Pribor za pisanje
Pribor za pisanje je predmet koji se koristi za pisanje. Najstariji pribori za pisanje bili su različiti drveni štapići, šiljasto kamenje, prelomljene školjke i dr.[1]
Materijali i pribori kojima se pisalo[uredi | uredi izvor]
Pribori za pisanje su uslovljeni materijalom na kome se pisalo. Razlikuju se dve tehnike pisanja:
- urezivanje znakova u tvrdu površinu,
- pisanje znakova nekom vrstom boje.
Za urezivanje su se koristili dleto, čekić i šiljci, dok su se za pisanje po nekom mekšem materijalu (npr. glinene ili voštane pločice) upotrebljavale različite pisaljke, odnosno stilusi.[1]
Dleto i čekić[uredi | uredi izvor]
Egipatski hijeroglifi su se prvobitno klesali na stenama hramova, velikih građevina, nadgrobnim spomenicima oštrim metalnim dletom i čekićem. Takođe su se dletom ili nožem usecali hijeroglifi u drvo.[1]
Četkice[uredi | uredi izvor]
Stari Egipćani su slikali malim štapićima od rogoza, napravljenih u vidu četkica. Sa njima su nanosili na kamen ili neki drugi materijal različite obojene tečnosti. Takođe, od 3. veka p.n.e., Kinezi su upotrebljavali četkice (pronalazač Meng Tien) od dlaka životinja. U Kini, Japanu i dr. su se četkice i danas zadržale kao pribor za pisanje.[1]
Stilusi[uredi | uredi izvor]
Stilusi (lat. stilus) su pribor za pisanje izrađivani od metala (bronza, gvožđe) ili slonovače. U retkim slučajevima su se koristili dragoceni metali. Najviše se koristio za pisanje na voštanim tablicama. Pisalo se zaoštrenim vrhom, dok se tupi deo koristio za glačanje voska ili ispravljanje teksta.[1]
Stilusi su korišćeni najviše u srednjem veku i izrađivani su u dužinama od 15 do 20 centimetara.[1] Đaci u srednjem veku u Evropi su koristili stiluse da pišu na drvenim tablicama obloženim crnim ili zelenim voskom, ostavljajući bele tragove sa oštrim krajem stilusa koji su mogli da budu obrisani tupim krajem.[2]
Kalamus[uredi | uredi izvor]
Kalamus je pribor za pisanje napravljen od cevastih stabljika biljaka (npr. trska) i koso isečenih na vrhu. Njima se pisalo na papirusu tako što bi se kalamus prvo umočio u mastilo.[1] Mastilo se pravilo od čađi, smole i vode kojima je kasnije dodavan prah drvenog uglja.[1]
Koristili su ga Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, a takođe je poznat i Srbima, Turcima i drugim narodima.[1]
Pero[uredi | uredi izvor]
Ptičje pero je korišćeno na početku srednjeg veka u Evropi. Napravljeno je od repova ili krila velikih ptica. Neki istoričari smatraju da ih je prvi upotrebljavao Teodorik Veliki (455-526). Najčešće su bila dužine 30 centimetara i podrezana na vrhu.[1]
Metalno pero je upotrebljavano još u Rimu pre 1800 godina. Ovakva pera su otkrivena u ruševinama Herkulanuma i nekim rimskim grobovima iz 1. veka n.e.[1] Prvo moderno čelično pero je napravljeno 1789. godine, a za njegovog tvorca se smatra Alojz Zenefelder, tvorac litografije.[1] Nalivpero je konstruisano u Americi 1884. godine, a u Evropi se proširilo posle 1900. godine.[3]
Olovka[uredi | uredi izvor]
Olovka je u upotrebi od 1790. godine, mada je njen najvažniji deo, grafit, otkriven još 1564. godine kod Borovdala, u engleskoj grofoviji Kumberlandu. Olovku od grafita je usavršio 1790. godine Francuz Nikola Konte.[1]
- Primeri nekih pribora za pisanje
-
Dleto (skroz levo) iz Mesopotamije. -
Pribor za pisanje iz 3-4. veka n.e., poreklom iz Gruzije. -
Patent za nalivpero iz 1867. godine
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l Furunović, Dragutin (1999). Istorija i estetika knjige. Novi Beograd: D. Furunović. str. 123—131.
- ^ „Stylus | writing implement”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-30.
- ^ Barać, Dragan (2004). Opšta istorija pisma. 2004: Akademska izdanja. str. 122. ISBN 86-7113-107-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Kratka istorija pisanja (A Brief History of Writing)
- Istorija pribora za pisanje (History of Writing Implements - Tools for Writing)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
