Polikarpov I-153

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Polikarpov I-153
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1939.
Dužina6,18
Razmah krila10,00
Visina2,82
Površina krila22,11
Prazan1437
Normalna poletna1765
Maks. masa pri uzletanju1860 kg
Klipno-elisni motorŠvecov M-63R
Snaga597 kW
Maks. brzina na Hopt430 km/h
Maks. brzina na H=0300 km/h
Dolet480 km
Plafon leta10 710 m
Brzina penjanja906 m/min

Polikarpov I-153 Čajka (rus. Чайка) je sovjetski dvokrilni lovački avion koji je bio u ratnom vazduhoplovstvu Crvene armije. Odlikovao se time što je zajedno sa avionom Fijat CR 42 Falko, bio najbrži lovački dvokrilac u operativnoj upotrebi bilo kojih vazdušnih snaga u svetu. Isto tako bio je jedinstven među serijskim tipovima lovačkih aviona dvokrilaca po svojim uvlačećim stajnim organima.[1]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Avioni Polikarpov I-15 su povučeni iz proizvodnje 1935. godine. Godinu dana kasnije bilo je poslato nekoliko primeraka I-15s kao ispomoć republikancima tokom Španskog građanskog rata, gde su se prilično dobro pokazali. Nakon toga je sovjetsko vazduhoplovstvo preispitalo odluku o prekidu proizvodnje ovog dvokrilca, pa su doneli novu odluku da se razvije napredniji avion I-15 nešto izmenjene i unapređene konstrukcije. I-153 je urađen po projektu A. J. Ščerbakova, na osnovu tipa I-15 kojeg je 1932. projektovao Nikolaj Polikarpov, zadržavajući sve što je bilo dobro na avionima I-15 i I-15bis, poboljšavajući performanse snažnijim motorima. Prototip je imao prvi let 1938. i dobio je ovu oznaku da bi se označio jasan pomak u poređenju sa prethodnikom. Prvobitno je korišćen radijalni klipni motor M-25V, koji nije obezbeđivao potrebnu brzinu penjanja, te je ubrzo zamenjen moćnijim motorom M-62, a kasnije još snažnijim M-63 koji je razvijao 820 kW. Serijska proizvodnja je započeta početom 1939. godine, a već krajem proleća uvedeni su u naoružanje Crvene armije. S obzirom na neobičnu površinu gornjeg krila građenog u obliku „Galebovog“, piloti su mu vrlo brzo dali nadimak "Čajka", odnosno „Galeb"[2].

Operativna upotreba[uredi | uredi izvor]

Avion I-153 kao stalna muzejska postavka u muzeju na aerodromu „Le Burže“ - Pariz.

Avion je imao veliki uspeh u zimskom ratu 1939—1940, kada su Finci koristili konfiskovane avione protiv njegovih ranijih vlasnika. Ovi avioni koje su Nemci zarobili i prodali Fincima su uspešno prkosili sovjetskoj superiornosti u vazduhu. Avioni su na strani sovjeta ranije učestvovali u borbama protiv Japana u Kini, gde su se isto pokazali kao uspešni. Varijanta sa zvezdastim radijalnim klipnim motorom M-63R, koji je razvijao 1100 konjskih snaga i postizala maksimalnu brzinu od 430 km/h je prilično iznanadila Japance prilikom okršaja na granici Mongolije, u leto 1939. godine. Japanski jednokrilni avioni su bili u fazi izgradnje, te je manevarska sposobnost I-153 bila daleko ispred njih. Pred kraj operativne upotrebe, 1944. godine, ove avione su sovjeti koristili samo za direktnu podršku artiljerije i pešadije, a neke preostale primerke su koristili kao školske avione za obuku pilota.

Varijante[uredi | uredi izvor]

Ukupno je bilo proizvedeno 6 578 ovih lovačkih aviona, računajući 733 primerka I-15, 2 408 tipa I-15bis i 3 437 primeraka tipa I-153. Ova poslednja varijanta se pokazala više nego doraslom svemu što su imali Japanci 1939. i Finci 1940. godine. I-153 je još uvek bio zastupljen u velikom broju u vreme nemačkog napada u junu 1940. i značajnu su odigrali, u rukama najboljih sovjetskih pilota.

  • I-153 - sa M-25B motorom preuzetim sa I-15bis, kao i sistem uvlačećih stajnih organa - prvi proizvedeni primerci.
  • I-153BS - sa M-62 motorom, sa jednim parom mitraljeza Berezin. Velika serijska proizvodnja.
  • I-153P - sa M-62 - kao i prethodni. Umesto para Berezina, par Švak sinhronih mitraljeza. Serijska proizvodnja.
  • I-153GK - sa M-63TK motorom. Sa turbokompresorom i zatvorenom pilotskom kabinom pod pritiskom. Eksperimentalni.
  • I-153GK - sa dva nabojno mlazna motora Merkulov DM-4. Jedan primerak, eksperimentalni tip.
  • I-153GK - sa motorom M-88.[1]

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Christopher Chant:II svijetski rat, Avioni, Alfa - Zagreb, 1977.
  2. ^ Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg. (na ((ru))). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03112-2.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Polikarpov I-153 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поликарпов_И-153&oldid=27741504”