Religija u Egiptu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džamije i minareti u Kairu. Islam je zvanična religija u Egiptu.

Religija u Egiptu kontroliše mnoge aspekte društvenog života i odobrena je od strane zakona. Stanovnici Egipta su pretežno muslimani, sa znatnim brojem hrišćanskog stanovništva, iako procene znatno variraju u odsustvu zvanične statistike. Pošto je popis stanovništva iz 2006. godine isključivao religiju, broj pristalica različitih religija obično je gruba procena od strane verskih i nevladinih organizacija.

U Egiptu se nalaze dve velike religijske institucije. Džamija Al-Azhar, osnovana 970. godine p. n. e. od strane Fatimidskog kalifata kao prvi islamski univerzitet u Egiptu i Koptska orijentalno-pravoslavna crkva u Aleksandriji, osnovana sredinom 1. veka (oko 42. godine) od strane apostola i jevanđeliste Marka.

U Egiptu, muslimani i xrišćani žive kao komšije, dele zajedničku istoriju, nacionalni identitet, etničku pripadnost, rasu, kulturu i jezik.[1]

Za vreme mandata Hosni Mubaraka, 2002. godine, koptski Božić (7. januar) priznat je kao službeni praznik,[2] iako se hrišćani žale na to da su minimalno zastupljeni u sprovođenju zakona, državnoj bezbednosti i javnim funkcijama, te da su diskriminisani u poslu na osnovu svoje religije.

Demografija[uredi | uredi izvor]

Čest prizor u Egiptu: Džamija pored crkve.

Na osnovu jednog istraživanja, 94,9% Egipćana su sunitski muslimani, 5,1% su hrišćani, a manje od 1% su judaisti, budisti ili neka druga religija.[3] Udeo hrišćana u egipatskoj populaciji je prema zvaničnim statistikama opao, a najveći udeo u prošlom veku prijavljen je 1927. godine, kada je zvanični popis stanovništva zabeležio 8,3% hrišćana u Egiptu. U svakom od sedam narednih popisa, procenat se smanjivao, a završio je na 5,7% 1996. godine. Međutim, većina hrišćana je odbacila ove brojke tvrdeći da ih ima više nego što je prebrojano. Hrišćani tvrde da čine do 15 ili čak 20% egipatskog stanovništva.[4][5][6][7] U državnim novinama Al Ahram 2017. godine pisalo je da je procenat hrišćana između 10% i 15%.[8][9][10]

Prema podacima Centralne obaveštajne agencije (CIA) iz 2015. godine, sunitski muslimani čine 90% stanovništva Egipta, a hrišćani preostalih 10%.[11][12][13][14][15][16][17] Veliki broj sunitskih muslimana prate sufističke zakone.[18] U Egiptu navodno živi oko pedeset hiljada ahmadijskih muslimana.[19] Procenjuje se da šiitski muslimani i ismailisti imaju od 800 hiljada do 2-3 miliona članova u Egiptu.[20][21]

Većina egipatskih hrišćana pripada Koptskoj pravoslavnoj crkvi Aleksandrije, orijelntalnoj pravoslavnoj hrišćanskoj crkvi.[9][12][15] Druge hrišćanske denominacije uključuju katolike, maronite, grčke pravoslavce, jermensku apostolsku crkvu i aglikance. Najskorije izjave, od strane pape Šenuda trećeg i episkopa Morkosa iz Šubre 2008. godine, sugerišu da broj pravoslavnih hrišćana u Egiptu prelazi 12 miliona. Druge procene crkvenih zvaničnika povećale su taj broj na 16 miliona.[10] Koptska pravoslavna crkva tvrdila je da se ove cifre zasnivaju na redovnim ažuriranjima članarina.[10] Protestantske crkve tvrde da imaju članstvo od oko 300 hiljada Egipćana,[22] a za Koptsku crkvu procenjuje se da ima otprilike isto toliko članova.[16][17] Ove brojke stavljaju procenat hripćanskog stanovništva između 10% i 20% od ukupnog egipatskog stanovništva.

Postoji mala, ali istorijski značajna neimigrantska bahai populacija, za koju se procenjuje da ima 2 hiljade članova[1] i daleko manju zajednicu nego Jevreji;[23] nepoznati broj Egipćana izjašnjava se kao ateisti i agnostici, kao javni izraz nepoštovanja ireligijskog rizika od uznemiravanja i pravnih sankcija. Istorijska drevna egipatska religija nastala je u Egiptu nakon pojave hrišćanstva u 1. veku i najverovatnije je bila potpuno odsutna do vremena kada se islam pojavio u 7. veku.

Sloboda religije i ljudska prava[uredi | uredi izvor]

Univerzitet Al-Azhar

Sloboda veroispovesti zvanično je priznata od strane egipatskog ustava, ali je efikasno ograničena vladinom intervencijom i sektaškim sukobom.[24] Neki aspekti zakona u zemlji su zasnovani na islamskim principima. Religije koje nisu islam obično se moraju smatrati kompatibilnim sa šerijatima i peticijom o legalnom priznavanju.[24] Iako država obezbeđuje sredstva za izgradnju džamija i obuku imama, takva pomoć se ne proširuje za nemuslimanske zajednice, čiji se zahtevi za građevinske dozvole često odbijaju ili odlažu. Pojedini pripadnici manjinskih religija se takođe često suočavaju sa diskriminacijom od strane vladinih zvaničnika, koji im često odbijaju lične karte, izvode iz matičnih knjiga i bračne sertifikate. Vlasti često ne sankcionišu pojedince koji su uključeni u napade na pripadnike manjinskih religija, umesto toga se oslanjaju na nesudske postupke kako bi izbegli vređanje muslimanske većine.[24] Vlada takođe diskriminiše manjinske islamske verske grupe, a naročito šiitske muslimane, koji se suočavaju sa otvorenom zvaničnom diskriminacijom, uključujući i zabranu pristupa Univerzitetu Al-Azhar.

Vrhovni upravni sud Egipta je 2006. godine napravio jasnu pravnu razliku između "priznatih religija" (tj. islama, hrišćanstva i judaizma) i ostalih religioznih verovanja. Ova odluka efektivno delegitimizuje i zabranjuje običaje svih osim tri Avramske religije[25] i učinila je neophodnim da nearapske verske zajednice čine krivično delo ili da im egipatske lične karte budu odbijene, sve do 2008. godine kada je sud u Kairu presudio da nepriznate verske manjinske zajednice mogu dobiti izvode iz matične knjige rođenih i identifikacione dokumente, sve dok izostavljaju svoju religiju na sudskim dokumentima.[26]

Restrikcije konverzije[uredi | uredi izvor]

Iako je sloboda veroispovesti zagarantovana ustavom Egipta, prema Hjuman Rajts Voč, Egipćani mogu da se konvertuju u islam bez ikakvih poteškoća, ali muslimani koji žele da se konvertuju u hrišćanstvo nailaze na poteškoće u dobijanju novih dokumenata, a neki su uhapšeni zbog navodnog falsifikovanja takvih dokumenata.[27] Koptska zajednica, međutim, trudi se da spreči konverzije iz hrišćanstva u islam zbog lakoće kojom hrišćani često mogu postati muslimani.[28] Javni zvaničnici, konzervativni kakvi jesu, pojačavaju složenost pravnih postupaka potrebnih za priznavanje promene religije u skladu sa zakonom. Sigurnosne agencije ponekad tvrde da takva pretvaranja iz islama u hrišćanstvo (a ponekad i obratno) mogu izazvati društvene nemire, a time se opravdavaju nepravednim pritvaranjem subjekata, insistirajući na tome da jednostavno preduzimaju korake kako bi sprečili moguće društvene probleme.[29] Upravni sud u Kairu je 2007. godine odbio 45 građana da dobiju lične dokumente koji potvrđuju vraćanje u hrišćanstvo nakon konverzije u islam. Međutim, u februaru 2008. godine, Vrhovni upravni sud poništio je odluku, dozvoljavajući 12 građana koji su hteli da se vrate u hrišćanstvo da ponovo navedu svoju religiju u ličnu kartu,[30] ali moraju navesti da su nakratko prihvatili islam.

Crkva Prsvete Bogorodice u Kairu

Odnosi sa koptičkom manjinom[uredi | uredi izvor]

Koptski hrišćani, kao najveća etno-religijska manjina u Egiptu, najviše su pod negativnim uticajem eventualnog diskriminatornog zakonodavstva. Kopti u Egiptu suočili su se sa rastućom marginalizacijom nakon državnog udara 1952. godine, koji je vodio Gamal Abdel Naser.[31] Donedavno su hrišćani morali da dobiju odobrenje predsednika čak i za manje popravke u crkvama. Iako je zakon olakšan 2005. godine prenošenjem autoriteta na guvernere, Kopti se i dalje suočavaju sa mnogim preprekama u izgradnji novih crkava. Ove prepreke nisu toliko velike prilikom izgradnji džamija.[1]

Muslimani i hrišćani dele zajedničku istoriju i nacionalni identitet; međutim, ponekad su se pojavljivale religiozne tenzije, kao i pojedini činovi predrasuda i nasilja.[1] Najznačajniji je bio Košeh napad 2000.2001 godine, u kome su muslimani i hrišćani bili uključeni u krvave, međureligijske sukobe. "Dvadeset hrišćana i jedan musliman su ubijeni nakon izbijanja nereda u naselju El Košeh, 440 km južno od Kaira."[32] U selu Kafr Salama, 2005. godine je uznemirenost između muslimana i hrišćana dovela do smrti muslimana. Muslimanski seljaci su kasnije napali Abu Sifin crkvu i nekoliko hrišćanskih domova i opljačkali nekoliko trgovina pre nego što su državni organi zaveli red.[1] Jedna osoba, koju je policija opisala kao pijanu i ludu, 2006. godine napala tri crkve u Aleksandriji, ostavljajući jednu mrtvu i 5 do 16 osoba povređenih, iako napadač nikad nije bio povezan ni sa jednom organizacijom.[1][33][34] Na pravoslavni Božić, 7. januara 2010. godine, muslimanski revolveraš pucao je na hrišćanske vernike, što je dovelo do ubistva sedam koptskih hrišćana.[35] Najmanje 21 osoba je ubijena, a 83 su ranjene 1. januara 2011. godine kada je automobilska bomba eksplodirala ispred Koptske hrišćanske crkve u Aleksandriji.[36] U Kairu je 11 ljudi stradalo 7. maja 2011. godine kada je spaljena crkva.[37] Zatim su, 14. oktobra 2012. godine, u odsustvu zvaničnika bezbednosti, dva muslimana su ubijena nakon što su pokušali da kidnapuju ženu iz hrišćanske porodice.[38]

Januara 2013. godine, kada je bilo muslimansko bratstvo na vlasti, hrišćanska neprofitna organizacija Otvorena vrata je na svom godišnjem spisku označila Egipat kao 25. najteže mesto za život hrišćana.[39]

Religije u Egiptu[uredi | uredi izvor]

Priznate Avramske religije[uredi | uredi izvor]

Islam[uredi | uredi izvor]

Pogled na Islamski Kairo sa Citadele u Kairu

Islam je državna religija u Egiptu od izmene drugog člana egipatskog ustava 1980. godine, pre nego što je Egipat priznat kao sekularna zemlja. Ogromna većina egipatskih muslimana su suniti, sa manjim zajednicama mutezila, ismailista i šiita, koje čine ostatak.[12] Značajan broj sunitskih Egipćana takođe prati prirodne naredbe sufizma.[18] Egipat je domaćin najvažnijoj sunitskoj instituciji na svetu, univerzitetu Al-Azhar. TO je najstarija islamska institucija viših studija (osnovana oko 970. godine p. n. e.), a mnogi je smatraju najstarijim univerzitetom na svetu.

Različite društvene grupe i klase u Egiptu različito primenjuju islam u svojim svakodnevnim životima. Pismeni teolozi Al-Azhara odbacuju popularnu verziju islama koju prakituju religijski propovednici i seljaci u selima, što je u velikoj meri uticalo na sufizam. Sufizam je procvetao u Egiptu otkako je islam prvi put usvojen. Većina muslimana iz više i srednje klase veruje da je religiozno izražavanje ili privatno za svakog pojedinačno ili da islam treba da igra dominantiniju ulogu u javnom životu. Islamski religijski pokreti oživljavanja, koji ne mare za klase, dugo vremena su prisutni u većini gradova i u mnogim selima.

Prema ustavu Egipta, svako novo zakonodavstvo mora se makar implicitno složiti sa islamskim pravom. Glavninu Hanifijskog mezheba sunitskog islama u velikoj meri kontroliše država preko Vizaret Al-Avkafa (Ministarstvo verskih poslova). Al-Avkaf kontroliše sve džamije i nadgleda muslimanske sveštenike. Imami se obučavaju u Imam stručnim školama u Al-Azharu. Ministarstvo podržava sunitski islam i ima komisije ovlašćene da daju Fatva presude o islamskim pitanjima.

Hrišćanstvo[uredi | uredi izvor]

10-20% Egipćana su hrišćani članovi Koptske orijentalno-pravoslavne crkve.

Koptsko hrišćanstvo stanovništvo u Egiptu je najveća hrišćanska zajednica na Bliskom istoku i u severnoj Africi, a broji između 10% i 15% stanovnika Egipta, prema različitim statistikama.[9][40] Oko 95% egipatskih hrišćana pripada Koptskoj pravoslavnoj crkvi u Aleksandriji. Tradicionalno se veruje da je Orijentalnu pravoslavnu crkvu osnovao Marko Jevanđelista u 1. veku. Na čelu crkve nalazi se papa Koptske pravoslavne crkve u Aleksandriji i svedoči o snažnom egipatskom hrišćanskom nasleđu. Ova crkva ima oko 20 miliona pristalica širom sveta.

Drugi egipatski hrišćani pripadnici su Koptske katoličke crkve, Koptske evangelističke crkve i raznih koptskih protestantskih denominacija. Strane hrišćanske zajednice uglavnom se nalaze u urbanim područjima Aleksandrije i Kaira, a članovi su Aleksandrijske patrijaršije, Melkitske grčkokatoličke crkve, Jermenske apostolske crkve, Latinske katoličke crkve, Episkopske crkve u Jerusalimu i na Bliskom istoku, Maronitske crkve, Jermenske istočnokatoličke crkve, Kaldejske katoličke crkve, Sirijske katoličke crkve ili Sirijske orijentalno-pravoslavne crkve.

Koptska pravoslavna crkva arhanđela Mihajla u Asvanu.

Značajne manjine u egipatskoj hrišćanskoj zajednici uključuju sledeće denominacije:

  • Apostolska katolička i pravoslavna crkva:
    • Koptska istočnokatolička crkva ima oko 210 hiljada članova u Egiptu i grubo 50 hiljada pristalica u inostranstvu.[41]
    • Grčka pravoslavna crkva u Aleksandriji ima oko 50 hiljada pristalica u Egiptu i oko 1,5 miliona pristalica u Africi.[41]
    • Melkitska grčkokatolička crkva ima oko 7 hiljada članova u Egiptu.[41]
    • Jermenska apostolska crkva ima oko 7 hiljada pristalica u Egiptu.[41]
    • Latinska katolička crkva ima oko 7 hiljada pristalica u Egiptu.[41]
    • Episkopska crkvav u Jerusalimu i na Bliskom istoku ima od 10 do 15 hiljada članova u Egiptu.
    • Maronitska istočnokatolička crkva ima oko 5 hiljada pristalica u Egiptu.[41]
    • Jermenska istočnokatolička crkva ima oko 1,2 hiljade pristalica u Egiptu.[41]
    • Haldejska istočnokatolička crkva ima oko 500 članova u Egiptu.[41]
    • Sirijska istočnokatolička crkva ima oko 2 hiljade pristalica u Egiptu.[41]
    • Sirijska orijentalno-pravoslavna crkva ima veoma malo pristalica u Egiptu, između 450 i 500. Uglavnom su to studenti na Katetskom fakultetu u Aleksandriji ili strani studenti na egipatskim univerzitetima.
  • U Egiptu postoje i protestantske crkve. Ukupan broj protestanata u Egiptu je oko 200 hiljada:[41]
    • Evangelistička crkva Egipta ima oko 140 hiljada članova u Egiptu.
    • Crkva Skupovi boga koja ima oko 40 hiljada pristalica u Egiptu.
    • Slobodna metodistička crkva koja ima 120 crava i oko 10 hiljada pristalica u Egiptu.
    • Hršćanska bratska crkva ima oko 5 hiljada pripadnika u Egiptu.
    • Pentekostna crkva Božja ima oko 3,5 hiljada pristalica u Egiptu.
    • Pentekostna crkva svetosti koja ima 1,4 hiljada pristalica u Egiptu.
    • Crkva božjeg proročanstva koja ima 1,1 hiljadu pristalica u Egiptu.
    • Adventistička crkva sedmog dana koja ima 852 pristalice u Egiptu.

Judaizam[uredi | uredi izvor]

Biblioteka jevrejskog nasleđa u Egiptu, Ben Ezra Sinagoga, Stari Kairo.

Pre 1956. godine i prema popisu iz 1948. godine bilo je 65.639 egipatskih Jevreja, uključujući i Karaite. Jevreji su učestvovali u svim aspektima egipatskog društvenog, političkog i ekonomskog života; jedan od najžešćih egipatskih nacionalista, Jakub Sanu, bio je Jevrej, kao i muzičar Davud Hejhačiroducent Togo Mizrahi. Neko vreme Jevreji iz celog Otomanskog carstva bili su privučeni Egiptom, zbog relativne harmonije koja je karakterisala lokalni religiozni pejzaž u 19. i početkom 20. veka. Nakon Suecke krize 1956. godine, veliki broj Jevreja bilo je proterano od strane Gamala Abdela Nasera. Njihovo egipatsko državljanstvo je ukinuto, a imovina konfiskovana. Sledio je stalan tog emigracije egipatskih Jevreja, koji je dostigao vrhunac posle šestodnevnog rata sa Izraelom 1967. godine. Od sredine 2016. godine, u Egiptu je ostalo ukupno 6 Jevreja, uključujući i njihovog duhovnog vođu Magdu Taniu Haroun, sve žene preko 65 godina.[23]

Nepriznate i progonjene religije[uredi | uredi izvor]

Ahmadija islam[uredi | uredi izvor]

Pokret Ahmadija u Egiptu, koji broji do 50 hiljada pristalica u zemlji,[42] osnovan je 1922. godine[43] ali je naišao na povećano neprijateljstvo i represije vlade od 21. veka. Univerzitet Al-Azhar je izbacivao pristalice Ahmadija,[44] a takođe su i hapšeni od strane policije zajedno sa drugim muslimanskim grupama za koje se smatra da su devijantne po egipatskim zakonima o kleveti.[42][45] Devet pristalica Ahmadija je 15. marta 2010. godine uhapšeno zbog njihove odanosti pokretu.[46][47]

Bahai vera[uredi | uredi izvor]

Policija takođe redovno privodi one bez odgovarajuće dokumentacije, a zbog toga neke pristalice Bahai vere često ostaju kod kuće kako bi izbegli moguće hapšenje.[48] Sudski slučaj je 2008. godine dozvolio Bahajcima da dobiju izvode iz matične knjige rođenih i identifikacione dokumente, sve dok izostavljaju svoju veru u sudskim dokumentima.[26] Neformalne procene o bahajskoj populaciji u Egiptu ukazuju na to da oko 2 hiljade Bahajaca trenutno živi u Egiptu,[49][50] iako neke smatraju da je ta brojka nekoliko puta veća.[51][52]

Pošto njihova vera nije zvanično priznata od strane države, nije im dozvoljeno da je koriste u svojim nacionalnim ličnim kartama. Bez važećih ličnih karata, Bahajci se susreću sa poteškoćama prilikom upisa svoje dece u školu, otvaranja bankovnih računa i osnivanju preduzeća.[48] Nakon samo jednog saskušanja, Vrhovni sud Egiptpa je 16. decembra 2006. godine presudio protiv Bahajca, navodeći da vlada neće priznati njihovu religiju u službenim ličnim kartama.[25] Ova odluka je ostavila Bahajce nemoćne da dobiju lične karte, izvode iz matičnih knjiga ili smrtne potvrde.[25] Ipak, 29. januara 2008. godine, Sud za upravno pravosuđe u Kairu, odlučujući o dva srodna sudska predmeta, presudio je u korist Bahajaca, omogućavajući im da dobiju izvode iz matične knjige rođeni i dokumente za identifikaciju, sve dok ne iskazuju svoju veru u sudskim dokumentima.[26] Odluka je prihvatila kompromisno rešenje koje su ponudili Bahajci, omogućavajući im da dobiju lične isprave bez zvaničnog priznavanja Bahai vere.[53]

Tokom i od protesta u Egiptu 2011. godine tenzije su ostale visoke - kuće Bahajaca su paljene[54] iako su Bahajci doprinosili dijalogu.[55] Od 2011. godine Bahajci su u nadi, ali i dalje zabrinuti,[50] a potparol Salafija o njima je rekao: "Mi ćemo krivično goniti Bahajce na osnovu optužbi o izdaji."[51]

Ateizam i agnosticizam[uredi | uredi izvor]

Postoje Egipćani koji se izjašnjavaju kao ateisti i agnostici. Međutim, teško je kvantifikovati njihov broj, jer stigma koja je vezana za to otežava nereligioznim Egipćanima da javno iznesu svoje stavove.[56] Pored toga, javne izjave koje se mogu smatrati kritičnim prema islamu ili hrišćanstvu, mogu se suditi pod zloglasnim zakonom o bogohuljenju. Otvoreni ateisti, kao što je Alber Saber, osuđeni su po ovom zakonu. Ova vrsta kriminala u Egiptu ima status sličan Antragsdeliktu, pravnom postupku koji se javlja samo ako građanin preduzme korak za tužbu osobe koja se bavi krivičnim delom, a predmete ne pokreće generalni tužilac. Godine 2000. otvorenom ateističkom egipatskom piscu, koji je pozvao na osnivanje lokalnog udruženja za ateiste, bilo je suđeno na osnovu optužbi za vređanje islama u svoje četiri knjige.[57]

Broj ateista je, kako se izveštava, u porastu među mladima u zemlji, od kojih se mnogi organizuju i komuniciraju jedni sa drugima preko interneta.[57][58] Egipatske novine su 2013. godine objavile podatak da su od 84 miliona Egipćana 3 miliona ateisti.[59] Iako je vlada priznala ovaj trend, odnosila se prema tome kao prema problemu s kojim se treba suočiti, upoređujući ga sa verskim ekstremizmom. Minstarstvo omladine i Ministarstvo verskih poslova su 2014. godine najavili zajedničku strategiju za borbu protiv širenja "štetnih ideja" među mladima nacije, odnosno ateizam i verski ekstremizam.[60] Decembra 2014. godine, Dar el Ifta, vladin islamski centar za obrazovanje i pravnu praksu, tvrdio je da se 886 stanovnika Egipta izjašnjavaju kao ateisti, što iznosi 0,001% stanovništva, koje je Gardijan nazvao "sumnjivo preciznim".[61] Uprkos neprijateljskim osećanjima prema njima, ateisti u Egiptu postaju sve glasniji na internet platformama kao što su Jutjub i Fejsbuk, od egipatske revolucije 2011. godine, uz nekoliko videa u kojima se raspravlja o ateističkim idejama koji imaju milione pregleda.[62]

U jednoj anketi iz 2011. godine, 1.798 muslimana u Egiptu, odnosno 63% ispitanika, podržalo je "smrtnu kaznu za ljude koji napuste muslimansku religiju".[63] Ipak, u zemlji takva kazna ne postoji.[64] Januara 2018. godine, šef parlamentarne religijske komisije, Amr Hamrouš, predložio je zakon kojim će ateizam biti nelegalan, navodeći da ateizam "mora biti inkriminisan i kategorisan kao nepoštovanje religije jer ateisti nemaju doktrinu i pokušavaju uvrediti Avramske religije".[65]

Ateisti ili ireligiozni ljudi ne mogu promeniti svoj zvanični religiozni status, zbog toga se statistički broje kao pristalice religije u kojoj su rođeni.[57]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ „Egypt”. U.S. Department of State (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 01. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  2. ^ „Copts welcome Presidential announcement on Eastern Christmas Holiday”. 30. 9. 2007. Arhivirano iz originala 30. 09. 2007. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  3. ^ „Religions in Egypt | PEW-GRF”. www.globalreligiousfutures.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  4. ^ „Inter Press Service | News and Views from the Global South”. www.ipsnews.net. Arhivirano iz originala 12. 02. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  5. ^ „Egypt's Coptic Christians: Caught Between Renewal and Persecution – 1997 October-November - WRMEA”. www.wrmea.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  6. ^ „Thousands Protest Egypt's Neglect of Coptic Persecution” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  7. ^ „EGYPT: Attacks Raise Fear of Religious Discord | Inter Press Service”. www.ipsnews.net. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  8. ^ „How many Christians are there in Egypt?”. Pew Research Center (na jeziku: engleski). 16. 2. 2011. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  9. ^ a b v „Egypt's Sisi meets world Evangelical churches delegation in Cairo - Politics - Egypt - Ahram Online”. english.ahram.org.eg (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 04. 05. 2018. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  10. ^ a b v „Egyptian Copts reject population estimate - Politics - Egypt - Ahram Online”. english.ahram.org.eg (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 10. 2020. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  11. ^ „Egypt Round 6 Data (2016) | Afrobarometer”. afrobarometer.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 10. 2020. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  12. ^ a b v „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  13. ^ "Muslim population", The 2009 American Pew Forum on Religion and Public Life (PDF)
  14. ^ „Search”. Star Tribune. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  15. ^ a b „Egypt”. U.S. Department of State (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  16. ^ a b „Country Profile: The Arab Republic of Egypt”. webarchive.nationalarchives.gov.uk (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 12. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  17. ^ a b „United Copts”. www.unitedcopts.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  18. ^ a b results, search (2009). Sufism, Mystics, and Saints in Modern Egypt (na jeziku: engleski). Columbia, S.C: University of South Carolina Press. ISBN 978-1-57003-849-5. 
  19. ^ Khalil, Mohammad Hassan (2013). Between Heaven and Hell: Islam, Salvation, and the Fate of Others (na jeziku: engleski). Oxford University Press USA. ISBN 978-0-19-994541-2. 
  20. ^ Editorial, Reuters. „Four Egyptian Shi'ites killed in attack by Sunni Muslims”. U.S. (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 06. 10. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  21. ^ Bengali, Shashank (10. 8. 2013). „Egypt's Shiite Muslims saw the Sunni hatred grow under Morsi”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). ISSN 0458-3035. Arhivirano iz originala 22. 09. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  22. ^ Bailey, Betty Jane; Bailey, J. Martin (2003). Who Are the Christians in the Middle East? (na jeziku: engleski). Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-8028-1020-5. 
  23. ^ a b „Egypt's Jewish community diminished to 6 women after death of Lucy Saul - Egypt Independent”. Egypt Independent (na jeziku: engleski). 30. 7. 2016. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  24. ^ a b v „Egypt”. 25. 3. 2014. Arhivirano iz originala 25. 03. 2014. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  25. ^ a b v „Press Releases & News | Egyptian Initiative for Personal Rights”. www.eipr.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 02. 2007. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  26. ^ a b v „News | Africa - Reuters.com”. 15. 2. 2008. Arhivirano iz originala 15. 02. 2008. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  27. ^ „Essential Background: Overview of human rights issues in Egypt (Human Rights Watch World Report 2007, 31-12-2006)”. 28. 9. 2008. Arhivirano iz originala 28. 09. 2008. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  28. ^ „Al-Ahram Center for Political & Strategic Studies”. 12. 9. 2007. Arhivirano iz originala 12. 09. 2007. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  29. ^ See, Come and. „Egypt Arrests 22 Muslim converts to Christianity”. Come And See. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  30. ^ Audi, Nadim. „Egyptian Court Allows Return to Christianity” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  31. ^ Ibrahim, Fouad N. (1982). „Social and economic geographical analysis of the Egyptian Copts”. GeoJournal (na jeziku: engleski). 6 (1): 63—67. ISSN 0343-2521. doi:10.1007/bf00446595. [mrtva veza]
  32. ^ „Egyptian court orders clashes retrial” (na jeziku: engleski). 30. 7. 2001. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  33. ^ Miles, Hugh (14. 4. 2006). „Coptic Christians attacked in churches” (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  34. ^ „Egypt church attacks spark anger” (na jeziku: engleski). 15. 4. 2006. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  35. ^ „Egyptians riot after 7 killed in church attack”. msnbc.com (na jeziku: engleski). 7. 1. 2010. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  36. ^ „Bomb Hits Egypt Church at New Year's Mass, 21 Dead”. Fox News (na jeziku: engleski). 1. 1. 2011. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  37. ^ „11 killed, churches burned in Cairo”. UPI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  38. ^ „Sectarian tensions rise in wake of crime boss death - Daily News Egypt”. Daily News Egypt (na jeziku: engleski). 15. 10. 2012. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  39. ^ „Home - Digital Intel For Mortgage, Insurance and Banking Industries”. Digital Intel For Mortgage, Insurance and Banking Industries (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  40. ^ „Egypt's Christian-Muslim Gap Growing Bigger” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  41. ^ a b v g d đ e ž z i Kjeilen, Tore. „Egypt / Religions - LookLex Encyclopaedia”. looklex.com. Arhivirano iz originala 09. 08. 2018. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  42. ^ a b Khalil, Mohammad Hassan (2013). Between Heaven and Hell: Islam, Salvation, and the Fate of Others (na jeziku: engleski). Oxford University Press USA. ISBN 978-0-19-994541-2. 
  43. ^ Friedmann, Yohanan (2003). Prophecy Continuous: Aspects of Ahmadi Religious Thought and Its Medieval Background (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-566252-8. 
  44. ^ Christina, Jones-Pauly (2011). Women under Islam : Gender, Justice and the politics of Islamic law. Dajani Tuqan, Abir. London: I.B. Tauris. ISBN 978-0-85772-013-9. OCLC 756484409. 
  45. ^ „Insult laws: Elusive and longstanding - Egypt Independent”. Egypt Independent (na jeziku: engleski). 2012. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  46. ^ „Rights group demands release of Ahmadiyya detainees - Daily News Egypt”. Daily News Egypt (na jeziku: engleski). 16. 5. 2010. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  47. ^ „Egypt Ahmadis detained under emergency law: rights group | Persecution of Ahmadiyya Muslim Community”. www.persecutionofahmadis.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 06. 06. 2014. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  48. ^ a b „Egypt”. U.S. Department of State (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 01. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  49. ^ „Court suspends ruling recognising Bahai rights”. IRIN (na jeziku: engleski). 16. 5. 2006. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  50. ^ a b „Egypt’s forgotten Baha’i community fearful and hopeful of future - Bikya Masr”. 21. 3. 2012. Arhivirano iz originala 21. 03. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  51. ^ a b „Shahat: Baha'is threaten Egypt's national security - Egypt Independent”. Egypt Independent (na jeziku: engleski). 18. 2. 2012. Arhivirano iz originala 20. 02. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  52. ^ „Most Baha'i Nations (2005) | QuickLists | The Association of Religion Data Archives”. www.thearda.com. Arhivirano iz originala 14. 04. 2010. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  53. ^ „Egypt court upholds Baha'i plea in religious freedom cases | Bahá’í World News Service (BWNS)”. Bahá’í World News Service (na jeziku: engleski). 29. 1. 2008. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  54. ^ „Baha’i Homes Set on Fire Again in Egypt – UPDATED”. www.bahairights.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 10. 2018. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  55. ^ „Baha'i Faith in Egypt: An open letter to the people of Egypt”. 9. 4. 2011. Arhivirano iz originala 09. 04. 2011. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  56. ^ „Who is afraid of Egyptian atheists?”. english.alarabiya.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  57. ^ a b v „Al-Ahram Weekly | Egypt | Limits to expression”. 26. 12. 2004. Arhivirano iz originala 26. 12. 2004. g. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  58. ^ „Leaving Islam in the age of Islamism - Daily News Egypt”. Daily News Egypt (na jeziku: engleski). 24. 1. 2013. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  59. ^ „Is atheism on the rise in Egypt?”. BBC News (na jeziku: engleski). 19. 11. 2013. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  60. ^ „Govt announces campaign to save youth from atheism”. Mada Masr (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  61. ^ Kingsley, Patrick (12. 12. 2014). „Egypt’s atheists number 866 – precisely”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  62. ^ „A Life of Pretending: Being Egyptian and Atheist - Quillette”. Quillette (na jeziku: engleski). 17. 4. 2018. Pristupljeno 1. 9. 2018. 
  63. ^ „The World’s Muslims: Religion, Politics and Society” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 30. 10. 2014. g. Pristupljeno 01. 09. 2018. 
  64. ^ „EGYPT 2015 INTERNATIONAL RELIGIOUS FREEDOM REPORT” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 06. 2017. g. Pristupljeno 01. 09. 2018. 
  65. ^ „Egyptian Parliament considers outlawing atheism | WWRN - World-wide Religious News”. wwrn.org. Pristupljeno 1. 9. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Religija u Egiptu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Религија_у_Египту&oldid=26989004”