Група грађана
 |
| Овај чланак је део серије о политичком систему Србијe |
Група грађана је облик удруживања бирача ради заједничког учешћа на изборима. Бирачи своје међусобне односе, укључујући и одређивање одговорног лица, уређују, у складу са одговарајућим прописима. Групу грађана образује најмање десет бирача споразумом који се закључује након расписивања избора. Поред групе грађана, на изборима у Србији могу учествовати и регистрована политичка странка и коалиција политичких странака.[1][2][3]
Група грађана се не региструје, па је стога правно треба разликовати од политичког удружења грађана или политичког покрета у смислу Закона о удружењима, по којем је удружење грађана правно лице, које тај статус стиче уписом у регистар удружења који се води код Агенције за привредне регистре.
Будући да нема својство правног лица група грађана, ван политичких институција, не може учествовати у правном промету. Самим тим не може да закључује било какве уговоре и ван политичких институција представља неформално организовану групу људи.
За разлику од групе грађана коју искључиво могу да чине физичка лица, удружење грађана могу да оснују физичка лица, правна лица или и правна и физичка лица. За оснивање удружења грађана довољно је постојање најмање три оснивача, који могу да буду домаћа и страна физичка или правна лица.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Politički subjekti”. acas.rs. Приступљено 2025-07-06.
- ^ „Za izbore ne treba partija, dovoljno je 10 građana”. mondo.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-07-06.
- ^ „Zakon o izboru narodnih poslanika”. www.paragraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-07-06.
- ^ „Појмовник – група грађана и удружење”. ДЈБ Суверенисти (на језику: српски). 2016-05-25. Приступљено 2025-07-06.
Медији везани за чланак Група грађана на Викимедијиној остави
