Protiv diktature
Protiv diktature | |
|---|---|
 Defakto logo pokreta | |
| Osnivač | Studenti Beogradskog, Novosadskog i Niškog univerziteta. |
| Osnovana | 3. aprila 2017. |
| Sedište |  Srbija |
| Ideologija | Socijaldemokratija |
| Politička pozicija | Levi centar |
| Boje | Crna, crvena i bela |
| Narodna skupština Republike Srbije | 0 / 250
|
| Skupština AP Vojvodine | 0 / 120
|
| Skupština grada Beograda | 0 / 120
|
Protiv diktature je neformalna studentska grupa u Republici Srbiji, koja je najznačajnija po organizaciji protesta u Srbiji 2017. godine protiv vlasti Aleksandra Vučića. Grupa je nastavila da postoji i posle prestanka ovih demonstracija u maju 2017. godine.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Mada još do danas nisu razjašnjeni svi detalji u vezi sa nastankom ove grupe, kao ni njihova moguća veza sa određenim opozicionim strankama, pokret "Protiv diktature" je najverovatnije nastao spontano u noći između 2. i 3. aprila 2017. godine, kao reakcija na rezultate predsedničkih izbora 2017. godine. Grupa anonimnih ljudi, po svemu sudeći studenata Beogradskog univerziteta je putem društvenih mreža, primarno putem Fejsbuka, najavila organizaciju protesta "protiv izborne krađe i diktature Aleksandra Vučića" za naredno veče, ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu.[1] U toku dana, grupi se pridružuju studenti i aktivisti iz drugih gradova: Novog Sada, Niša, Kragujevca, Čačka, Subotice i drugih, najavljujući organizaciju protesta u svojim sredinama.[1]
Protesti[uredi | uredi izvor]
Protesti koji su otpočeli naredne večeri nisu bili prijavljeni policiji, ali se uprkos tome okupilo više hiljada ljudi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, te više stotina ljudi u većini drugih većih gradova u Srbiji.[1] Prema izveštajima, druge večeri se okupilo još više građana na ulicama.[1] Za razliku od opozicionih demonstracija 1990-ih godina, policija je bila prisutna u znatno manjem broju i nije intervenisala.[1] Narednih dana, broj učesnika skupa je nastavio da raste.[2] Najmasovniji skup je održan u Beogradu, 8. aprila, kada je organizovan objedinjen skup "Protiv diktature", vojnog i policijskog sindikata, te više drugih organizacija. Prema procenama, na ulicama Beograda se tog dana nalazilo više desetina hiljada demonstranata.[3] Ipak, posle toga, broj učesnika protesta je počeo postepeno da opada, došlo je do podela među organizatorima, da bi, do kraja maja, sa okupljanjima nastavilo svega nekoliko desetina ljudi.[4]
Zahtevi[uredi | uredi izvor]
Manjak kompaktnosti unutar organizacije protesta je učinio da su različite (kasnije nezavisne) frakcije unutar grupe "Protiv diktature" formirale više različitih spiskova zahteva.
Onaj spisak koji je usaglašen 5. aprila među studentima Beogradskog i Novosadskog univerziteta je podrazumevao:
- Smenu članova Republičke izborne komisije,
- Smenu direktora i generalnog urednika informativnog programa RTS-a,
- Smenu članova REM-a, zbog nereagovanja na više stotina prekršaja i prijava,
- Reviziju biračkog spiska u cilju utvrđivanja tačnog broja birača,
- Uvođenje elektronskog glasanja.[5]
Ipak, kako je došlo do razlaza među organizatorima, kasnije je ovaj spisak bivao menjan i proširen.[6]
Podele i raskol[uredi | uredi izvor]
Dana 2. maja, u vreme trajanja protesta protiv diktature, iz prvobitne grupe neformalnih organizatora izdvojila se grupa "Sedam zahteva", levičarski deo grupe. Oni su izjavili da će nastaviti da se zalažu za sedam zahteva iznetih na protestima, snažno naglasivši ekonomsko-socijalne zahteve. Kako su naveli, razlog za njihovo odvajanje je izdvajanje manjih grupa koje su od tih zahteva odustale kroz odricanje dela zahteva ili saradnju sa opozicijom, koju "Sedam zahteva" takođe smatra odgovornom za današnje loše uslove života, posebno zbog privatizacije i deindustrijalizacije posle 5. oktobra. Oni su najavili dalju razradu zahteva i povezivanje sa drugim grupama, sindikatima i organizacijama progresivnog karaktera. Iz glavne grupe se izdvojila i malobrojna grupa pod nazivom "Kulturom protiv diktature".[7][8][9]
Kasnije aktivnosti[uredi | uredi izvor]
Mada su državni zvaničnici obećavali da neće biti pokretani sudski postupci protiv organizatora protesta, u jesen 2017. godine, pojedini članovi organizacije "Protiv diktature" (Tijana Hegić i Pavle Terzić) su dobili sudske pozive zbog organizovanja performansa za vreme demonstracija.[10] Ostali članovi organizacije i pojedine političke stranke su im pružili podršku.[11]
Pristupanje Savezu za Srbiju[uredi | uredi izvor]
Dana 1. novembra 2018. godine, "Protiv diktature" je pristupio Savezu za Srbiju. [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. јун 2019)
Референце[uredi | uredi izvor]
- ^ а б в г д Krik: "Masovni protesti protiv diktature"
- ^ „N1: "Treći protest protiv diktature"”. Архивирано из оригинала 09. 01. 2018. г. Приступљено 01. 11. 2018.
- ^ Slobodna Evropa: "U Beogradu održan zajednički protest građana i policijskih i vojnih sindikata"
- ^ B92: "Protest u Beogradu, 30. dan: 'Čuvari vatre da izdrže'"
- ^ „N1: "Novosadski studenti predložili zahteve protesta"”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2018. г. Приступљено 01. 11. 2018.
- ^ Insajder: "Podele u studentskom protestu: Grupa 'Kulturom protiv diktature' pokreće svoje akcije"
- ^ https://insajder.net/sr/sajt/vazno/4459/Grupa-%E2%80%9ESedam-zahteva%E2%80%9C-na-protestima-%C4%87e-zahtevati-smenu-politike-ne-samo-politi%C4%8Dke-elite.htm
- ^ https://insajder.net/sr/sajt/tema/4452/Insajdernet-analiza-Protesti-%E2%80%9EProtiv-diktature%E2%80%9C-od-sada-u-tri-kolone.htm
- ^ https://www.danas.rs/politika/izbori-su-bili-samo-okidac-za-proteste/
- ^ „N1: "Studenti pred sudom zbog peglanja listića"”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2018. г. Приступљено 01. 11. 2018.
- ^ „N1: "Protiv diktature - Građani reagovali na izbornu krađu"”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 01. 11. 2018.