih planina. U septembru je stigao do Krima, a zimu je proveo u Simferopolju. Proleća 1794 g. produžio je na jugoistok, a u julu je prošao dolinu Dnjepra, u Peterburg se vratio u septembru. Celo ovo putovanje opisao je u delu P. S. Pallas Bemerkungen auf einer Reise in die Südlichen Statthalterschaften des Russischen Reichs (1799–1801). Carica mu je dodelila veliko imanje kraj Simferopolja, gde je živeo sve do smrti njegove druge žene 1810 g. Potom je dobio dozvolu da se vrati u Berlin, gde je i umro sledeće godine. Sahranjen je na groblju u berlinskom naselju Krojcberg.

Postao je pridruženi član Kraljevske holandske akademije nauka i umetnosti 1809.[1]

Palasit

[uredi | uredi izvor]

Palas je 1772. g, došao do grumena metala, teškog 680 kilograma, koji je pronađen kraj grada Krasnojarska. Palas je organizovao njegov prevoz do Peterburga, gde ga je analizirao i zaključio da se radi o novoj vrsti kameno-železnog meteorita. Ova klasa meteorita danas se naziva Palasit u njegovu čast, a sam taj kamen je dobio ime „Krasnojarsk“ ili „Palasovo železo“.

Vrste nazvane po Palasu

[uredi | uredi izvor]

Postoji veći broj životinjskih vrsta, koje u svom nazivu sadrže Palasovo ime:

Po Palasu su nazvane ulice u Berlinu i Kastrop-Raukselu (Pallasstraße). U njegovu čast je nazvan i grad Palasovka u Volgogradskoj oblasti. Njegovo ime nosi i asteroid „21087 Petsimpallas“.

Standardna skraćenica Pall. se koristi u botaničkoj nomenklaturi.[2]

Dela

[uredi | uredi izvor]
Naslovna stranica dela Icones Insectorum praesertim Rossiae Sibiriaeque peculiarium (1781)
  • Dissertatio inauguralis de infestis viventibus infra viventia (Lajden: Lugduni Batavorum, 1760).
  • Elenchus zoophytorum, sistens generum adumbrationes generaliores et specierum cognitarum succinctas descriptiones, cum selectis auctorum synonymis (Hag: van Cleef, 1766).
  • Miscellanea zoologica, quibus novæ imprimis atque obscuræ animalum species describuntur et observationibus iconibusque illustrantur (Hag, 1766).
  • Spicilegia zoologica (Berlin, 1767—1777).
  • Lyst der Plant-Dieren, bevattende de algemeene schetzen der geslachten en korte beschryvingen der bekende zoorten (Utreht: van Paddenburg & van Schoonhoven, 1768).
  • De ossibus Sibiriae fossilibus, craniis praesertim Rhinocerotum atque Buffalorum, observationes (Novi Commentarii Academiae Scientiarum Imperialis Petropolitanae, XIII, Sankt Peterburg, 1768).
  • Naturgeschichte merkwürdiger Thiere (Berlin, 1769—1778).
  • Dierkundig mengelwerk, in het welke de nieuwe of nog duistere zoorten van dieren, door naauwkeurige afbeeldingen, beschryvingen en verhandelingen opgehelderd worden (Utreht: van Paddenburg & van Schoonhoven, 1770).
  • Reise durch verschiedene Provinzen des Russischen Reichs (Sankt Peterburg, 1771—1801).
  • Merkwürdigkeiten der Morduanen, Kasaken, Kalmücken, Kirgisen, Baschkiren ets. (Frankfurt & Lajpcig, 1773—1777, 3 voll.).
  • Puteshestviye po raznym provintsiyam Rossiyskogo gosudarstva (Sankt Peterburg, 1773—1788).
  • Flora Rossica (Sankt Peterburg, 1774—1788, vo 2 dela).
  • Sammlungen historischer Nachrichten über die mongolischen Völkerschaften. (Sankt Peterburg, Frankfurt, Lajpcig 1776–1801).
  • Observations sur la formation des montagnes et sur les changements arrivés au Globe, particulièrement à l’Empire de Russie (Acta Academiae Scientiarum Imperialis Petropolitanae, Sankt Peterburg, 1777).
  • Novae species Quadrupedum e Glirium ordine (Erlangen, 1778).
  • Mémoires sur la variation des animaux (Acta Academiae Scientiarum Imperialis Petropolitanae, Sankt Peterburg, 1780).
  • Katalog rasteniyam, nakhodyashchimsya v Moskve v sadu yego prevoskhoditel'stva deystvitel'snogo statskogo sovetnika i Imperatorskogo Vopitatel'nogo doma znamenitogo blagodetelya, Prokofiya Akinfiyevich Demidova, sochinyonnyy P. S. Pallasom, adademikom sankt-peterburgskim (Sankt Peterburg, 1781).
  • Icones Insectorum praesertim Rossiae Sibiriaeque peculiarium (Erlangen, 1781—1806, u 4 izdanja).
  • Opisaniye rasteniy Rossiyskogo gosudarstva, s ikh izobrazheniyami (Sankt Peterburg, 1786).
  • Sravnitel'nyye slovari vsekh yazykov i narechiy, sobrannyye desnitsey Vsevysochayshey osoby imperatritsy Yekateriny II (Sankt Peterburg, 1787—1789, u 2 toma).
  • Tableau physique et topographique de la Tauride (Nova Acta Academiae Scientiarum Imperialis Petropolitanae, X, Sankt Peterburg, 1792).
  • Kratkoye fizicheskoye i topograficheskoye opisaniye Tavricheskoy oblasti (Sankt Peterburg, 1795).
  • Bemerkungen auf einer Reise in die südlichen Statthalterschaften des Rußischen Reichs in den Jahren 1793 und 1794 (Lajpcig, 1799—1801)
  • Species Astragalorum descriptae et iconibus coloratis illustratae (Lajpcig, 1800).
  • Travels through the southern provinces of the Russian Empire (London, 1802, u 2 toma).
  • Illustrationes plantarum imperfecte vel nondum cognitarum (Lajpcig, 1803).
  • Zoographia rosso-asiatica (Sankt Peterburg, 1811, u 3 toma).

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Peter Simon Pallas (1741–1811)”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Pristupljeno 19. 7. 2015. 
  2. ^ International Plant Names Index (IPNI). Pall.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Vikizvornik ima tekst iz Enciklopedije Britanike (1911), članak Pallas, Peter Simon.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Peter Simon Palas na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петер_Симон_Палас&oldid=28729465”