Пирана

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Pirana (višeznačna odrednica).

Pirana
Vremenski raspon: Miocen-sadašnjost 20–0 Ma
Crveno-trbušasta pirana
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Actinopterygii
Potklasa:
Neopterygii
Infraklasa:
Teleostei
Red:
Characiformes
Porodica:
Serrasalmidae
Pleme:
Piranha
Rodovi

Acnodon[1]
Catoprion[2][3]
Colossoma[4][5][6]
†Megapiranha
Metynnis
Mylesinus
Myleus
Myloplus
Mylossoma
Ossubtus
Piaractus
Pristobrycon
Pygocentrus
Pygopristis
Serrasalmus
Tometes
Utiaritichthys

Pirana (latinski: pygocentrus piraya, portugalski: piranha, španski: piraña) je slatkovodna riba iz porodice Characidae[7] iz reda Characiformes rasprostranjena po rekama i jezerima Južne Amerike poznata po svojim oštrim zubima. Iako se često opisuju kao ekstremno predatorske i uglavnom se hrane ribom, njihove prehrambene navike se znatno razlikuju, a takođe konzumiraju biljni materijal,[8] te se klasifikuju kao omnivori.[9]

Taksonomija i evolucija[uredi | uredi izvor]

Pirana pripada potporodici Serrasalminae, koja obuhvata blisko srodne omnivorne[10] ribe kao što su pakui.[11] Tradicionalno, samo četiri roda Pristobrycon, Pygocentrus, Pygopristis, i Serrasalmus su smatrana pravim piranama, zbog njihovih specijalizovanih zuba. Međutim, nedavna analiza je pokazala, da monofiletska grupa pirana obuhvata samo Serrasalmus, Pygocentrus, i deo Pristobrycon, ili da je treba proširiti tako da obuhvata i Pygopristis, Catoprion, i Pristobrycon striolatus. Utvrđeno je da je Pygopristis srodniji sa Catoprion nego sa druga tri roda pirana.[11]

Ukupan vroj vrsta pirana nije poznat i predmet je rasprava. Nove vrste i dalje bivaju opisane. Procenjuje se da je broj vrsta u opsegu od manje od 30 do više od 60.[11]

Pirana u Venecueli

Anatomija[uredi | uredi izvor]

Pirana ima oko 60 vrsta. Većina vrsta su lešinari ili se hrane biljkama.[7]

Većina vrsta pirana ne naraste više od 60 cm. Njihove boje variraju od plavkasto srebrne s narančastim prelivima na donjem delu trupa do gotovo potpuno crne. Svim vrstama pirana zajedničke su karakteristike listoliko telo, oštra trbušna peraja i velika tupa glava s jakim vilicama u kojima su oštri trouglasti zubi.[7]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Crveno-trbušaste pirane rasprostranjene su od severne Argentine do Kolumbije, ali ih ima najviše u slivu reke Amazona, gde živi 20 različitih vrsta. Od svih njih je vrsta Pygocentrus nattereri na najgorem glasu zbog svoje snažne vilice i najoštrijih zuba (one narastu do 50 cm). One su veoma opasne za vreme niskog vodostaja kad napadaju u jatima od preko sto jedinki. Nekad napadaju i velike životinje koje se nađu u vodi, iako su takvi slučajevi vrlo retki.[7]

Crveno-trbušaste pirane ipak vole plen koji je manji od njih, ili tek nešto veći. One plivaju u jatima, i traže plen, a kad ga nađu, signaliziraju drugima. To verovatno čine pomoću zvuka, jer pirane imaju izvrsni sluh. Kad napadnu, svaka jedinka u jatu juri da zagrize plen, i onda se brzo odmiče da napravi mesto za druge.[7]

Zubasta pirana (Piranha denticulata), koja živi u slivu reke Orinoko i po pritokama donjeg Amazona i San Francisko pirana (Piranha piraya), koja živi u vodama brazilske reke San Francisko, takođe su opasne i za ljude. Ipak većina vrsta pirana nikada ne napada velike životinje, a napadi pirana na ljude su izuzetno retki. Iako pirane privlači miris krvi, većina vrsta pirana su samo lešinari, a ne grabljivice. Čak 12 vrsta koje se zovu isposničke piranje (rod Catoprion) živi isključivo od delova koje padnu sa drugih riba (krljušt, delovi peraja).[7]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Ihtiolozi često u svojoj klasifikaciji odvajaju grabljive "prve pirane" od ostalih vegetarijanskih članova - Serrasalminae. Prve pirane dele se na tri vrste iz roda Pygocentrus:

  • Pygocentrus piraya
  • Pygocentrus nattereri, i
  • Pygocentrus cariba[7]

Ipak tokom vremena su u pirane uključena četiri roda: Pristobrycon, Pygocentrus, Pygopristis i Serrasalmus, na osnovu toga što imaju jedan red oštrih trouglastih zuba koje svi članovi te vrste imaju. Ostale klasifikacije pirana uključuju i dodatne rodove, kao što su Catoprion, ili isključuju Pristobrycon jer se ta grupa ne smatra od strane svih ihtiologa monofilnom - jer ne potiču od jednog zajedničkog pretka.[7]

Odnos sa ljudima[uredi | uredi izvor]

Pecanje pirana na Ukajali
Blago pečena pirana, servirana kao hrana u Peruanskom Amazonu
Suvenir pirane

Zubi pirana se često koriste kao oruđa (npr za rezbarenje drveta ili rezanje kose) ili za modifikovanje drugih alata (kao što je oštrenje strela). To je bilo dokumentovano među nekoliko južno američkih plemena, uključujući Kamajare i Šavante u Brazilu i Pakahjuare u Boliviji.[12][13][14] Pirane su isto tako popularna hrana. Ribari se često smatraju smetnjama jer kradu mamce, jedu ulov, oštećuju ribolovnu opremu i mogu da ugrizu kada se slučajno uhvate.[11]

Pirane se mogu kupiti kao kućni ljubimci u pojedinim oblastima, mada su one ilegalne u mnogim delovima Sjedinjenih Država, i na Filipinima, gde se uvoznici suočavaju sa šest meseci do četiri godine u zatvoru, a pirane se uništavaju da bi se sprečila njihova proliferacija.[15][16]

Najčešća akvarijumska vrsta pirana je Pygocentrus nattereri, pirana crvenog stomaka. Pirane se mogu uhvatiti kao potpuno odrasle ili kao mlade, kad često nisu veće od nokta na palcu. Važno je da se Pygocentrus pirane drže pojedinačno ili u grupama od četiri ili više, a ne u parovima, jer je agresija česta pojava, te slabijoj ribi nije dozvoljeno da preživi. Agresija je manje izražena kad se drže veće grupe. Nije neuobičajeno da se nađu pojedinačne pirane kojima nedostaje jedno oko usled ranijeg napada.

Napadi[uredi | uredi izvor]

Iako se u medijima često opisuju kao izuzetno opasne, pirane obično ne predstavljaju ozbiljan rizik za ljude.[8][17] Međutim, dolazilo je do napada, posebno kada su pirane u stresnoj situaciji, kao što su guste grupe koje se mogu pojaviti kada je vodostaj nizak tokom sušne sezone, a hrana je relativno oskudna.[8][18] Plivanje u blizini ribara može povećati rizik od napada zbog uzbuđenja izazvanog ribom koja se bori i prisustvom mamca za pecanje u vodi.[19][20] Prskanje privlači pirane i zbog toga deca češće bivaju napadnuta nego odrasli.[18] Boravak u vodi kada je osoba već povređena ili na drugi način onesposobljena povećava rizik.[8] Ponekad postoje znaci upozorenja na lokacijama visokog rizika,[21] i plaže u takvim oblastima su ponekad zaštićene barijerom.[22]

Većina napada pirana na ljude dovodi samo do manjih povreda, tipično na stopalima ili šakama, ali oni su povremeno ozbiljniji i veoma retko mogu biti fatalni.[18] U blizini grada Palmas u Brazilu, bilo je 190 napada pirana, od kojih su se svi sastojali od pojedinačnog ujeda za stopalo, tokom prve polovine 2007. godine u jednom veštačkom jezeru, koje je nastalo nakon pregrađivanja reke Tokantins.[22][23] U državi Sao Paulo, serija napada iz 2009. godine u reci Tiete rezultirala je manjim povredama 15 osoba.[20] Godine 2011, još jedna serija napada u Hoze de Freitasu u brazilskoj državi Pjaui imala je za posledicu da je 100 ljudi bilo tretirano za ujede njihovih prstiju na nogama ili peta.[24] Dana 25. decembra 2013, više od 70 kupača je napadnuto u gradu Rosario u Argentini, ishod čega su bile povrede šaka i stopala.[19] Godine 2011, pijani osamnaestogodišnjak je napadnut i ubijen u Rosario del Jata, Bolivija.[25] Godine 2012, petogodišnja brazilska devojčica je napadnuta i ubijena jatom P. nattereri.[26] U februaru 2015, šestogodišnja devojčica je umrla nakon napada pirana kad se čamac njene bake prevrnuo tokom letovanja u Brazilu.[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2013). Vrste roda Acnodon na Fiš bejsu. [verzija na datum: April 2013]
  2. ^ Janovetz, J. (2005-12-15). „Functional morphology of feeding in the scale-eating specialist Catoprion mento”. Journal of Experimental Biology. 208 (24): 4757—4768. ISSN 0022-0949. PMID 16326957. doi:10.1242/jeb.01938 Slobodan pristup. 
  3. ^ Mateussi, Nadayca T. Bonani; Melo, Bruno F.; Oliveira, Claudio (2020). „Molecular delimitation and taxonomic revision of the wimple piranha Catoprion (Characiformes: Serrasalmidae) with the description of a new species”. Journal of Fish Biology (na jeziku: engleski). 97 (3): 668—685. ISSN 1095-8649. PMID 32501542. S2CID 219328539. doi:10.1111/jfb.14417. 
  4. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2007). Colossoma macropomum” na FishBase-у. [верзија на датум: July 2007]
  5. ^ OPEFE (27 December 2011). Genus Piaractus. Retrieved 2 March 2017.
  6. ^ Araujo-Lima, C.A.R.M.; and M.L. Ruffino (2003). Migratory Fishes of the Brazilian Amazon. Pp. 233—302 in: Carolsfeld, J.; B. Harvey; C. Ross; and A. Baer (editors). Migratory Fishes of South America. ISBN 978-0968395820
  7. ^ a b v g d đ e ž „piranha” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 23. 9. 2012. 
  8. ^ a b v g Goulding, M (1980). The Fishes and the Forest: Explorations in Amazonian Natural History. University of California Press. str. 153—170. ISBN 978-0-520-04131-8. 
  9. ^ BBC News Online (2. 7. 2007). „Piranha 'less deadly than feared'”. Pristupljeno 2. 7. 2007. 
  10. ^ Black-finned Pacu Fish, Colossoma macropomum Profile with care, maintenance requirements and breeding information for your tropical fish. Badmanstropicalfish.com. Pristupljeno 13 May 2012.
  11. ^ a b v g Freeman, Barbie; Nico, Leo G.; Osentoski, Matthew; Jelks, Howard L.; Collins, Timothy M. (2007). „Molecular systematics of Serrasalmidae: Deciphering the identities of piranha species and unraveling their evolutionary histories” (PDF). Zootaxa. 1484 (4): 1—38. doi:10.1046/j.1439-0469.2000.384132.x. Pristupljeno 22. 6. 2009. 
  12. ^ Onofrio-Grimm, O. (1993). Dictionary of Indian Tribes of the Americas. 1 (2 izd.). str. 209—210. ISBN 978-0-937862-28-5. 
  13. ^ Weatherford, J. M. (1985). Tribes on the Hill. str. 28. ISBN 978-0-89789-071-7. 
  14. ^ Méthraux, A. (1948). „Tribes of Eastern Bolivia and the Madeira Headwaters”. Ur.: Steward, J.H. Handbook of South American Indians. 3. str. 389, 402, 452. 
  15. ^ Geiger, Diana Pirahna as Pets – Exotic Pets. bellaonline.com
  16. ^ 5 arrested for selling piranhas in Philippines Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016). Agence France-Presse. 12 March 2011
  17. ^ van der Sleen, P.; J.S. Albert, ur. (2017). Field Guide to the Fishes of the Amazon, Orinoco, and Guianas. Princeton University Press. str. 172—193. ISBN 978-0691170749. 
  18. ^ a b v Mol, Jan H. (2006). „Attacks on humans by the piranha Serrasalmus rhombeus in Suriname”. Studies on Neotropical Fauna and Environment. 41 (3): 189—195. doi:10.1080/01650520600630683. 
  19. ^ a b Mintz, Zoe (26 December 2013) Piranha Attack In Argentina Injures More Than 70, Fish Tore 'Bits Of Flesh' Off Swimmers On Christmas. ibtimes.com
  20. ^ a b „Ataque de piranhas deixa 15 feridos em 'prainha' no Rio Tietê”. globo.com. 5. 10. 2009. 
  21. ^ Martins, Kelly (16. 11. 2011). „Praia no Rio Paraguai tem quase um ataque de piranhas por dia em MT”. globo.com. 
  22. ^ a b „Net to take bite out of Brazilian piranhas”. heraldsun.com.au. 10. 7. 2007. [mrtva veza]
  23. ^ „Palmas registra 190 ataques de piranhas desde janeiro”. globo.com. 16. 7. 2007. 
  24. ^ „Balneário no Piauí recebe 100 mil peixes para conter ataque de piranhas”. br.noticias.yahoo.com. 12. 9. 2011. 
  25. ^ „Homem bêbado morre após ser atacado por piranhas na Bolívia”. terra.com.br. 7. 12. 2011. 
  26. ^ „Menina é atacada por piranhas e morre no Amazonas”. tvuol.uol.com.br. 25. 10. 2012. 
  27. ^ „Six-year-old girl dies after being eaten by PIRANHAS”. Mail Online. 3. 2. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pirana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пирана&oldid=26240408”