Pređi na sadržaj

Sveto-Jelisavetinski manastir (Minsk)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sveto-Jelisavetinski ženski manastir
Osnovni podaci
JurisdikcijaBeloruski Egzarhat RPC
Osnivanje22. avgust 1999
OsnivačSveta kneginja Jelisaveta
MestoMinsk
Država Belorusija

Sveto-Jelisavetinski manastir (blr. Свята-Елісавецінскі манастыр, rus. Свято-Елисаветинский монастырь) je ženski pravoslavni manastir koji se nalazi na teritoriji grada Minska, prestonice Belorusije. Danas je jedini aktivni manastir u gradu. Igumanija manastira je Jefrosinija (Laptik).

Osnivanje[uredi | uredi izvor]

Manastir je osnovan 1999. godine i nazvan u čast Prepodobnomučenice Velike kneginje Jelisavete Fjodorovne. Poreklo vodi od Sestrinstva pod istim nazivom, koje sada deluje u Republičkoj psihijatrijskoj bolnici, Internatima za decu i odrasle za posebnim potrebama, gradskim bolnicama. Samo Sestrinstvo je osnovano u Minsku 1994. godine na skupovima Sveto-Petro-Pavlovske crkve u Minsku, pod pokroviteljstvom sveštenika Andreja Ljemešonka[1].

Hramovi[uredi | uredi izvor]

Manastirski kompleks sadrži osam hramova[2]:

  • donji manastirski, u čast Svetog Nikolaja Čudotvorca (osveštan 10. decembra 1999)
  • gornji manastirski, u čast svete pokroviteljke manastira Prepodobnomučenice Jelisavete (osveštan 12. januara 2005)
  • domovna crkva u čast Blažene Ksenije Peterburške u psihoneurološkom internatu № 3 za odrasle (osveštana 6. januara 1998)
  • hram u čast Vaskrsenja Pravednog Lazara Četvorodnevnog na Severnom groblju grada Minska (osveštan 10. maja 2005)
  • hram u čast ikone Božije Majke Državne (osveštan 20. oktobra 2008)
  • hramovi u čast Carstvenih Strastotrpljivih (smešten u kripti hrama u čast ikone Božije Majke Državne (osveštan 13. oktobra 2012)
  • hram u čast ikone Božije Majke Nepopijena Čaša (nalazi se na manastirskom imanju na Lisoj Gori u Minskom rejonu; osveštan 3. januara 2010)
  • hram u čast Svetitelja Nektarija Eginskog (na teritoriji dečjeg internata), još nije osveštan.

Među ostalim zgradama manastira smešten je i zvonik Jelisavetinskog hrama, koji je na drugoj strani dupliran simetrično smeštenom kulom u istim oblicima, trpezarijom (oslikanom freskama), nekoliko kelijskih korpusa, ogradom sa manjim kulama[3].

Aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Pri manastiru rade razne radionice, koje proizvode crkveno posuđe, odeću i razne vrste suvenira. Godine 2016. Sveto-Jelisavetinski manastir je pokrenuo pomoćni sajt Svetitelji Pravoslavne Crkve (rus. Святые Православной Церкви), koji detaljno govori o kanonizovanim podvižnicima u Pravoslavnoj Crkvi[4].

Manastir ima i Hodočasničku službu[5], koja ima mogućnosti da šalje putnike u inostranstvo, ali i da prima goste. Pri manastiru se nalazi otvorena trpezarija i nekoliko manastirskih klupa. Takođe postoje i dvorišta za muškarce i žene, koji se leče od narkomanije, alkoholizma i patološkog kockanja. Na teritoriji manastira se redovno okupljaju grupe za uzajamnu podršku njihovih rođaka i ljudi kojima je potrebna podrška i savet profesionalnog psihologa[6].

Manastir ima i svoju patronažnu službu, koja pruža pomoć u pogrebu.

Manastir poseduje i pokretnu sklopivo-rasklopivu konstrukciju, koja može da se prevozi. Zahvaljujući njoj migriraju u razne gradove Belorusije, kao i u Rusiju i održavaju izložbu i prodaju kultnih dobara, suvenira i daju za decu lutkarske predstave. Moto pravoslavnih izložbi[7] je S ljubavlju iz Belorusije (rus. С любовью из Беларуси).

Život monahinja[uredi | uredi izvor]

Monahinje Sveto-Jelisavetinskog manastira ističu da su se svojom voljom i duhovnom potrebom zamonašile. Neke od njih su bile udate, imale supružnike, decu, poslove, ali su osećale da im nešto nedostaje[8].

Da bi se zamonašila, žena prolazi određeni proces - trudbenički, poslušnički, monaški postrig i tek posle njega sledi monaški život. Bave se starim zanatima, ali idu i u korak sa vremenom, koriste internet, informišu se, društveno se angažuju, rade u bolnicama i rehabilitacionim centrima, ali i na manastirskom imanju - sve poslove, koji bi se obavljali i na seoskom. Ističu da svaka monahinja ima svoj karakter i individualnost, uprkos istoj odeći i strogoj disciplini, što ruši sve predrasude o životu žena u manastiru[8][9].

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Tokom pandemije Kovid-19 2020. godine, Vaskršnju službu je slavilo preko hiljadu vernika, a od sto trideset monahinja, oko sto je obolelo od Covid-19[10][11].

Tokom ruske invazije na Ukrajinu od 2022. godine, manastir je prikupljao priloge za rusku vojsku pod vođstvom monahinje Aleksandre (pravo ime: Ljudmila Ljahova). Do septembra 2023. godine manastir je kupio devet automobila za rusku vojsku. Ruskim trupama su isporučeni i dronovi[12]. Manastir je takođe kritikovan zbog učešća u homofobičnoj kampanji[13], podrške Aleksandru Lukašenku i političkim smenama 2020. godine[12], kao i zbog finansijskog upravljanja[14].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Sestričestvo”. Svяto-Elisavetinskiй monastыrь. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  2. ^ „Svяto-Elisavetinskiй ženskiй monastыrь”. Monasterium. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  3. ^ „Hramы”. Svяto-Elisavetinskiй monastыrь. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  4. ^ „Masterskie Svяto-Elisavetinskogo monastыrя”. Svяto-Elisavetinskiй monastыrь. Arhivirano iz originala 17. 06. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  5. ^ „Svяto-Elisavetinskiй monastыrь - odin iz centrov religioznoй žizni, palomničestva, prosveщeniя, pomoщi”. TVR. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  6. ^ „Svяto-Elisavetinskiй ženskiй monastыrь”. Minsk starый i novый. Arhivirano iz originala 06. 05. 2021. g. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  7. ^ Ivanovna, Elizaveta. „S lюbovью iz Belarusi”. Rыbinskie izvestiя. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  8. ^ a b „Nevestы Hristovы: kak živut monahini v Svяto-Elisavetinskom ženskom monastыre”. Klops. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  9. ^ „Kak živut monahini”. VOS. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  10. ^ Na Pashu minskiй monastыrь prinяl desяtki veruющih. Teperь COVID-19 podozrevaюt u 100 iz 130 monahinь
  11. ^ Koronavirus v Belarusi: vsplesk zabolevaemosti, otkrыtыe hramы i zakrыtaя informaciя
  12. ^ a b St Elisabeth Convent of Minsk: Unveiling the Truth
  13. ^ More than 52,000 Belarusians sign petition to adopt law banning LGBT propaganda
  14. ^ „«Bюro Media»: Kak minskiй Svяto-Elisavetinskiй ženskiй monastыrь prevratilsя v biznes-holding” (na jeziku: ruski). Projekat za prijavljivanje organizovanog kriminala i korupcije. 20. 3. 2024. Pristupljeno 4. 4. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свето-Јелисаветински_манастир_(Минск)&oldid=27543730”