Sitroen 2CV

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sitroen 2CV
Sitroen 2CV
Pregled
ProizvođačSitroen
Poznat kaoSpaček
Proizvodnja1948. − 1990.

5.114.920 jedinica [a]

MontažaPariz,  Francuska
Forest, Lijež,  Belgija
Slau,  UK
Buenos Ajres,  Argentina
Montevideo,  Urugvaj
Arika,  Čile
Mangulde,  Portugalija
Vigo,  Španija
Kopar,  SFRJ
DizajnerFlaminio Bertoni
Karoserija i šasija
KlasaMali automobil
Karoserija4 vrata – limuzina
2 vrata – kombi
SličniReno 4, Folksvagen buba
Pogonski agregat
Motorčetvorotaktni
horizontalni (bokser) sa 2 cilindra 375, 425, 432 i 602 cm3 [1]
Stepen prenosa4 stepena (manuelni)
Veličine
Međuosovinsko
rastojanje
2400
Dužina3780−3830
Širina1480
Visina1600
Masa475−575 kg
Hronologija
NaslednikSitroen dijana

Sitroen 2CV (franc. Citroën 2CV), popularno zvan spaček, je automobil koji je proizvodila francuska fabrika automobila Sitroen. Proizvodio se od 7. oktobra 1948. do 27. jula 1990. godine i proizveden je u više od 5 miliona primeraka.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Projekat TPV[uredi | uredi izvor]

Prototip 2CV

Ideja da se napravi ovakav automobil javila se još tridesetih godina 20. veka. Naime, bilo je to vreme nacionalnih zanosa u Evropi. U Italiji je na vlasti bio Musolini i jedan od njegovih planova je bio da omogući širokim narodnim masama da kupe automobil. Vlasnik Fijata Đovani Anjeli stvara mali i jeftin automobil koji mogu da ga svi kupe. Tako je 1934. godine stvoren topolino. Dve godine kasnije u Nemačkoj dr Ferdinand Porše predstavlja prototip bube, narodnog automobila stvorena po želji Hitlera.

U to vreme konstruktori Sitroena dobijaju zadatak da naprave vozilo koje može, brzinom od 60 kilometara na sat, da poveze dva putnika, vreću krompira tešku 50 kilograma ili balon vina, a da pri tom ne troši više od tri litra goriva na sto kilometara. Na listi zahteva bilo je i da vozilo mora biti toliko jednostavno za upravljanje da u njemu može da se snađe svaka nevešta domaćica i toliko udoban da tokom vožnje po tek preoranom polju ne smeju da se slome jaja u korpi na zadnjem sedištu.

Projekat nazvan TPV (tres petite voiture, u prevodu vrlo malo vozilo), urađen je posle ispitivanja tržišta, na osnovu koga je procenjeno da je vozilo namenjeno kupcima plićih džepova. Tako je nastao kišobran na točkovima, dovoljno udaljen od tla da je mogao da se bezbedno kreće lošim putevima, pokretnim (platnenim) krovom, jednostavnim komandama i najneophodnijim instrumentima i jednim farom. Do početka Drugog svetskog rata napravljeno je 250 prototipova, ali kako je bilo jasno da se sprema rat, doneta je odluka da se svi unište da ga nemački vojnici ne bi otkrili. Četrdesetak godina kasnije otkriveno je nekoliko preživelih prototipova. Njih su sakrili radnici, a da o tome nisu obavestili direktore koji su rukovodili projektom.[2]

Obnavljanje proizvodnje[uredi | uredi izvor]

Sitroen 2CV

Posle rata u Sitroenu su doneli odluku da počnu da proizvode svoje vrlo malo vozilo. Ceo projekat je temeljno prerađen. Umesto vodom hlađenog motora, kakav se prvobitno koristio, izabran je vazduhom hlađeni dvocilindrični motor zapremine 375 cm3 i snage 9 KS, koji je pomoću četvorostepenog menjača pokretao prednje točkove. Pošto je cena aluminijuma posle rata porasla, zamenjen je čeličnim limom, ali je i pored toga automobil dugačak 3,83 metra bio težak samo 560 kilograma. Redizajn je poveren Italijanu Flaminiju Bertoniju, koji je već uživao zavidan ugled u Sitroenu. Novi 2CV je, u poređenju s prototipom, prilagođen novim zahtevima, izgubila se kurbla, a umesto jednog imao je dva fara. Već 1954. godine u fabrici odlučuju da ga preoblikuju. Zapremina motora je porasla na 425 cm3. Zamenjena je prednja hauba, koja je sada bila veća, a zadnje staklo je postalo pravougaono. Zapremina motora menjana je još nekoliko puta, da bi 1970. godine počeo da se koristi motor zapremine 602 cm3. Sa zapreminom rasla je i snaga, koja se pomerala na 13,5 KS, odnosno 28 KS, a u Južnoj Americi su motori zapremine 602 kubika imali 33 KS.[2]

U prvih deset godina proizvodnje, Sitroen 2CV je bio dostupan samo u sivoj boji.

Modifikacije[uredi | uredi izvor]

1951. godine Sitroen povlači još jedan revolucionarni potez i na platformi spačeka pravi lako dostavno vozilo, odnosno kombi. U ovoj varijanti proizvedeno je 1.246.335 vozila. Ovaj recept zatim su počele da koriste i druge fabrike automobila. Spaček se pojavljivao u više varijanti. Tako je 1960. godine prikazana sahara, s pogonom na sva četiri točka i dva motora, svaku pogonsku osovinu pokretao je jedan motor. Proizvedena su 694 ovakva automobila.[2]

Na osnovi spačeka Sitroen je kasnije predstavio niz modela sa snažnijim motorima, kočnicama i poboljšanim vešanjem, a jedni od najpopularnijih bili su dijana i ami.[3]

Nazivi[uredi | uredi izvor]

Skoro u svakoj zemlji gde se prodavao, pored zvaničnog, dobio je još jedan naziv. U Nemačkoj su ga zvali patka, u Norveškoj gvozdeni krevet. U Španiji je imao više imena kao žaba, koza ili dva konja, u Iranu juan, a u bivšoj Jugoslaviji spaček.[2]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Podaci se razlikuju u zavisnosti od izvora.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Tehničke karakteristike” (na jeziku: engleski). carfolio.com. Pristupljeno 1. 1. 2014. 
  2. ^ a b v g Politikin Zabavnik: Legende sa točkovima – Sitroen 2CV, broj 3048, str. 53-54, Beograd 9. jul 2010. COBISS.SR 16193794, Pristupljeno 1. 1. 2014.
  3. ^ „Legendarni automobili” (na jeziku: srpski). citymagazine.rs. Arhivirano iz originala 02. 01. 2014. g. Pristupljeno 1. 1. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]