Sagitalna ravan
| Sagitalna ravan | |
|---|---|
 Sagitalna anatomska ravan i dorzoventralna i kraniokaudalna osa. | |
 Srednji sagitalni presek ljudske lobanje, Leonardo da Vinči, oko 1489. | |
| Detalji | |
| Identifikatori | |
| Latinski | plana sagittalia |
| TA | A01.2.00.003 |
| FMA | 11361 |
| Anatomska terminologija | |
Sagitalna ravan koja je ograničena visokim i dubokim dimenzijama, u anatomiji, je uzdužna ravan koja pod pravim uglom u odnosu na čeonu ravan prolazi kroz telo od napred (spreda) ka nazad (pozadi), i deli ga na desni i levi deo.[1] Ove dve polovine su potpuno asimetrične.[2]
Iako se ova ravan može provući kroz telo bilo gde, ona ima beskonačan broj. U anatomiji čoveka postoji posebno mesto za sagitalnu ravan, a to je tačno na sredini tela - kroz sagitalni šav koji povezuje dve parijetalne kosti lobanje. U ovom slučaju se naziva srednja ili srednja sagitalna ravan, ili skraćeno sagitalna ravan.
Pokreti tela u sagitalnoj ravni obuhvataju fleksiju, ekstenziju i hiperekstenziju, kao i dorzalnu i plantarnu fleksiju.[3]
Naziv[uredi | uredi izvor]
Anatomski termin sagitalno skovao je Žerar iz Kremone (lat: Gerardus Cremonensis; ital: Gerado di Cremona 1114–1187),[4][5] a potiče od latinske reči sagitta, koja znači strela - jer poput strele probija telo i prolazi od napred (spreda) ka nazad (pozadi), pa je primena parabolične putanje strela poslužila kao jedan od načina da se demonstrira izvođenje termina.
Drugo objašnjenje bi bilo presecanje sagitalnog šava pozadi lambdoidnim šavom — slično peru na streli.
Namena[uredi | uredi izvor]
Sagitalna ravan u anatomiji i kliničkoj praksi služi kao prostorna referenca koja olakšava opis i lociranje organa i struktura tela.
Anatomija[uredi | uredi izvor]
Sagitalna ravan (takođe nazvana i srednja ravan , mediosagitalna , medijalna ili medijana koja je u centru tela) pošto je okomita na tlo, prolazi tačno kroz sredinu tela i mozak, i u anatomskom smislu deli telo na dve približno podjednake polovine, levu i desnu (čineći bilateralnu simetriju).[6] On prolazi kroz strukture srednje linije kao što su pupak i kičma. To je jedna od dve ravni koja, u kombinaciji sa puplčanom ravni definiše četiri kvadranta ljudskog trbuha.[7]
Parasagitalna ili paramedijalna ravan se koristi da opiše bilo koju ravan paralelnu ili susednu sagitalnoj ravni,[8] i može biti:
- Srednja klavikularna linija koja prolazi kroz klavikulu ili ključnu kost.
- Lateralna i parasternalna ravan.[9]
Sagitalna linija[uredi | uredi izvor]
Sagitalna linija ili sagitalni rez je referentna vertikala koja teoretski prelazi preko tela u srednjem i centralnom delu, kao zamišljeni visak. Sagitalna linija pomaže u razlikovanju članova ili elemenata na levoj ili desnoj strani , ali se primenjuje i u slučaju da bi se na ljudskom telu odredilo šta je ispred ili iza.
Iako je ova referentna linija podele češća i vidljiva u studijama ili šemama u dve dimenzije, ona je kao referenca primenljiva i na tri dimenzije.
Sagitalna ravan, poznata i kao uzdužna ravan, deli telo na levu i desnu polovinu.
Pokreti koji se obavljaju u sagitalnoj (uzdužnoj) ravni[uredi | uredi izvor]
Pokreti koji se obavljaju u sagitalnoj (uzdužnoj) ravni uključuju kretanje napred i nazad. Naše svakodnevne aktivnosti se obično odvijaju u ovoj ravni jer se obično krećemo zamahujući rukama i nogama ispred sebe.[10]
Pokreti u sagitalnoj (uzdužnoj) ravni uključuju:
- Fleksiju: savijanje udova da bi se smanjio ugao u zglobu (npr podizanje bučice tokom savijanja bicepsa savija lakat)
- Ekstenziju: pokret koji povećava ugao u zglobu (npr podizanje noge iza sebe tokom stajanja produžava zglob kuka)
- Dorzifleksiju: savijanje skočnog zgloba tako da se vrh stopala i prsti pomeraju prema potkolenici
- Plantarnu fleksiju: savijanje skočnog zgloba tako da se stopalo gura nadole, a prsti pomeraju u stranu
S obzirom da je to jedna od najčešćih ravni kretanja, postoji mnogo vežbi koje se kreću u sagitalnoj (uzdužnoj) ravni. Primeri uključuju pregibe na bicepsu, napred ili unazad , čučnjeve, dizanje , hodanje i trčanje.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Mark Vella (May 2008). . Anatomy for Strength and Fitness Training. New Holland Publishers. str. 16—. ISBN 978-1-84773-153-1.
- ^ „Anatomski planovi i osi ljudskog tela / Anatomija i fiziologija”. Thpanorama - Budi bolje danas! (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-09-22.
- ^ Kinematic Concepts for Analyzing Human Motion. In: Hall SJ. eds. Basic Biomechanics, 7e. McGraw-Hill;
- ^ „Novecientos años de Gerardo de Cremona”. abc (na jeziku: španski). 2014-10-14. Pristupljeno 2022-09-19.
- ^ Arráez-Aybar, Luis-Alfonso; Bueno-López, José-L.; Raio, Nicolas (2015). „Toledo School of Translators and their influence on anatomical terminology”. Annals of Anatomy - Anatomischer Anzeiger. 198: 21—33. PMID 25667112. doi:10.1016/j.aanat.2014.12.003..
- ^ „Dorlands Medical Dictionary:median plane”. 2009-05-10. Arhivirano iz originala 10. 05. 2009. g. Pristupljeno 2022-09-19.
- ^ Kapit, Wynn (2014). The anatomy coloring book. San Francisco: Pearson. ISBN 9780321832016..
- ^ „Medical Definition of PARASAGITTAL”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-19.
- ^ Yokochi, Chihiro; Rohen, Johannes W. (2006). Color Atlas of Anatomy: A Photographic Study of the Human Body. Hagerstown, MD: Lippincott Williams & Wilkins. pp. 2006. 217 p. ISBN 0-7817-9013-1.
- ^ „The 3 Anatomical Body Planes and The Movements In Each”. Healthline (na jeziku: engleski). 2022-07-13. Pristupljeno 2022-09-25.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Čukuranović R. Anatomija čoveka. Drugo izdanje. Sveti Sava, Gnjilane 2002.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
