Prehrišćansko slovensko pismo
Slovensko pismo (takođe slovenske rune[1], runica[2]) je pretpostavljeno pismo drevnih Slovena koje je postojalo u vremenima pre pokrštavanja Slovena i osmišljavanja glagoljice i ćirilice. Izvorni spomenici na ovom pismu nisu sačuvani, već samo svedočanstva o njegovom postojanju.
Pomeni slovenskog pisma[uredi | uredi izvor]
Crnorizac Hrabar u spisu O pismenima prenosi da Stari Sloveni nisu imali knjiga, već su se koristili crtama i rezama. Nakon primanja hrišćanstva, upotrebljavali su grčka i rimska slova „bez ustrojenja“, sve dok Ćirilo i Metodije nisu sastavili azbuku[3]:
Prѣždє oubѡ slovѣnє nє imѣhѫ knigъ, nѫ črъtami i rѣzami čьtѣhѫ i gataahѫ, pogani sѫщє. krъstivšє žє sѧ, rimъskami i grъčьskыmi pismєnы nѫždaahѫ sѧ (pisati) slovѣnsku rѣčь bєz oustroєnia ... aщє li vъprosiši slovѣnskыꙗ bukarѧ glagolѧ kto vы pismєna stvorilъ єstь ili knigы prѣložilъ, to vьsi vѣdѧtь. i otvѣщavšє rєkѫtь. svяtыi kostantinъ filosofъ, naricaєmыi kirъlъ. tъ namь pismєna stvori i knigы prѣloži. i mєѳodiє bratъ єgo.
— Črъnorizьcь Hrabrъ, O pismєnьhъ
Prije Slaveni ne imahu knjiga, nego crtama i rezama čitahu i gatahu, budući pagani. Krstivši se, rimskim i grčkim pismenima prinuđahu se (pisati) slovensku riječ bez ustrojenja ... A ako zapitaš pismene slovenske govoreći ko vam je slova načinio ili knjige preveo, to svi znaju. I odgovorivši reći će: sveti Konstantin Filozof, zvani Ćiril, taj nam i slova načini i knjige prevede. I Metodije, brat njegov.
— Crnorizac Hrabar, O pismenima
Ibn Fadlan, arapski izaslanik u Volšku Bugarsku (na teritoriji današnje Rusije) 922. godine, piše o naravi i običajima Rusa. Posle obrednog spaljivanja pokojnika, saplemenici bi na drvetu bele topole ili breze „napisali ime (umrlog) muža i ime cara i udaljili se“.[4] Drugi srednjovekovni izvor, Titmar Merzeburški, opisujući slovenski paganski hram na ostrvu Rujan, primećuje da su na kipovima urezana njihova imena ("singulis nominibus insculptis").[5]
Srednjovekovno panonsko žitije Konstantina Filozofa beleži da su Sloveni već bili pismeni u vreme njegove misije: „tokom misije na Krimu 860. njemu pokazaše jevanđelje i psalme napisane ruskim pismenima [...] Konstantin saopštava da ih nikada ranije nije video, ali da ih je naučio iznenađujuće brzo“.[6]
Istraživači staroslovenskog pisanja potvrđuju da su slova staroslovenskih natpisa posebna kriptografija koja ima i religiozno i filosofsko značenje..
Teško je reći koliko je karaktera obuhvatalo prvobitno bukvično pismo, ali nema sumnje da su početkom 9. veka Sloveni su koristili bukvično pismo, koje sadrži 49 znakova- bukvica.
Pojedini istraživači, među kojim se ističe Radivoje Pešić povezuju drevno pismo slovena sa drevnim vinčanskim pismom nastalim na obalama Dunava u doba neolita, koje se naziva još i Dunavsko pismo[7].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Gromov D. V., Bыčkov A. A. Slavяnskaя runičeskaя pisьmennostь: faktы i domыslы, M.: Sofiя, 2005.
- ^ Kako ga naziva ruski naučnik Valerij Čudinov.
- ^ Černorizec Hrabr, O pismenehь Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jun 2009), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Ibn-Fadlan, «Zapiska» o putešestvii na Volgu, Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Thietmarus Merseburgensis Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. maj 2009), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Bernard Comrie and Greville G. Corbett, The Slavonic Languages, Taylor & Francis, 2002, pp. 21. Comrie & Corbett note that Cyril was familiar with Biblical scripts such as Greek, Hebrew, Armenian, and Syriac, so the Gosplel and Psalter he was shown were presumably not written in one of these scripts.
- ^ „Vinčansko pismo je samo za pismene - SRPSKA ISTORIJA” (na jeziku: srpski). 2017-09-14. Pristupljeno 2023-11-26.