Svetlana Kana Radević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svetlana Radević
Puno imeSvetlana Kana Radević
Datum rođenja(1937-11-21)21. novembar 1937.
Mesto rođenjaCetinje, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti8. novembar 2000.(2000-11-08) (62 god.)
Mesto smrtiCrna Gora, SR Jugoslavija

Svetlana Kana Radević (Cetinje, 21. novembar 1937 — 8. novembar 2000) bila je prva žena arhitekta u Crnoj Gori i jedan od najuspešnijih arhitekata u bivšoj SFRJ. Bila je inostrani član Ruske akademije za arhitekturu i građevinske nauke, redovni član Dukljanske akademije nauka i umjetnosti, prva potpredsednica Matice crnogorske, članica Crnogorskog PEN centra, članica Uneska, članica uprava strukovnih udruženja.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Svetlana Kana Radević rođena je 1937. godine na Cetinju. Osnovnu školu završila je na Cetinju, a gimnaziju u Podgorici (tadašnji Titograd).[1]

Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a apsolvirala je i Istoriju umetnosti, studirajući oba fakulteta istovremeno. Magistrirala je na Univerzitetu u Pensilvaniji, u klasi Luisa Kana, kao dobitnica Fulbrajt stipendije. Stručno se usavršavala u Parizu, Moskvi, i u Japanu, u ateljeu Kiša Kurokave.[2]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Svoj radni vek Svetlana je provela u Podgorici, u početku u Preduzeću za projektovanje Invest-inženjering, a zatim je osnovala sopstveni arhitektonski atelje. Radila je i kao slobodni umetnik. Od samog početka svoje izuzetno uspešne karijere ostvarivala je zapažene uspehe na konkursima. Nije bilo jednostavno da se Svetlana kao žena arhitekta izbori za ravnopravnu poziciju u društvu koje uspeh priznaje isključivo muškarcima. Na vrhu se održala zahvaljujući profesionalnosti i kvalitetu svojih projekata.[2]

Arhitektonski stil[uredi | uredi izvor]

Hotel Podgorica

Njen stil bio je prepoznatljiv po izboru materijala koje je koristila, stopivši konstrukcije sa njihovim spoljnim okruženjem i znatnom veličinom i snagom dizajna. Za njena arhitektonska ostvarenja je karakterističan specifičan izbor materijala i aktivno učešće u kreiranju ambijenta.[1] To se najbolje vidi na primeru njenog najznačajnijeg dela, Hotela Podgorica. Kod projektovanja ovog objekta njen stil karakteriše upotreba tradicionalnog građevinskog materijala - kamena, a istovremeno se igra jedinstvenim oblicima koji „iskaču” iz fasade na potpuno netradicionalni način. Istovremeno, objekat je uklopljen u okolni pejzaž tako kao da je njegova betonska masa uvek bila deo prirodne celine.[3]

Najznačajnija dela[uredi | uredi izvor]

Hotel Zlatibor, Užice
Poslovni centar Kruševac u Podgorici

Kritičari o delima Svetlane Kane Radović kažu da su ona „svečanosti za oko, prizori pred kojima ne možete ostati ravnodušni”. Možda zbog nametljivog stila, gotovo svaki njen objekat je izazvao polemike u javnosti. Ravnodušnih nema. Svetlana je smatrala da je to dobro, jer je očigledno da njen rad „provocira”: „Suština stvaranja i jeste u tome, jer se tako pokreću stvari, uvodi se nova estetika”.[4]

Najznačajnije delo Svetlane Kane Radević je Hotel Podgorica u Podgorici. Njeno projektno rešenje pobedilo je na konkursu i to je ujedno njeno prvo značajno delo. Ovim projektom Svetlana se probila u sami vrh arhitektonske scene. Hotel je svečano otvoren 13. jula 1967. godine, na Dan državnosti Crne Gore. Naredne godine projekat je nagrađen najpre republičkom, a zatim i saveznom Borbinom nagradom za arhitekturu.

Ostala značajna dela su:

  • Autobuska stanica u Podgorici (1968)
  • Stambeno-poslovna zgrada u Petrovcu (1968)
  • Stambeno-poslovna zgrada u Mojkovcu (1969)
  • Spomen-obeležje u Duvanskom kombinatu Podgorica (1972)
  • Hotel Mojkovac u Mojkovac (1968-1974)
  • Park Zlatica u Podgorici (1974)
  • Spomen-kompleks na Barutani, Podgorica (1980)
  • Hotel Zlatibor u Užicu (1981)
  • Dečji vrtić na Cetinju (1988)
  • Zgrada Leksikografskog zavoda u Podgorici (1984-1989)
  • Poslovni centar Kruševac u Podgorici (1991, sa Ljiljanom Radević)[4]

Podgoričku Autobusku stanicu Svetlana je radila kao omaž čuvenom francuskom arhitekti Le Korbizjeu.[5]

Mnoga dela nastala su u saradnji sa sestrom Ljiljanom Radević, koja je takođe bila arhitekta.[2]

Naš čuveni arhitekta Ranko Radović o delu Svetlani Kani Radević i njenom delu rekao je:[4]

Počasti i priznanja[uredi | uredi izvor]

Bila je inostrani član Ruske akademije za arhitekturu i građevinske nauke, gde je primljena 1994. godine, istovremeno kad i Kenzo Tange.[2] Takođe je bila i redovni član Dukljanske akademije nauka i umjetnosti, prva potpredsjednica Matice crnogorske, članica Crnogorskog PEN centra, članica Uneska, članica uprava strukovnih udruženja.[1]

Godine 1980. TV Titograd je snimila emisiju o Svetlani Kani Radović „Život jedini čovjeka ...Svetlana Kana Radević”.[6]

Rad Svetlane Kane Radević predstavljen je u okviru izložbe o jugoslovenskoj arhitekturi u periodu od 1948. do 1980. "Toward a Concrete Utopia" (Prema betonskoj utopiji), održanoj od 15. jula 2018. do 13. januara 2019. godine u čuvenom Muzeju moderne umetnosti (Museum of Modern Art - MoMA) u Njujorku.[7]

Najznačajnije nagrade[uredi | uredi izvor]

Svetlana Kana Radević bila je najmlađi je laureat savezne Borbine nagrade za arhitekturu, 1968. godine. Ona je jedina žena arhitekta dobitnik ove nagrade. Dobitnica je Trinaestojulske nagrade 1968. godine i Nagrade oslobođenja Podgorice 1992. godine.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „SVETLANA KANA RADEVIĆ”. Muzej žena Crne Gore. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  2. ^ a b v g d Vujošević, Milica (24. 08. 2017). „Prva dama crnogorske arhitekture”. Žene u arhitekturi. Projekat BINA sa Društvom arhitekata Beograda i Kulturnim centrom Beograda. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  3. ^ Tepavčević, Dragana (3. 11. 2019). „Svetlana Kana Radević”. Architectuul (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  4. ^ a b v Petrović, Jelena. „Dama koja je znala da gradi”. Plava Zvijezda. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  5. ^ Stamenić, Stojan (10. 9. 2017). „PODGORIČARENJE: Kana i stanica Korbizje”. Analitika. Arhivirano iz originala 03. 11. 2019. g. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  6. ^ „I djela Kane Radević u MoMA”. zvanični sajt. RTCG. Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  7. ^ „Toward a Concrete Utopia - Architecture in Yugoslavia, 1948–1980”. MoMA. The Museum of Modern Art. Pristupljeno 3. 11. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Svetlana Kana Radević na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светлана_Кана_Радевић&oldid=27209853”