Siva boja
| Siva | |
|---|---|
     | |
| Kordinate boje | |
| Heksadecimalni | #808080 |
| sRGBB (r, g, b) | (128, 128, 128) |
| CMYKH (c, m, y, k) | (0, 0, 0, 50) |
| HSV (h, s, v) | (?°, 0%, 50%) |
| Referenca | HTML/CSS[1] |
| B: Normalizovano na [0–255] (bita) H: Normalizovano na [0–100] (stotina) | |
Siva je prelazna boja između crne i bele boje. To je neutralna ili ahromatska boja, koja izvorno znači bez boje.[2] To je boja oblačnog neba, boja pepela i olova.[3] Njena RGB vrednost je 128, 128, 128, a heksadecimalni zapis glasi #808080.
Prva zabeležena upotreba sive kao naziva boje na engleskom jeziku bila je 700. godine.[4] Grey boja je dominantan pravopis u evropskom i engleskom jeziku Komonvelta, iako je gray ostalo u uobičajenoj upotrebi u UK do druge polovine 20. veka.[5] Gray je preferirani američki pravopis od aproksimatno 1825. godine,[6] iako je grey prihvaćena varijanta.[7][8]
U Evropi i Severnoj Americi, istraživanja pokazuju da je siva boja koja se najčešće povezuje sa neutralnošću, konformizmom, dosadom, neizvesnošću, starošću, ravnodušnošću i skromnošću. U jednoj anketi, za omiljenu boju odabrao ju je samo jedan odsto ispitanika.[9]
U nauci, prirodi i tehnologiji[uredi | uredi izvor]
Olujni oblaci[uredi | uredi izvor]
Belina ili tama oblaka je funkcija njihove dubine. Mali, pahuljasti beli oblaci leti izgledaju belo, jer se sunčeva svetlost raspršuje sitnim kapljicama vode koje sadrže, i ta bela svetlost dolazi do oka gledaoca. Međutim, kako oblaci postaju sve veći i gušći, bela svetlost ne može da prodre kroz oblak i odbija se od vrha. Oblaci izgledaju najtamnije sivi tokom grmljavine, kada mogu biti visoki i do 20.000 do 30.000 stopa.
Stratiformni oblaci su sloj oblaka koji pokriva celo nebo i koji imaju dubinu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada stopa debljine. Što su oblaci deblji, to su tamniji odozdo, jer mali deo sunčeve svetlosti može da prođe. Odozgo, u avionu, isti oblaci izgledaju savršeno beli, ali sa zemlje nebo izgleda sumorno i sivo.[10]
Seda kosa[uredi | uredi izvor]
Boju ljudske kose stvara pigment melanin, koji se nalazi u jezgru svake vlasi. Melanin je takođe odgovoran za boju kože i očiju. Postoje samo dve vrste ovog pigmenta: tamni (eumelanin) ili svetli (feomelanin). Kombinovani u različitim kombinacijama, ovi pigmenti stvaraju sve prirodne boje kose.
Sam melanin je proizvod specijalizovane ćelije, melanocita, koja se nalazi u svakom folikulu dlake, iz kojeg kosa raste. Kako kosa raste, melanocit ubrizgava melanin u ćelije kose, koje sadrže protein keratin i koji sačinjava kosu, kožu i nokte. Sve dok melanociti nastavljaju da ubrizgavaju melanin u ćelije kose, kosa zadržava svoju prvobitnu boju. U određenom uzrastu, međutim, koji varira od osobe do osobe, količina ubrizganog melanina se smanjuje i na kraju prestaje. Kosa, bez pigmenta, postaje seda i na kraju bela. Razlog za ovaj pad proizvodnje melanocita je neizvestan. U izdanju časopisa Nauka iz februara 2005. godine, tim naučnika sa Harvarda sugerisao je da je uzrok neuspeh matičnih ćelija melanocita da održe proizvodnju esencijalnih pigmenata, zbog starosti ili genetskih faktora, nakon određenog vremenskog perioda. Za neke ljude, slom dolazi u dvadesetim godinama; za druge, mnogo godina kasnije.[11] Prema sajtu časopisa Scientific American}-, „Uopšteno govoreći, među belcima 50 procenata je 50 procenata sedo do 50. godine.“[12] Odrasli mužjaci gorila takođe imaju srebrnu dlaku, ali samo na leđima – pogledajte Fizičke karakteristike gorila.
Optika[uredi | uredi izvor]
Tokom vekova, umetnici su tradicionalno stvarali sivo mešanjem crnog i belog u različitim proporcijama. Oni su dodali su malo crvene da bi dobili topliju sivu, ili malo plave za hladniju sivu. Umetnici bi takođe mogli da naprave sivu mešanjem dve komplementarne boje, kao što su narandžasta i plava.
Danas se siva boja na televizorima, kompjuterskim ekranima i telefonima obično stvara korišćenjem RGB modela boja. Crveno, zeleno i plavo svetlo kombinovano punim intenzitetom na crnom ekranu čini belo; smanjenjem intenziteta moguće je kreirati nijanse sive.
U štampanju, siva se obično dobija sa CMYK modelom boja, koristeći cijan, magentu, žutu i crnu. Siva se proizvodi korišćenjem crne i bele, ili kombinovanjem jednakih količina cijan, magenta i žute. Većina sivih ima hladan ili topao ton, jer ljudsko oko može otkrije čak i malu količinu zasićenosti boja. Žuta, narandžasta i crvena stvaraju „toplo sivo”. Zelena, plava i ljubičasta stvaraju „hladno sivo“.[13] Kada se ne doda boja, boja je „neutralno siva“, „ahromatska siva“ ili jednostavno „siva“. Slike koje se u potpunosti sastoje od crne, bele i sive se nazivaju monohromatskim, crno-belim ili sivim tonovima.
| |
| Topla siva | Hladna siva |
| Pomešana sa 6% žute boje. | Pomešana sa 6% plave boje |
- RGB model
- Sive vrednosti rezultiraju kada r = g = b, za boju (r, g, b)
- CMYK model
- Sive vrednosti nastaju kada c = m = y = 0, za boju (c, m, y, k). Osvetljenost se podešava variranjem k. U teoriji, svaka smeša gde je c = m = y je neutralna, ali u praksi su takve mešavine često muljno smeđe (pogledajte diskusiju o ovoj temi).
- HSL i HSV model
- Ahromatske sive nemaju nijansu, tako da je h kod označen kao „nedefinisan” pomoću crtice: --; sive boje takođe nastaju kad god je s 0 ili nedefinisan, kao što je slučaj kada je v 0 ili l je 0 ili 1
|
Pigmenti[uredi | uredi izvor]
Sve do 19. veka umetnici su tradicionalno stvarali sivo jednostavnim kombinovanjem crnog i belog. Rembrant van Rajn je, na primer, obično koristio olovno belo i bilo ugljeničnu čađ ili crnu boju slonovače, zajedno sa primesama plave ili crvene da ohladi ili zagreje sivu.
Početkom 19. veka na tržištu se pojavila nova siva, Pejnova siva. Pejnova siva je tamnoplavo-siva, mešavina ultramarina i crne ili ultramarina i sijene. Ime je dobila po Vilijamu Pejnu, britanskom umetniku koji je slikao akvarele krajem 18. veka. Prva zabeležena upotreba Pejnove sive kao naziva boje na engleskom bila je 1835. godine.[14]
Nanotehnologija i siva sluz[uredi | uredi izvor]
Siva sluz je hipotetički scenario kraja sveta, poznat i kao ekofagija: nanoboti koji se samorepliciraju van kontrole troše svu živu materiju na Zemlji dok grade više svojih kopija.[15]
Simbolika[uredi | uredi izvor]
U zapadnoj kulturi, siva boja simbolizuje rafiniranost i monotoniju. S druge strane, ona se vezuje ta mudrost, postojanost, zrelost, kao i kompromis.[16]
U Evropi i Americi, siva je jedna od najmanje popularnih boja. U jednom evropskom istraživanju, samo 1% muškaraca je izjavilo da je to njihova omiljena boja, a 13% ju je nazvalo svojom najomraženijom bojom; odgovori žena su gotovo podjednaki. Prema rečima Eve Heler, istoričaru boja, „siva je suviše slaba da bi se nazvala muževnom, a suviše opasna da bi se ubrajala u ženske boje. Siva boja nije ni topla, ni hladna, ni materijalna, ni duhovna. Sa njom, ništa ne deluje da se odluči.“[17]
Siva boja u životinjskom svetu[uredi | uredi izvor]
Nijanski sive[uredi | uredi izvor]
-
-
Blokovi olova kao zaštita radioaktivnih uzoraka. -
-
-
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „W3C TR CSS3 Color Module, HTML4 color keywords”. Arhivirano iz originala 30. 11. 2010. g.
- ^ Webster's New World Dictionary of the American Language, Third College Edition.
- ^ Shorter Oxford English Dictionary, 5th edition, 2002.
- ^ Maerz and Paul A Dictionary of Color New York:1930 McGraw-Hill Page 196
- ^ Marianne Celce-Murcia; Donna Brinton; Janet M. Goodwin (1996). Teaching pronunciation: a reference for teachers of English to speakers of other languages. Cambridge University Press. str. 282. ISBN 978-0-521-40694-9. Arhivirano iz originala 23. 12. 2016. g.
- ^ „Gray vs. grey”. Grammarist. 17. 2. 2011. Arhivirano iz originala 30. 4. 2012. g. Pristupljeno 3. 5. 2012.
- ^ „Grey – Definition and More”. Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster. Arhivirano iz originala 10. 5. 2012. g. Pristupljeno 6. 4. 2012.
- ^ „Gray – Definition and More”. Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster. Arhivirano iz originala 3. 5. 2012. g. Pristupljeno 6. 4. 2012.
- ^ Heller, Eva, Psychologie de la Couleur, p. 224-242
- ^ John Hehr (15. 10. 2002). „Why are some clouds white, while others are dark?”. Research Frontiers – The home of Research at the University of Arkansas. Arhivirano iz originala 20. 8. 2019. g. Pristupljeno 5. 11. 2019.
- ^ Library of -{Congress Science Reference Services Arhivirano januar 2, 2013 na sajtu Wayback Machine
- ^ Scientific American, "Why does hair turn gray?" Arhivirano novembar 14, 2013 na sajtu Wayback Machine
- ^ „Color Palette”. Arhivirano iz originala 5. 11. 2019. g.
- ^ Maerz and Paul A Dictionary of Color New York:1930 McGraw-Hill Page 201; Colour Sample of Payne’s Grey: Page 117 Plate 47 Color Sample A9
- ^ „Leading nanotech experts put 'grey goo' in perspective” (Saopštenje). Center for Responsible Nanotechnology. 9. 6. 2004. Arhivirano iz originala 6. 9. 2014. g. Pristupljeno 17. 6. 2006.
- ^ Psihologija boja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jun 2014), Miroslav Bronzić, bronzic.com, 8. avgust 2014. Pristupljeno 30. avgusta 2014.
- ^ Eva Heler, Psychologie de la couleur, effets et symboliques (Psihologija boja, efekti i simbolika). (Str. 226)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur – Effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2.
- Zuffi, Stefano (2012). Color in Art. Abrams. ISBN 978-1-4197-0111-5.
- Gage, John (2009). La Couleur dans l'art. Thames & Hudson. ISBN 978-2-87811-325-9.
- Gottsegen, Mark (2006). The Painter's Handbook: A Complete Reference. New York: Watson-Guptill Publications. ISBN 0-8230-3496-8.
- Varichon, Anne (2000). Couleurs - pigments et teintures dans les mains des peuples. Paris: Editions du Seuil. ISBN 978-2-02-084697-4.
- Gallego, Rosa; Sanz, Juan Carlos (2005). Guía de coloraciones (Gallego, Rosa; Sanz, Juan Carlos (2005). Guide to Colorations) Madrid: H. Blume. ISBN 84-89840-31-8
- Paterson, Ian (2003), A Dictionary of Colour (1st paperback izd.), London: Thorogood (objavljeno 2004), str. 134, ISBN 1-85418-375-3, OCLC 60411025
- Eastaugh, Nicholas; Walsh, Valentine; Chaplin, Tracey; Siddall, Ruth (2004), Pigment Compendium: A Dictionary of Historical Pigments, Butterworth-Heinemann, str. 139, ISBN 978-0-7506-5749-5, OCLC 56444720
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „rgb.txt”. X colorname to RGB mapping database. X.Org Foundation. Pristupljeno 18. 9. 2017.
- „others/old-rgb.txt”. X colorname to RGB mapping database. X.Org Foundation. Pristupljeno 18. 9. 2017.
- „others/raveling.txt”. X colorname to RGB mapping database. X.Org Foundation. Pristupljeno 18. 9. 2017.
- „others/README”. X colorname to RGB mapping database. X.Org Foundation. Pristupljeno 18. 9. 2017.
