Predrag Leovac
| Predrag Leovac | |
|---|---|
 Predrag Leovac | |
| Lični podaci | |
| Nadimak | Peđa |
| Datum rođenja | 20. decembar 1975. |
| Mesto rođenja | Pljevlja, SR Crna Gora, SFR Jugoslavija |
| Datum smrti | 14. april 1999. (23 god.) |
| Mesto smrti | Košare, SR Jugoslavija |
| Vojna karijera | |
| Vojska | Vojska Jugoslavije |
| Čin | potporučnik |
| Učešće u ratovima | Rat na Kosovu i Metohiji |
| Odlikovanja | Orden za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti |
Predrag „Peđa” Leovac (Pljevlja, 20. decembar 1975 — Košare, 14. april 1999) bio je potporučnik Vojske Jugoslavije. Poginuo je u bici na Košarama 14. aprila 1999. godine u borbi sa albanskim teroristima.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Peđa Leovac je rođen 20. decembra 1975. godine u Pljevljima, tadašnjoj SR Crnoj Gori i SFR Jugoslaviji. U Pljevljima je završio osnovnu školu i gimnaziju, a nakon toga upisuje Vojnu akademiju u Beogradu — smer pešadija. Bavio se i karateom.[1] Trčao je Beogradski polumaraton i maraton i bio majstor realnog aikida kao pitomac Ljubomira Vračarevića.[2]
Nakon završetka Vojne akademije dobija raspored u Prištinski korpus, 125. motorizovanu brigadu, 53. granični bataljon Vojske Jugoslavije, kao komandir interventnog voda na karauli Ćafa Prušit. Uspeo je da se nametne kao vrlo odvažan i sposoban mladi oficir što su znali da cene njegovi vojnici, ali i starešine.[1][3]
Dana 27. oktobra 1998. godine, na Svetu Petku, za vreme njegove patrole duž granice sa Albanijom, vojni pas je ušao u minsko polje i aktivirao jednu protivpešadijsku minu. Mina je teško ranila Peđu Leovca. Geler mu je polomio viličnu kost na tri dela i zaustavio se ispod leve plećke. Puška mu je odletela iz ruku u dubinu minskog polja. Peđa, iako teško ranjen, bio je dovoljno pribran da smiri vojnika koji je krenuo da puca iz mitraljeza misleći da su napadnuti, te je sam pozvao pomoć i sišao do karaule, odakle je helikopterom prebačen prvo za Prištinu, a zatim na Vojnomedicinsku akademiju. Nakon operacije, njegov otac je tražio da se Peđa vrati za Pljevlja, na oporavak, kako ne bi zauzimao krevet drugim ranjenicima koji su svakodnevno pristizali. Tokom oporavka je izgubio dosta kilograma.[1][3]
U februaru 1999. godine, iako nedovoljno oporavljen, Peđa se uputio za Đakovicu, do kancelarije majora Duška Šljivančanina, koji je bio zatečen što ga vidi. Prvo što je uradio je odlazak do minskog polja u kojem je ranjen, te je uzeo svoju pušku. Nakon napada na Košare 9. aprila, Peđin vod je uveden u borbu 11. aprila.[4] Peđa je ostavio svoje mlade vojnike u pozadini, rekavši da ne želi da vodi svoje mlade vojnike u smrt i otišao na zadatak sa trideset iskusnijih rezervista, koji su tu pristigli. Tri dana je bez hrane i vode vodio borbu za granični kamen C4.[1] U sukobima sa albanskim teroristima, u rejonu karaule Košare, biva smrtno pogođen snajperom. Preminuo je na putu do bolnice u Đakovici.[3]
Posthumno je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.[5]
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
Peđino delo ostalo je upamćeno i poštovano, kako u njegovim rodnim Pljevljima, tako u celoj Crnoj Gori i Srbiji. Peđino ime je nosila pljevaljska ulica u kojoj je živeo, kao i karaula na granici sa Bosnom i Hercegovinom. Kada je čuvanje granica od vojske preuzela policija u Crnoj Gori, tabla sa njegovim imenom je skinuta. Danas u Pljevljima postoji i Kulturni centar „Predrag Peđa Leovac”, koji baštini sećanje na Peđu Leovca i bavi se humanitarnim radom.[3] U njegovu čast je pesnik Rajko Palibrk napisao pesmu Vitezu sa Košara.[2] Peđa Leovac se takođe spominje u udžbenicima istorije za osmi razred u Srbiji.[6]
Etno pevačica Branka Zečević je stihove koje napisao Aleksandar Tošić ispevala 2022. godine u pesmi „Znaš li reći ko je Peđa”. Ceo projekat je podržao Ivangrad studio iz Berana.[7]
Na Vidovdan 2024. godine, otkriven je spomenik potporučniku Leovcu u Pljevljima, ceremoniji su prisustvovali premijer Srbije Miloš Vučević, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori Nebojša Rodić.[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „PREDRAG LEOVAC”. Čojstvo. Pristupljeno 17. 4. 2021.
- ^ a b IN4S (20. 12. 2020). „(VIDEO/FOTO) Na današnji dan rođen Vitez sa Košara – Predrag Peđa Leovac”. IN4S (na jeziku: srpski). Pristupljeno 17. 4. 2021.
- ^ a b v g Novine, Pljevaljske. „Predrag Peđa Leovac (14. april 1999. – 14. april 2020.)”. Pljevaljske novine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 17. 4. 2021.
- ^ Janjić, Lidija (14. 6. 2022). „Ratni komandant sa Košara: Pretke nisam osramotio, potomci me se neće stideti”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 15. 6. 2022.
- ^ Junaci otadžbine. Beograd: Savezna vlada. 2000. str. 192.
- ^ vidovdaN (12. 3. 2021). „JUNAŠTVO PEĐE LEOVCA U UDžBENIKU ISTORIJE U SRBIJI: Slava našem besmrtnom vitezu”. Vidovdan | Srpska tradicija i nacionalni interes (na jeziku: srpski). Pristupljeno 18. 4. 2021.
- ^ „ZNAŠ LI REĆI KO JE PEĐA”. Gazimestan|. 14. 4. 2022. Pristupljeno 14. 4. 2022.
- ^ „Pljevlja, otkriven spomenik potporučniku Leovcu - heroju sa Košara”. rts.rs. 28. 6. 2024. Pristupljeno 28. 6. 2024.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
