Semjon Furman

Semjon Furman
Lični podaci
Puno ime	Semjon Abramovič Furman
Datum rođenja	(1920-12-01)1. decembar 1920.
Mesto rođenja	Pinsk,
Datum smrti	16. mart 1978.(1978-03-16) (57 god.)
Mesto smrti	Lenjingrad, SSSR
Državljanstvo	Belorusija
Karijera
Titula	Velemajstor

Semjon Abramovič Furman (Pinsk, 1. decembar 1920 — Lenjingrad, 17. mart 1978) bio je sovjetski šahovski velemajstor i trener. Najpoznatiji je po razvoju Anatolija Karpova u svetskog prvaka u šahu, ali je i sam bio impresivan igrač, kao i uspešan trener nekoliko drugih igrača svetske klase.

Mladost

Rođen u Pinsku, Furman je bio radnik fabrike u Lenjingradu, svoje veštine u šahu je razvijao u svoje slobodno vreme, i kasano je "procvetao" prema šahovskim standardima, ne dostižući čak ni titulu nacionalni majstor dok nije odrastao. Na primer, imao je samo 6½/13 na turniru kandidata za majstore, grupa 1, U Rostov-na-Donu, 1939. Na istom turniru u Kalininu 1940, 3. grupa, uspeo je samo da postigne 5/11, kao i na Lenjingradskom prvenstvu 1940. godine, gde je postigao samo 6/16. Njegov šahovski razvoj u narednih nekoliko godina Drugog svetskog rata, jer je Lenjingrad bio pod opsadom fašista, od početka 1941. godine.

Organizovani šah je počeo ponovo nakon što je Drugi svetski rat završen. Na turniru igrača prve kategorije igrača u Gorkiju, 1945, Furman je postigao svoj prvi izuzetan rezultat, kada je podelio prvo mesto sa Konstantinom Klamanom, sa skorom 11/15. U Tuli 1945, Furman je zauzeo drugo mesto sa 10½/14, odmah iza Lublinskog. Na prvenstvu Lenjingrada 1946. godine, Furman je podelio 8-9  mesta, sa 8½/17. Na polufinalu Prvenstva Sovjetskog Saveza, Lenjingrad 1946, Furman je bio neuspešan u napredovanju, ali je napravio veoma ugledan rezultat 9/18, kojim je podelio 9-10 mesto. On se kretao polako, kroz neverovatno duboku Sovjetsku avangardu.

1947. godina je donela neke nagrade za Furmana. Podelio je prvo mesto u prvenstvu kluba "Spartak", sa Vladimirom Simaginom, sa 15/19, ali je izgubio meč plej-ofa. Zatim, na prvenstvu Lenjingrada podelio je 3-4. mesto sa 11/17. U Saratovu 1947, na nacionalnom turniru, on je postigao 7/11 podelivši drugo i treće mesto.

Kvalifikacije za prvenstva Sovjetskog Saveza

Furman se kvalifikovao na polufinalu u Sverdlovsku 1947, za svoje prvo Sovjetsko šahovsko prvenstvo u uzrastu od 27 godina. U finalu je delovao izuzetno dobro, zauzevši treće mesto, samo pola poena iza pobednika Davida Bronštajna i Aleksandra Kotova, sa lepim rezultatom 11/18. Na prvenstvu Lenjingrada 1948. godine, on je podelio od 7-10 mesta, sa 9½/17. Podelio je prvo-treće mesto u Viljnusu 1949. godine,  sa 11½/17, kvalifikujući se ponovo za sovjetsko finale. Na prvenstvu Lenjingrada 1949. godine, bio je van forme sa 8½/18 što ga je dovelo na deobu 11-13 mesta. Zatim, na sovjetskom finalu, kasnije 1949. godine, ponovo u Moskvi, podelio je od 5-7-og mesta sa 11½/19. Na prvenstvu kluba "Spartak", delio je 4 i 5 mesto, sa 6/11. Onda je u Gorkiju 1950, bio neuspešan u kvalifikacijama za sledeće Sovjetsko finale prvenstva, ostvarivši samo 9½/15, što mu je donelo četvrto mesto.

Prvi međunarodni turnir bio je u Bukureštu 1954, gde je podelio 6. i 7. mesta sa solidnim 10/17. Bio je na sredini tabele u Moskvi 1955, sa 10/19, podelivši 10. i 11. mesto. Slična priča je bila i u Moskvi 1957, gde je postigao 10/21 što mu je donelo 12. mesto. Imao je dobar turnir u Kijevu, 1957, postigavši 11½/19 da bi podelio 2-5-og mesta, iza samoTigrana Petrosяna. Njegova forma je pala na u Rigi 1958, gde je imao samo 6/18 i 17. mesto. U Tbilisiju 1959. godine, on je ponovo ispod 50 odsto sa 8/19 i završava na 15. mestu.

Furman je postepeno dokazao da je  pripadao gornjem sloju neobično duboke Sovjetske šahovske elite, sa puno pobeda nad top igračima. Bio je četvrti 1965. na Sovjetskom prvenstvu. Furman je nagrađen titulom međunarodni majstor (IM) 1954. godine. On je osvojio Lenjingradsko prvenstvo 1953, 1954. i 1957 (zajednički).

Velemajstor i trener zvezda

Furman nije postao velemajstor do 1966. godine, u dobi od 46, nakon prvog mesta u Harahovu. Teško je bilo u tim godinama za sve, ali posebno za najbolje sovjetske igrače da putuju u inostranstvo na međunarodne turnire, gde se titule mogu osvojiti, i Furman je imao nekoliko mogućnosti. On je igrao za SSSR 1961 na ekipnom prvenstvu Evrope u Oberhauzene na desetoj tabli, postigavši 4/7, i doprinevši ekipnoj zlatnoj medalji.

Bronštajn je sreo Furmana 1948. godine na Sovjetskom Prvenstvu, pobedivši u partiji, ali je bio impresioniran Furmanovom veštinom. Bronštajn je pisao u svojoj poznatoj knjizi The Sorcerer's Apprentice (pp. 102): "Kasnije, kad a sam prepoznao logičku igra Furmana, predložio sam mu da postane moj pomoćnik tokom priprema za meč protiv svetskog prvaka Mihaila Botvinika 1951. godine. Pored toga, ja sam ga poveo sa sobomu inostranstvo, kao mog sekundanta na Međuzonski turnir u Geteborgu u 1955. godini i Turnir kandidata u Amsterdamu 1956."

Furman je bio jedan od pomagača Mihaila Botvinika 1963. u meču za titulu prvaka sveta protiv Tigrana Petrosяna, po rečima Anatolija Karpova, koji je to naveo u svojoj autobiografiji, Karpov o Karpovu. Botvinik je igrao mnoge trening partije sa Furmanom, da bi se pripremio zamečeve Svetskog prvenstva protiv Botvinika u 1960. i 1961. Ovi mečevi su postali javni mnogo godina kasnije, kada je Botvinik objavio partije, koji su sada dostupni u različitim bazama podataka. Furman i Botvinik su u to vreme obojica bili članovi kluba "Rad". Kasnije je Furman prešao u sportski klub vojske. Furman je takođe pomagao igračima svetske klase, kao što su Viktor Korčnoj (prema i Bronštajnu i Karpovu) i Efimu Geleru (prema Karpovu).

Sajt www.chessmetrics.com je šahovski sajt koji ima za cilj da obezbedi istorijske rejtinge za igrače, koristeći različite metode obračuna. Taj sajt je izračunao da je najviši Furmanov rejting bio 2708 u aprilu 1948. godine, što je bilo mesto broj 11 u svetu u tom trenutku. To je očigledno velemajstorski nivo, ali, zbog nedostatka međunarodnih mogućnosti, Furman će zvanično dobiti titulu tek osamnaest godina kasnije. Prema chessmetrics, njegov najbolji turnir sa tačke gledišta rejting performansa je Gorki 1954 (5½/6, sa rejting performansom 2755).

Treniranje svetskih šampiona

Furman je bio u ulozi trenera kada je prvi put sreo mladog Anatolija Karpova, koji je u uzrastu od sedamnaest godina predstavljao sportski klub vojske na omladinskoj tabli 1968. na Sovjetskom ekipnom prvenstvu, održanom u Rigi. Na treninzima su njih dvojica dobro sarađivali i Karpov je napravio izuzetan rezultat 10/11. Furman je bio određen da pripremi Karpova (koji je dao svoje svesrdno odobrenje) za nastavak takmičenja, kao što je Sovjetski juniorski kvalifikacioni meč-turnir, Lenjingrad 1969. godine, koji je Karpov osvojio. Ova pobeda je donela Karpovu priliku da bude sovjetski predstavnik  1969. na Svetskom juniorskom prvenstvu u šahu, održanom u Stokholmu. Karpov je takođe osvojio i ovaj turnir sa dominantnim učinkom; bio je prvi Sovjet koji je pobedio na ovom nivou, nakon Borisa Spaskog 1955. godine.

Od tog trenutka, Furman je još više sa Karpovim, koji se preselio iz Moskve u Lenjingrad, prebacivši se sa Moskovskog državnog univerziteta MGU na Lenjingradski državni univerzitet, da bude bliže Furmanu. Njih dvojica su postali bliski prijatelji, pa je Karpov u stvari pomagao Furman, na njegov zahtev, Prvenstvo Sovjetskog Saveza u šahu, održanom u Moskvi 1969. godine; Karpov nije bio kvalifikovan da igra na njemu. Karpov je osvojio titulu velemajstora u Karakasu 1970. Kvalifikovao se za sovjetsko prvenstvo po prvi put u 1970. godini, odigravši dobro. Karpov je remizirao 1971. u tajnom trening meču sa Korčnojem, kandidatom za svetsku titulu. Njegov uspon se nastavio, sa pobedama na veoma jakim turnirima Moskva 1971, Hastings 1971-72, i San Antonio 1972. Karpov je postavljen u Sovjetsku reprezentaciju 1972. na Šahovskoj Olimpijadi u Skoplju kao rezerva i postigao 13½/16, osvojivši zlato na svojoj tabli, i pomogavši Sovjetskom Savezu da osvoji ekipno zlato.

Pošto je Furman ranije radio sa Korčnojem, Karpov je bio u mogućnosti da iskoristi ovu situaciju za dobar efekat, da ga pobedi na ključnom  Svetskom šahovskom turniru kandidata 1974. u finalnom meču protiv Korčnoja, koji je ranije upao u raspravu sa Furmanom zbog spora oko meču protiv Gelera 1971. Korčnoj je želeo Furmana, da mu pomogne protiv Geler, ali Furman i Geler su bili klupski drugovi u Vojnom klubu, tako da je Furman otkazao svoje trenerske usluge iz principa, jer je Furman takođe trenirao Gelera. To je ostavilo gorak ukus kod Korčnoja, i njihova saradnja je prestala, iako je Korčnoj pobedio Gelera. Dakle, kod Furmana se pojavilo upražnjeno puno trenersko radno vreme i Karpov je to iskoristio. Karpov je napisao da Korčnoj nije razumeo u tom trenutku potencijalnu opasnost koju je Karpov predstavljao za njega.

Kako je Karpov  dalje napredovao, i sticao naklonost sovjetske sportske birokratije, bio je u mogućnosti da povede i Furmana da ponekad učestvuje zajedno sa njim na istim međunarodnim turnirima, kao što su Madrid, 1973, Ljubljana/Portorož 1975, i Bad-Lauterberg 1977, koje je sve osvojio Karpov. Furman je takođe igrao dobro, osvojivši ili podelivši treće mesto na sva tri turnira u Madridu, Ljubljani / Portorožu, i Bad-Lauterbergu.

Furmanu je dodeljena nagrada Istaknuti trener Sovjetskog Saveza 1973. godine za rad sa mladim igračima. Radio je kao trener za kombinovane Sovjetske ekipe do olimpijade u Nici 1974. godine i Evropskog ekipnog prvensta 1977. godine, u Moskvi.

U svojoj autobiografskoj knjizi, Karpov o Karpovu, objavljenoj 1991. g., Karpov pripisuje Furmanu zasluge za to što mu je pomogao da dostigne visine šahovskih velemajstora, što je kulminiralo na svetskom prvenstvu u 1975. godini i superiornošću u narednih deset godina, kada je dominirao u igri. Ova dobra knjiga je, možda, najkompletniji rad ikada objavljen o odnosu između vrhunskih šahista i njihovih trenera. Njih dvojica su takođe često igrali zajedno bridž; ova igra je postala neko vreme Furmanova opsesija.

Bronštajn, koji je radio ranije sa Furmanom, pisao je "Kada je Furman počeo da radi sa Anatolijem Karpovom, nije me iznenadio uspeh mladog velemajstora, koji je pokazivao sjajno razumevanje velemajstorske strategije. Bilo je očigledno da mu je Furman dao mnogo znanja, stečenih tokom njegovih ranijih godina. Takođe treba reći da je Furman imao veoma dobre analitičke sposobnosti i bio je u stanju da pronikne duboko u igru drugih velemajstora, otkrivajući tajne njihovih uspeha."

Međutim, Furman nije bio dobrog zdravlja još od sredine 1960-ih. On je već doživeo jednu operaciju zbog raka želuca, ali rak se vratio, i on je umro u Lenjingradu, 1978. godine, neposredno pre Karpovljevog  meča sa Korčnojem za titulu prvaka sveta. Karpov je pisao da je izgubio Furmanovu značajnu pomoć tokom ovog meča, , koji je osvojio samo čudom (+6-5=21).

Trenerski uspesi

Furman je možda bio i najuspešniji trener u istoriji šaha, mada bi neki dali ovu titulu Marku Dvoreckom. Šahovska kultura tradicionalno i po pravilu, smatra igrača zaslužnim za šahovski uspeh, a mnogo manje (ili uopšte ne smatra zaslužnim) trenera. Šahovski treneri nisu bili primećivani kod vrhunskih igrača do kraja Drugog svetskog rata, kada je konkurencija postala mnogo teža. Prvi put treneri su počeli da se koriste u Sovjetskom Savezu i drugim zemljama Istočne Evrope; nije slučajno da su najbolji igrači iz tih zemalja dominirali u šahu za poslednjih šezdeset godina. Furman,  imajući veoma važnu ulogu u Karpovljevom razvoju, oslanjajući se na dosadašnju saradnju sa šampionom sveta Botvinikom i igračima svetske klase, kao što su Bronštajn, Korčnoj i Geler, je možda učinio više nego bilo koji drugi trener, od početka 1950-ih do kraja 1970-ih godina, da obezbedi Sovjetsku dominaciju.

Nasleđe

Furman bio izuzetan stručnjak za otvaranja, a i poštovan kao praktično igrač snage svetske klase sa belim figurama, sa kojima je ostvario većinu svojih pobeda nad vrhunskim igračima, što izbor partija pokazuje. On se ponekad naziva "šampionom sveta igrajući belim figurama." On nije mogao da postigne ni blizu tako dobre rezultate, sa crnim figurama, i to je sputavalo njegov uspeh. Dok ga i danas najviše pamte kao Karpovljevog trenera, Furman je takođe dao značajan doprinos uspehu drugih vrhunskih igrača, kao što su Bronštajn, Botvinik, Korčnoj, Geler. On je razvio nekoliko značajnih poboljšanja u teoriji otvaranja. On favorizuje zatvorena otvaranja (1. d4, 1. c4, 1.Sf3), kao beli, i u mnogim njegovim pobedama nad vrhunskim rivalima, njegovi protivnici jednostavno nisu bili u stanju da stvore kontraigru, i Furman ih je polako davio svojom preciznošću, ali i nedefinisanom strategijom. Karpov je istakao da bi knjiga o Furmanovoj karijeri i najboljim partijama bila dobro prihvaćena i dragocena; ali još niko nije prihvatio ovaj izazov.

Poznate šahovske partije

• Semjon Furman protiv Efima Gelera, Lenjingrad 1947, Damin gambit, Polu-Slovenska odbrana (D46), 1-0 Furman pokazuje zvezdi u usponu Geleru ponešto o preciznoj pozicionoj igri, i na elegantan način osvaja figuru.
• Semjon Furman protiv Paula Keresa, na šampionatu Sovjetskog Saveza, Moskva 1948, Damina indijska odbrana (E15), 1-0 Keres je bio jedan od tri najveća svetska igrača, i Furman, skroman fabrički radnik, pobeđuje, što je  značilo da se primakao vrhu.
• Semjon Furman protiv Vasilija Smislova, na šampionatu Sovjetskog Saveza, Moskva 1949, Grinfeldova odbrana, Varijanta izmene (D88), 1-0 Smislov je završio na drugom mestu na šampionatu sveta godinu dana pre toga, i postao zajednički šampion za 1949. godinu.
• Semjon Furman protiv Tigrana Petrosjana, na šampionatu Sovjetskog Saveza, Moskva 1949, Kraljeva indijska odbrana, Fijanketna varijanta (E68), 1-0 Petrosjan je upravo bio debitovao na najvišem nivou, i nastavio ka tome da postane svetski šampion.
• Semjon Furman protiv Viktora Korčnoja, Lenjingrad, 1953, Englesko otvaranje (A16), 1-0 Furman je kasnije postao trener Korčnoju.
• Semjon Furman protiv Ratmira Holmova, Prvenstvo Sovjetskog Saveza, Kijev 1954, Damini gambit, Taraševa odbrana (D30), 1-0 Zvezda u usponu, Holmov, postao je skoro nepobediv nekoliko godina kasnije.
• Semjon Furman protiv Borisa Spaskog, Prvenstvo Sovjetskog Saveza, Moskva 1955, Nimcovičeva indijska odbrana, Rubinštajnova varijanta (E59), 1-0 Još jedan budući šampion sveta uči da poštuje Furmanov talenat.
• Dankan Satls protiv Semjona Furmana, Polanica,-Zdroj, 1967, Van-Gitovo otvaranje (A00), 0-1 Satls je bio poznat po svojim nekonvencionalnim otvaranjima, ali on ne može da dezorijentiše veterana Furmana.
• Semjon Furman protiv Davida Bronštajna, Lenjingrad protiv Moskve meč 1967, Odbijen damin Gambit (D50), 1-0 Furman vodi igru protiv jednog od svojih bivših štićenika.
• Semjon Furman protiv Mihaila Talja, Prvenstvo Sovjetskog Saveza, Moskva 1969, Otvaranje daminog pešaka (A40), 1-0 Bivši šampion sveta Talj žrtvuje, ali ne dobija dovoljno za to.
• Semjon Furman protiv Lava Polugajevskog, Moskva 1969, Damina indijska odbrana (E14), 1-0 Vladajući Sovjetski šampion junački prihvata poraz.
• Semjon Furman protiv Leonida Štajna, SSSR, 1971, Englesko otvaranje, simetrična varijanta (A39), 1-0 Štajn je trostruki šampion Sovjetskog Saveza, ali nije mogao da se nosi sa Furmanom u ovoj partiji.
• Ulf Anderson protiv Semjona Furmana, Madrid, 1973, Englesko otvaranje (A15), 0-1 Jedan iz nove generacije mladih zvezda biva savladan dovoljno brzo.
• Semjon Furman protiv Svetozara Gligorića, Bad-Lauterberg 1977, Kraljeva indijska odbrana, Semiševa varijanta (E88), 1-0 Gligorić je svetski autoritet za Kraljevu Indijku, ali se njegov nastavni proces nastavlja još malo dalje sa Furmanom.
• Entoni Majls protiv Semjona Furmana, Bad-Lauterberg 1977, Englesko otvaranje (A16), 0-1 Furman je bio bolestan, ali svakako pobeđuje  deklasirajući Majlsa.

Literatura

• B.Kažič, M.Юdovič (1969). Matči pretendentov 1968. Belgrad: Centar za unapređivanje šaha ŠSJ. str. 150. 
• Iclicki, Willy (2002). FIDE Golden book 1924-2002. Slovenia: Euroadria. str. 75. 

Dodatna literatura

• The Complete Games of World Champion Anatoly Karpov, by K.J. O'Connell, D.N.L. Levy, and J.B. Adams, London, Batsford. 1976. ISBN 978-0-7134-3141-4.

ISBN

1

978-0-7134-3141-4

• Chess is My Life, by Anatoly Karpov (translated from the Russian by Ken Neat), London, Pergamon 1980
• Karpov on Karpov: Memoirs of a Chess World Champion, by Anatoly Karpov (translated from the Russian by Todd Bludeau), New York, Atheneum (McMillan). 1991. ISBN 978-0-689-12060-2.

ISBN

1

978-0-689-12060-2

• The Sorcerer's Apprentice, by David Bronstein and Tom Furstenberg, London, Cadogan. 1995. ISBN 978-0-689-12060-2.

ISBN

1

978-0-689-12060-2

• Russian Silhouettes: Portraits of the Heroes of a Vanished Age (Paperback) by Genna Sosonko, Interchess BV. ISBN 978-90-5691-078-5. (Has an excellent chapter devoted to biography of Semyon Furman).

Spoljašnje veze

• Semjon Furman na sajtu česgejms-dot-kom (partije). (engleski)