Сатови (roman)

Satovi
Orig. naslov	The Clocks
Autor	Agata Kristi
Zemlja	UK
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Datum	7. novembar 1966.
Broj stranica	256
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Napuklo ogledalo
Naslednik	Karipska zagonetka

Satovi je kriminalistički roman britanske spisateljice Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" 7. novembra 1963. i sledeće godine u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company". U romanu se pojavljuje belgijski detektiv Herkul Poaro. Britansko izdanje se prodavalo po ceni od 16 šilinga, a američko izdanje po ceni od 4,5 dolara.

U romanu Poaro nije posetio ni jedno mesto zločina niti je razgovarao sa bilo kojim svedokom ili osumnjičenim. On je prihvatio izazov da dokaže svoju tvrdnju da se zločin može rešiti samo korišćenjem intelekta. Roman označava povratak delimičnog pripovedanja u prvom licu, tehnike koju je Kristijeva u velikoj meri koristila u ranijim romanima o Poarou, ali koju je koristila u prethodnom romanu sa Arijadnom Oliver Kod Belog konja (1961). Postoje dve isprepletene radnje: zagonetka na kojoj Poaro radi iz svoje fotelje dok policija radi na licu mesta i špijunska priča iz Hladnog rata ispričana u pripovedanju iz prvog lica.

Recenzije u vreme objavljivanja smatrale su da je pisanje u skladu sa načinom Kristijeve, ali su pronađene negativne strane: ubistvo lika koji je pružio korisne podatke smatrano je „prljavim“ i „nedostojnim“ spsateljice i „ne tako zanosnim“. Nasuprot tome, Barnardov u pregledu iz 1990. kaže da je to bio "živahan, dobro ispričan, malo verovatan kasni primerak" Kristinog pisanja. Svideli su mu se satovi na početku i bio je čudno razočaran što su to lažni tragovi.

Radnja

Šila Veb, daktilografkinja u agenciji gospođice Martindejl, stiže na popodnevni sastanak na Polumesečev venac u Kraudenu u Saseksu i pronalazi dobro obučenog starijeg muškarca izbodenog a smrt okruženog sa šest satova od kojih su četiri stali u 4:13, a sat sa kukavicom otkucao je 3 sata. Kad je jedna slepa žena ušla u kuću i zamalo zgazila leš, Šila vrišteći istrčava iz kuće u zagrljaj mladiću koji prolazi ulicom.

Taj čovek, agent Posebnog ogranka ili MI5 Kolin "Lamb" uzima Šilu pod svoju brigu. On istražuje trag iz beleške pronađene u džepu mrtvog čoveka. Slovo M, broj 61 i skica polumeseca ispisana na malom hotelskom papiriću (skicirano u knjizi). Na Polumesečevom vencu 19, domu slepe gospođice Pebmarš, počinje policijska istraga ubistva. Posetnica pokojnika se pokazala lažnom. Njegova odeća ne otkriva ništa drugo jer su sve etikete uklonjene. Ubijen je običnim kuhinjskim nožem. Kolin i inspektor Hardkasl saslušavaju susede. Njihovi domovi su u blizini mesta ubistva u ulici ili kod zadnje strane vrta u ovom neobično uređenom viktorijanskom stambenom naselju. Kolin se dopao Šili.

Hardkasl saslušava gospođu Loton, tetku koja je odgajila Rouzmeri Šilu Veb. Rouzmeri je ime na satu pronađenom na mestu ubistva, ali je taj sat nestao pre nego što ga je policija izuzela. Kolin se obraća za pomoć Herkulu Poaru, starom očevom prijatelju, da istraži slučaj. i izaziva ga da to učini iz svoje fotelje. On Poarou daje podatke u tančine. Poaro prihvata i zatim upućuje Kolina da dalje razgovara sa susedima.

Specijalista sudske medicina je tokom istrage objasnio da je hloralhidrat dat žrtvi pre nego što je ubijen. Nakon istrage, Edna Brent, jedna od tajnica, izražava zbunjenost zbog nečega što je rečeno na pretresu. Ona pokušava, ali ne uspeva da to prenese Hardkaslu. Ubrzo je pronađena mrtva u telefonskoj govornici na Polumesečevom vencu zadavljena svojim šalom. Identitet pokojnika još nije poznat. Gospođa Merlina Rajval (pravo ime Flosi Gap) prepoznaje pokojnika kao svog bivšeg supruga Harija Kasltona. Kolin napušta Britaniju radi svog slučaja i putuje iza gvozdene zavese u Rumuniju, a vraća se sa podacima koji su mu bile potrebni, ali ne i sa osobom za koju se nadao da će je pronaći. Prateći Poaroov savet, Kolin razgovara sa susedima. U stambenoj zgradi preko puta zatiče desetogodišnju devojčicu Džeraldin Braun. Ona je posmatrala i snimala događaje na Polumesečevom vencu dok je bila u svojoj sobi sa slomljenom nogom. Ona otkriva da je nova služba za pranje veša isporučila tešku korpu veša ujutru nakon ubistva. Kolin to prenosi Hardkaslu.

Hardkasl govori gospođi Rajval da njen opis preminulog nije tačan. Uznemirena, ona zove osobu koja ju je umešala u ovaj slučaj. Uprkos tome što ju je policija pratila, ona je pronađena mrtva na stajalištu Viktorija ubodena u leđa. Poaroovo početno viđenje ovog slučaja je da pojava složenosti mora da je tu kako bi prikrila sasvim jednostavno ubistvo. Satovi su lažni tragovi kao i prisustvo Šile i uklanjanje pokojnikovog novčanika i krojačkih oznaka na odeći. Kolin obaveštava Poaroa o narednim posetama.

U sobi u hotelu "Krauden", Poaro govori inspektoru Hardkaslu i Kolinu Lambu šta je zaključio. Iz pažljive hronologije zaključuje šta je Edna shvatila. Ona se vratila ranije sa ručka na dan ubistva jer joj je štikla pukla, a vlasnica gospođica Martindejl je nije primetila. Gospođica Martindejl nije primila telefonski poziv u vreme za koje je tvrdila da jeste, a i jedina je osoba koja je imala pobudu da ubije Ednu. Na osnovu tog izmišljenog poziva, ona je poslao Šilu u kuću gospođice Pebmarš na stenografisanje. Gospođica Pebmarš je poricala da je tražila ovu uslugu. Gospođa Blend, jedna od susetki, spomenula je da ima sestru dok je prvi put razgovarala sa Hardkaslom. Poaro je otkrio da je ta sestra gospođica Martindejl.

Sadašnja gospođa Blend je druga gospođa Blend. Gospodin Blend je rekao da je njegova supruga jedini živi potomak pa će naslediti porodično nasleđe, ali ne može da bude i jedina naslednica i da ima sestru. Prva žena gospodina Blenda umrla je u Drugom svetskom ratu. On se ubrzo zatim ponovo oženio drugom Kanađankom. Porodica njegove prve žene tako je temeljno prekinula komunikaciju sa njom da nisu znali da je umrla. Šesnaest godina kasnije, prva žena je najavljena kao naslednica prekomorskog bogatstva kao poslednji poznati potomak. Kada je ova vest stigla do Blendovih, oni su odlučili da druga gospođa Blend mora da se predstavi kao prva i zavarali su britansko zastupničko preduzeće koje je tražilo naslednicu. Kada ju je Kventin Duguesklin, koji je poznavao prvu ženu i njenu porodicu, potražio u Engleskoj, napravljen je plan za njegovo ubistvo. Plan je bio jednostavan uz dodatak satova na osnovu neobjavljenog rukopisa priče koji je gospođica Martindejl pročitala.

Gospođu Rajval su ubili pre nego što je rekla policiji ko ju je angažovao. Gospodin Blend i njegova svastika mislili su da će njihov plan zbuniti policiju dok je gospođa Blend smatrala da je zalog u njihovim planovima. Gospodin Blend je ostavio Dugesklinov pasoš na putovanju u Bulonj, a to putovanje je pomenuo Kolinu u ležernom razgovoru. Poaro smatra da ljudi otkrivaju mnogo u jednostavnom razgovoru. Poaro je pretpostavio da se ovo putovanje dogodilo pa će pokojnikov pasoš biti pronađen u zemlji koja se razlikuje od zemlje u kojoj je ubijen i to dugo pošto prijatelji i porodica u Kanadi shvate da je on nestao na odmoru u Evropi. Nestali sat sa natpisom "Rouzmeri" je pronađen. Kolin je shvatio da ga je Šila uzela i bacila u susedovu korpu za otpatke kad je videla da je to njen sat ukraden dok je bio slat na popravku časovničaru.

Kolin okreće svoju belešku naglavačke i shvata da na njoj u rebusu piše Polumesečev venac 19 Gospođica Milisent Pebmarš je središte lanca koji prenosi podatke drugoj strani u Hladnom ratu koristeći Brajevo pismo kako bi kopirala njihove poruke. On je odlučio da se oženi Šilom i shvata da je gospođica Pebmarš Šilina majka, a time i njegova buduća tašta pa joj je dao dva sata prednosti da prekine lanac. Ona je jednom izabrala cilj umesto svog deteta pa je tako bilo i sad kada je potegla mali smrtonosni nož. "Lamb" ju je razoružao pa su njih dvoje sačekali policiju čvrsti u svojim uverenjima. Roman se završava sa dva pisma inspektora Hardkasla Poarou u kojima mu govori da je policija pronašla sve čvrste dokaze za zatvaranje slučaja. Gospođa Blend, malo milosrdnija od svoje sestre, priznala je sve na saslušanju.

Likovi

• Herkul Poaro, poznati belgijski detektiv.
• Inspektor Dik Hardkasl, istražno lice.
• Narednik Krej, policajac u slučaju.
• Kolin "Lamb", britanski obaveštajac, nagovešteno je da je sin nadzornika Betla.
• Gospođica Ketrin Martindejl, vlasnica tajničkog biroa "Kevendiš" i sestra Valeri Blend. Daktilografi su dobili nadimak „Sendi Ket“. Radila je sa zetom na ubistvu Dugesklina i ubila Ednu Brent.
• Šila Veb, daktilografkinja iz Tajničkog biroa "Kevendiš".
• Gospođa Loton, tetka Šila Veb koja ju je odgajala od ranog detinjstva.
• Edna Brent, daktilografkinja iz tajničkog biroa "Kevendiš" koja je ubijena.
• Gospođica Milisent Pebmarš, slepa učiteljica i stanovnica u Polumesečevom vencu 19.
• Džejms Voterhaus, stanovnik u Polumesečevom vencu 18.
• Edit Voterhaus, Džejmsova sestra.
• Gospođa Heming, stanarka u Polumesečevom vencu 20.
• Džosaja Blend, građevinac i snanovnik u Polumesečevom vencu 61. Ubio je Dugesklina.
• Valeri Blend, rođena Hilda Martindejl, druga supruga Džosaje Blenda i sestra gospođice Ketrin Martindejl.
• Kventin Dugesklin, prijatelj porodice prve gospođe Blend, ubijen je i ostavljen u kući gospođice Pebmarš.
• Gospođa Remzi, stanarka u Polumesečevom vencu 62 koju je suprug napustio.
• Bil Remzi, stariji sin gospođe Remzi (11 godina).
• Ted Remzi, mlađi sin gospođe Remzi, takođe je došao iz škole na praznike.
• Angus Meknoton, profesor u penziji, stanar u Polumesečevom vencu 63.
• Gospođa Meknoton, Angusova žena.
• Gretel, kućna pomoćica Meknotonovih iz Danske.
• Merlina Rajval, pijun koja je ubijena.
• Pukovnik Bek, Kolinov nadređeni u britanskoj obaveštajnoj službi.
• Džeraldin Braun, devojčica koja živi prekoputa Polumesečevog venca 19.
• Ingrid, dadilja Džeraldin Braun iz Norveške.

Književni značaj i prijem

Frensis Ajls (Entoni Berkli Koks) razmatrao je roman za časopis Čuvar 20. decembra 1963. godine kada je rekao: "Nisam tako siguran da je za ovo dobar početak otkriće jednog stranca u predgrađu u dnevnoj sobi sa četiri čudna sata koji pokazuju isto vreme, ali nakon toga priča, iako čitljiva kao i uvek, ima sklonost da visi. Takođe postoji i jedna vrlo otrcana stvar, ključni svedok ubijen kada je otkrio ključne podatke što je prilično nedostojno gospođe Kristi".

Moris Ričardson iz časopisa Posmatrač (10. novembar 1963.) zaključio je tekst rečima: "Ne tako revnosno kao obično. Ipak, dosta domišljatosti oko vremena."

Robert Barnard: "Živahan, dobro ispričan i malo verovatan kasni primerak romana u kom se moraju prihvatiti dva špijuna i tri ubice koji žive u jednom naselju. Stvar sa satovima neverovatna i intrigantna sama po sebi, ali nestaje na kraju. Četrnaesto poglavlje sadrži Poarova razmatranja o drugim izmišljenim detektivima i različitim stilovima i narodnim školama pisanja krimi priča."

Pominjanje drugih dela

• U četrnaestom poglavlju Poaro pominje jedan od svojih omiljenih slučajeva se odnose na priču "Nemejski lav", prvu priču iz zbirke priča Herkulovi zadaci.
• U dvadesetčetvrtom poglavlju pominje se Poarova uloga u "Ženskom vodiču za slučajeve ubistava". Ovo je prepričano u romanu Vašar zločina.
• U dvadesetpetom poglavlju, Lamb upoznaje devojčicu sa nogom u gipsu koja dane provodi gledajući kroz prozor susede kojima je dala maštovite nadimke. Podstrek za ovaj deo je verovatno film Alfreda Hičkoka iz 1954. godine Prozor u dvorište čime je dat nagoveštaj klasike. U istom poglavlju, devojčica pominje susetku gospođicu Bulstrod, mada izgleda malo verovatno da je taj lik ista gospođica Bulstrod iz romana Mačka među golubovima.

Ekranizacija

Ekranizacija u vidu epizode televizijske serije Poaro sa Dejvidom Sačetom u naslovnoj ulozi za kanal ITV snimljena je kao 1. epizoda 12. sezone i emitovana u Velikoj Britaniji 2010. godine. U epizodi su igrali i Tom Burk kao poručnik Kolin Rejs, Džejmi Vinston kao Šila Veb, Lesli Šarp kao gospođica Martindejl i Ana Mejsi kao gospođica Pebmarš. U ovoj epizodi je Ana Mejsi ostvarila poslednju ulogu, a ITV je epizodu posvetio u znak sećanja na nju. Čarls Palmer (koji je takođe režirao epizodu "Noć veštica") režirao je ovu epizodi, a scenario je napisao Stjuart Harkort (koji je takođe napisao scenario za epizodu "Ubistvo u Orijent ekspresu"). Ekranizacija je snimljena na u Doveru, Doverskom dvoru i zalivu Sent Margaret.

Postavka ekranizacija je pomerena iz doba Hladnog rata šezdesetih na tridesete godine prošlog veka (držeći je u skladu sa drugim ekranizacijama Poaroovih slučajeva smeštenih u istu deceniju) uz dalju promenu mesta iz Kraudena u Saseksu u Dover u Kentu. Iako je glavna radnja romana zadržana, u ekranizaciji je učinjeno nekoliko značajnih promena, među kojima je i izmena podzapleta romana zbog promene postavke:

• Likovi gospodina i gospođe Meknoton i Džeraldin Braun izbačeni su iz ekranizacije. Tri druga lika zamenjena su novim: pozornika Dženkinsa u ulozi Hardkaslovog pomoćnika zamenio je narednik Krej u policijskim istragama, podadmiral Hamling pukovnika Beka na mestu Kolinovog nadređenog, a Kristofer Mabut i njegove ćerke Mej i Dženi Remzijeve na adresi Polumesečev venac 62 i uključeni su u podzaplet.
• Likovi koji su zadržani u ekranizaciji doživeli su neke promene: gospođica Pebmarš je majka koja je ostala bez dva sina u Prvom svetskom ratu i nije ni u kakvom rodu sa Šilom. Šila nema porodicu, a detinjstvo je provela u domu. Kolin radi kao obaveštajac za MI6, a ne za Posebni ogranak dok mu je prezime promenjeno u Rejs čime je postao srodnik (tačnije sin) pukovnika Rejsa. Brentovoj je ime promenjeno iz Edna u Nora, a njeno ubistvo se desilo u blizini biroa "Kevendiš", a ne na Polumesečevom vencu. Džejms i Edit Voterhaus postali su Metju i Rejčel Voterhaus, Jevreji koji su pobegli iz Nemačke kako bi izbegli progon nacista.
• Za razliku od romana, Poaro je uključen u slučaj od samog početka kada ga je Kolin zamolio za pomoć. On je stoga bio prisutan na razgovorima sa svim osumnjičenima i svedocima slučaja kao i na saslušanju na Polumesečevom vencu i u birou "Kevendiš" i njihove okoline.
• Vremenu „4 i13“ pridodat je veći značaj po tome što nagoveštava broj hotelske sobe koju je Šila redovno posećivala pod pokrićem radnog sastanka kako bi vodila tajnu ljubavnu vezu sa novim likom, dosadnim profesorom Purdijem. Gospođica Martindejl je znala za vezu i potajno je prezire i koristi je kako bi pomogla optužbu protiv Šile za prvo ubistvo.
• Neki tragovi i događaji su promenjeni ekranizaciji: trag kombija hemijskog čišćenja dala je gospođa Hemings. Gospodin Blend nije odlazio u inostranstvo radi podmetanja dokaza. Šila nije bacila sat sa natpisom Rouzmeri već ga je zadržala jer ga joj je poklonila majka koju nikada nije upoznala. Oružje je Šili podmetnula gospođa Blend posle pretresa. Merlinino ubistvo dogodilo se u Doveru, a ne u Londonu, a njeno telo pronašli su Hardkasl i Dženkins ubrzo pošto su je izgubili dok su je pratili.
• Zbog promene u postavci, podzaplet romana morao je biti značajno izmenjen da bi to odražavao. Dok su učešće gospođice Pebmarš i tragovi beleški jedini delovi koji su ostali neizmenjeni, veliki deo ostatka je promenjen kako bi imao vezu sa špijunažom pre Drugog svetskog rata:
  • Gospođica Pebmarš je deo male skupine koja želi da oslabi Britaniju u slučaju da zarati sa Nemačkom. Njene pobude za postupke je sprečavanje daljeg gubitka mladog života u ratu nakon što je izgubila sinove u Prvom svetskom ratu. Za razliku od romana, njena šema je otkrivena pre nego što je Poaro raspleo ubistva.
  • Anabel Larkin, Fiona Hanberi i Kristofer Mabut su novi likovi stvoreni za izmenjeni podzaplet. Anabel i Mabut zaverenici u šemi Pebmaršove - Anabel pomaže u krijumčarenju spisa iz dvorca u Doveru u kojem radi, Pebmaršova ih umnožava, a Mabut ih prebacuje nemačkim agentima tokom svojih redovnih putovanja u Francusku. Fiona je prva osoba koja je otkrila šemu kada je otkrila da je Anabel umešana u nju. I Anabel i Fiona poginule su u jezivoj nesreći koju je nenamerno izazvao sukobom dve žene - Anabel saznaje da je otkrivena i pokušava da spreči Fionu da je razotkrije. Obe žene pregazila su kola dok su se rvale na ulici.
  • U ekranizaciji, belešku koju Kolin koristi stvorila je Fiona koju je uzeo kada je prepoznao njeno telo u mesnoj mrtvačnici, a istraga ga nije odvodila van zemlje za razliku od romana.
  • Podzaplet se isprepliće sa glavnim zapletom na dva mesta:- Kolinovi razlozi za pomoć Šili podstaknuti su dubokim žaljenjem što nije pomogao Fioni kada je otkrila da je Anabel umešana u krijumčarenje pa stoga nije bio prisutan kada je poginula. Istraga početnog ubistva dovodi do toga da se između Mabuta i Pebmaršove dogodila svađa koju gospođa Hemings pogrešno razumela, ali za koju Poaro shvata da se odnosi na spise koje su umnožavali i morali da prebace da ne bi bili otkriveni.
  • Gospođica Pebmarš se nije opirala hapšenju za razliku od romana u kojem to čini nakon što je otkrivena.
  • Kolin je pogrešno optužio Voterhausove koji su uključeni u podzaplet da su umešani u šemu Pebmaršove. Njegova greška proizišla je iz činjenice da je utvrđeno da su iz Nemačke zbog manjih grešaka u izgovoru.
• Neki delovi Poaroovog raspleta slučaja promenjeni su u ekranizaciji:
  • Rapslet se dešava u birou "Kevendiš", a ne u njegovoj hotelskoj sobi. Blendovi, gospođica Martindejl i Šila su takođe prisutni da ga čuju za razliku od romana u kom su bili prisutni samo Hardkasl i Kolin.
  • Gospođa Blend priznaje svoju umešanost u zločin tokom raspleta, a ne nakon privođenja na saslušanje u policiji.
  • Gregsonova priča koja je koriščena kao osnova za zločin je objavljena u ekranizaciji, a Poaro je pamti kao punu satova, lažnog prepoznavanja i pogrešnog usmeravanja, a nevinoj osobi je podmetnuto tako da deluje nerazumno zbog čega policija postaje još sumnjičavija.
  • Merlina i gospođa Blend se poznaju i otkriveno je da su obe radile u pozorištu.
  • Dok je za ubijenog na kraju romana otkriveno da se zove Kventin Dugesklin, u ekranizaciji ga niko nije imenovao. Umesto toga, Poaro je jednostavno otkrio u svom raspletu da je on ili rođak ili prijatelj prve gospođe Blend. Poaro je u vezi Dugesklina rekao Hardkaslu samo sledeće: "Ja mislim da nije važno ko je on nego ko je on".