Портал:Biciklizam/Biografija 23
Erik Cabel (nem. Erik Zabel; 7. jul 1970.) je bivši nemački profesionalni biciklista u periodu od 1993. do 2008. godine. U karijeri je ostvario preko 200 pobeda i jedan od najboljih sprintera svih vremena. Cabel je šestostruki uzastopni pobednik klasifikacije po poenima na Tur de Fransu, što je apsolutni rekord. Ali, nakon što je osvojio klasifikaciju po poenima 2001. godine, Cabel više nije bio sprinter broj 1 i u narednih sedam godina, koliko je vozio, nije uspio da osvoji zelenu majicu.
Rođen je i odrastao je u Istočnom Berlinu, u oblasti Marzan. Njegov otac, Detlev je bio profesionalni biciklista. Cabelovi prvi uspesi bili su na juniorskom svetskom prvenstvu na pisti, gde je osvojio treće mesto sa nemačkim timom. Nakon pada Berlinskog zida, Cabel se preselio u Dortmund, gde je bio član amaterskog tima Olimpija Dortmund. Na prvom nacionalnom prvenstvu ujedinjene Nemačke osvojio je drugo mesto. Kao dobar sprinter pokazao se na trci mira, gde je osvojio nekoliko etapa. Na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni osvojio je četvrto mesto, nakon što je odsprintao grupu.
Pored ovih uspeha kao član biciklističke ekipe Nemačke osvojio je jednu bronzanu i dve srebrene medalje na Svetskom prvenstvu u drumskoj vožnji 2002, 2004. i 2006. godine. A na Olimpijskim igrama u Sidneju 2004. godine, Cabel je osvojio četvrto mesto. Cabel je osvojio tri puta klasifikaciju po poenima na Vuelta a Espanji, četiri puta Milano—Sanremo, dva puta prvenstvo Nemačke u drumskoj vožnji i jednom Amstel gold rejs.
Karijeru je završio na kraju 2008. godine, a nakon kraja karijere bio je trener i konsultant u timu Kolumbija od 2009. do 2011. godine, nakon čega je prešao u ruski profesionalni tim Kaćuša, gde je bio do kraja 2013. godine, kada je suspendovan nakon što je francuski senat objavio listu dopingovanih biciklista 1998. godina, na ponovljenom testu urađenom 2004. godine. Cabel je priznao da se dopingovao u periodu od 1996. do 2004. godine.