Портал:Istorija/Izabrani 21 2012
Smrt Uroša V je istorijska tragedija koju je 1825. godine napisao Stefan Stefanović i koja se smatra prvom originalnom srpskom istorijskom dramom u modernom smislu te reči i jednom od najboljih iz tog žanra. Bazirana je na motivu iz narodne tradicije o tome da je poslednjeg srpskog cara Uroša (1355—1371) ubio njegov nekadašnji saradnik Vukašin Mrnjavčević (1365—1371) koga je Uroš prethodno uzdigao na rang svog savladara dajući mu titulu kralja i prepuštajući mu vladavinu državom. On je dodatno razrađen prikazom istorijskog sukoba među vlastelom, ali i Dušanovim (kralj 1331—1346, car 1346—1355) grehom (ubistvom svog oca Stefana Dečanskog (1322—1331)u Zvečanu 1331. godine) zbog kojeg njegova duša nema mira i zbog koga je poslednjeg Nemanjića stigla božija kazna u liku Vukašina koji preuzima vlast i želi da zatre svetorodnu dinastiju Nemanjića.
U drami se pojavljuje čitav niz kako epskih ličnosti, tako i istorijskih ličnosti kojima se mahom pridaje karakter iz srpske narodne poezije. Tako se recimo supruga Dušana Silnog i srpska carica Jelena u drami naziva Roksandrom po uzoru na Dušanovu suprugu iz narodne epske pesme „Ženidba Dušanova“. U samom tekstu se osećaju uticaji Šilera i Šekspira, ali su oni više samo uzori, za razliku od Sterije i Laze Kostića kod kojih je Šekspirov uticaj mnogo veći i direktniji. Jedna od zamerki koje se mogu staviti na račun drame je preopširnost nekih delova, tako da bi se drama mogla skratiti za skoro polovinu ukupne dužine, ali pri tome nema potrebe za brisanjem bilo koje scene, pošto se one sasvim logično prate i dopunjuju i neophodne su za normalan tok radnje.
Tragedija je podeljena u pet činova, mada je možda na početku imala svega četiri. Iako je doživela značajan uspeh tokom prvih izvođenja u jesen 1825. godine, štampana je prvi put tek 1841. godine u Pešti, zbog čega je pala u zaborav, pošto je za to vreme Sterija objavio neka od svojih dela. Jedan od razloga za ovako kasno njeno štampanje mogao bi se naći i u Stefanovoj preranoj smrti 1826. godine, ali i u sukobu sa klerikalnim mitropolitom Stefanom Stratimirovićem (1790—1836) koji je zbog nekih sporednih scena za koje je ocenjeno da ruše ugled crkve i njenih službenika planirao da spali originalni rukopis, a kasnije je uspeo da privremeno spreči njeno izvođenje.
...dalje...