Skagerak

Koordinate: 58° S; 9° I / 58° S; 9° I / 58; 9
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Skagerak
Mapa Skageraka i okolnih voda
LokacijaSeverno more–Kategat (Atlantski okean)
Koordinate58° S; 9° I / 58° S; 9° I / 58; 9
58° S; 9° I / 58° S; 9° I / 58; 9
TipMoreuz
Zemlje basenaDanska
Norveška
Švedska
Površina47.000 km2 (18.000 sq mi) km2
Pros. dubina200 m (660 ft) m
Maks. dubina700 m (2.300 ft) m
Skagerak na karti Evrope
Skagerak
Skagerak
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi
Moeuz Skagerak

Skagerak je moreuz između poluostrva Skandinavije i Jilanda, a povezuje Severno more sa moreuzom Kategat i Baltičkim morem.[1][2][3] Ima dužinu od 240 km i širinu od 80 km do 140 km i površinu od 32.000 km². Prosečna dubina mu je 210 m. Tokom Prvog svetskog rata, od 31. maja do 1. juna 1916. u njemu se odigrala bitka kod Jilanda, jedna od najvećih pomorskih bitaka.

Ime[uredi | uredi izvor]

Značenje Skageraka je najverovatnije Skagenski kanal/tesnac. Skagen je grad u blizini severnog rta Danske (Skav). Rak znači 'pravi plovni put' (uporedi Damrak u Amsterdamu); srodan je sa reach.[4][5] Krajnji izvor ovog sloga je protoindoevropski koren *reg-, 'ravno'. Rak znači 'pravo' kao u 'pravo napred' na modernom norveškom i švedskom. Råk i na modernom norveškom i na švedskom se odnosi na kanal ili otvor vode u inače ledom prekrivenoj vodenoj površini. Nema dokaza koji bi ukazivali na vezu sa savremenom danskom rečju rak (što znači ološ). Druga mogućnost je da su Skagerak nazvali holandski pomorci, na isti način na koji je susedni Kategat dobio ime. Bilo je prilično uobičajeno da Holanđani slične delove vodenih puteva nazivaju rakom, kao što su: Langerak, Damrak, Gouderak i Tuikverderak. (Vidi Kategat za njegovu etimologiju, u kojoj gat znači „kapija“ ili „rupa“.)

Geografija[uredi | uredi izvor]

Zaliv Oslofjord u blizini Osla je deo moreuza Skagerak.

Skagerak je dugačak 240 km (150 mi) i širok između 80 i 140 km(50 i 87 milja). On se produbljuje prema norveškoj obali, dostižući preko 700 m u Norveškom rovu. Neke luke duž Skageraka su Oslo, Larvik i Kristiansand u Norveškoj, Skagen, Hirtšals i Hanstolm u Danskoj i Udevala, Lisekil i Stremstad u Švedskoj.

Skagerak ima prosečan salinitet od 80 praktičnih jedinica saliniteta, što je veoma malo, blizu slanosti boćate vode, ali uporedivo sa većinom drugih obalskih voda. Područje dostupno za biomasu je oko 3.600 km2 (1.400 sq mi) i uključuje širok spektar staništa, od plitkih peščanih i kamenitih grebena u Švedskoj i Danskoj do dubina Norveškog rova.

Opseg[uredi | uredi izvor]

Međunarodna hidrografska organizacija definiše granice Skageraka na sledeći način:[6]

Na Zapadu. Linija koja spaja Hanstholm (57° 07′ N 8° 36′ E / 57.117° S; 8.600° I / 57.117; 8.600) i Naze (Lindesnes, 58° N 7° E / 58° S; 7° I / 58; 7).

Na jugoistoku. Severna granica Kategata [linija koja spaja Skagen (Skav, severna tačka Danske) i Paternosterskeren (57° 54′ N 11° 27′ E / 57.900° S; 11.450° I / 57.900; 11.450), a odatle na severoistok kroz plićake do ostrva Tjern].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nemački bunkeri iz Drugog svetskog rata i dalje su prisutni duž obala Skageraka. (Kjersgerd Strand u Danskoj)

Stariji nazivi za kombinovani Skagerak i Kategat bili su Norveško more ili Jutlandsko more; potonji se pojavljuje u Knutlinškoj sagi.

Do izgradnje kanala Ajder 1784. (prethodnik Kilskog kanala), Skagerak je bio jedini put za ulazak i izlazak iz Baltičkog mora. Iz tog razloga moreuz je vekovima imao gust međunarodni saobraćaj. Posle industrijske revolucije, saobraćaj se povećao i danas je Skagerak među najprometnijim moreuzama na svetu. Godine 1862, u Danskoj je izgrađena prečica, kanal Tiboren u Limfjordu kroz Skagerak od Severnog mora tako što je išao direktno do Kategata. Međutim, Limfjord podržava samo manje transporte.

U oba svetska rata, Skagerak je bio strateški veoma važan za Nemačku. Najveća pomorska bitka Prvog svetskog rata, Bitka kod Jutlanda, poznata i kao bitka na Skageraku, odigrala se ovde od 31. maja do 1. juna 1916. U Drugom svetskom ratu važnost kontrole ovog plovnog puta, jedinog morskog pristupa Baltiku, bio je motiv nemačkih invazija na Dansku, Norvešku i izgradnju severnih delova Atlantskog zida. Oba ova pomorska angažmana doprinela su velikom broju brodoloma u Skageraku.

Saobraćaj i industrija[uredi | uredi izvor]

Teretni brod na Skageraku.

Skagerak je moreuz sa velikim prometom, sa oko 7500 pojedinačnih plovila (isključujući ribarska plovila) iz cijelog sveta koja su prošla samo u 2013. godini. Teretni brodovi su daleko najčešći brodovi u Skageraku sa oko 4.000 pojedinačnih brodova u 2013, a zatim tankeri, koji su skoro upola manje brojni. Kada se posmatra u kombinaciji sa područjem Baltičkog mora, brodovi iz 122 različite nacionalnosti su posetili 2013. godine, pri čemu je većina njih prevozila teret ili putnike unutar Evrope, bez obzira na državu pod njihovom zastavom.[7]

Skoro sva komercijalna plovila u Skageraku su praćena sistemom za automatsku identifikaciju (AIS).[8]

Rekreacija[uredi | uredi izvor]

Skagerak je popularan za rekreativne aktivnosti u sve tri zemlje. Duž obale ima mnogo vikendica i nekoliko marina.

Biologija[uredi | uredi izvor]

Skagerak je stanište za oko 2.000 morskih vrsta, od kojih su mnoge prilagođene njegovim vodama. Na primer, sorta atlantskog bakalara pod nazivom Skageraški bakalar mresti se na norveškoj obali. Jaja su plutajuća, a mladunci se hrane zooplanktonom. Mladunci tonu na dno gde imaju kraći ciklus zrelosti (2 godine). Ne migriraju, već ostaju lokalni u norveškim fjordovima.

Raznolikost staništa i velika količina planktona na površini podržavaju plodan morski život. Energija se kreće od vrha ka dnu prema Vinogradovljevoj lestvici migracija; to jest, neke vrste su bentoske, a druge pelagične, ali postoje stepenovani morski slojevi unutar kojih se vrste kreću vertikalno na kratke udaljenosti. Pored toga, neke vrste su bentopelagične, kreću se između površine i dna. Bentoske vrste uključuju Coryphaenoides rupestris, Argentina silus, Etmopterus spinax, Chimaera monstrosa i Glyptocephalus cynoglossus. Na vrhu su Clupea harengus, Scomber scombrus, Sprattus sprattus. Neke vrste koje se kreću između su Pandalus borealis, Sabinea sarsi, Etmopterus spinax.

Grebeni[uredi | uredi izvor]

Koralni greben hladne vode u Norveškoj.

Osim peščanih i kamenitih grebena, u Skageraku rastu i ekstenzivni hladnovodni koralni grebeni, uglavnom Lophelia. Greben Seken u švedskoj morskoj zaštiti Koster fjorda je drevni koralni greben hladne vode i jedini poznati koralni greben u zemlji. Tislerov greben u norveškoj morskoj zaštiti Nacionalnog parka Itre Hvaler je najveći poznati koralni greben u Evropi. Grebeni lofelije su takođe prisutni u norveškom rovu i poznati su iz plitkih voda mnogih norveških fjordova.[9][10]

Skagerak takođe ima niz retkih grebena sa mehurićima; bioloških grebeni formiranih oko hladnih curenja geoloških ispuštanja ugljenih hidrata, obično metana. Ova retka staništa su uglavnom poznata iz danskih voda Skageraka zapadno od Hirtšala, ali bi se u budućim istraživanjima moglo otkriti više.[11] Mehurasti grebeni su veoma retki u Evropi i podržavaju veoma raznolik ekosistem.

Sa vekovnim teškim međunarodnim pomorskim saobraćajem u Skageraku, morsko dno takođe sadrži obilje ostataka brodoloma. Olupine u plitkim vodama, obezbeđuju čvrsto sidrenje za nekoliko korala i polipa, i za istražene olupine je utvrđeno da podržavaju korale mrtvačevih prstiju, krhke zvezde i velike vučje ribe.[12] Projekat mapiranja morskog dna iz 2020. godine[13] oko Jamerbugtena u Skageraku, koji je vodio danski istraživač Klaus Timan, pronašao je dokaze o mnogo većoj bioraznovrstnosti u nizu staništa morskog dna za koja se ranije smatralo da su peščana sa malom gustinom divljih životinja. Korali mrtvačevih prstiju su bili među vrstama koje su prvi put dokumentovane u ovim obalskim staništima.

Ekološka pitanja[uredi | uredi izvor]

Naučnici i ekološke institucije izrazili su zabrinutost zbog sve većeg pritiska na ekosistem u Skageraku. Pritisak je već imao negativne uticaje i uzrokovan je kumulativnim uticajima na životnu sredinu, od kojih su direktne ljudske aktivnosti samo jedan deo slagalice. Očekuje se da će klimatske promene i zakiseljavanje okeana imati sve veći uticaj na ekosistem Skageraka u budućnosti.[14]

Skagerak i Severno more primaju znatne unose opasnih materijala i radioaktivnih supstanci. Većina se pripisuje transportu na velike udaljenosti iz drugih zemalja, ali ne svi.[15] Morski otpad je takođe sve veći problem. Otpadne vode i kanalizacja koji su se ulivali u Skagerak iz naselja i industrije do nedavno nisu bili tretirani. U kombinaciji sa ispiranjem prekomernih hranljivih materija iz konvencionalnog uzgoja, ovo je često dovodilo do velikog cvetanja algi.[16]

Zaštita[uredi | uredi izvor]

Nacionalni park Itre Hvaler.
Nacionalni park Kosterhavet.
Dva nacionalna parka Itre-Hvaler i Kosterhavet, čine povezanu prekograničnu zaštitu između Norveške i Švedske.

U Skageraku postoji nekoliko morskih zaštita, uključujući:

Norveška
Švedska[24]
Danska
  • Grenen i morsko područje od 270,295 ha (667,91-acre) neposredno severno.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Skagerrak”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  2. ^ "Skagerrak" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. maj 2019) (US) and „Skagerrak”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  3. ^ „Skagerrak”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  4. ^ Nudansk Ordbog (1993), 15th edition, 2nd reprint, Copenhagen: Politikens Forlag, entry Skagerrak.
  5. ^ Den Store Danske Encyklopædi (2004), CD-ROM edition, Copenhagen: Gyldendal, entry Skagerrak.
  6. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  7. ^ Mapping shipping intensity and routes in the Baltic Sea (PDF) (Izveštaj). Swedish Institute for the Marine Environment (Havsmiljöinstitutet). maj 2014. Pristupljeno 17. 1. 2016. 
  8. ^ „Skagerrak”. Marine Vessel Traffic. Arhivirano iz originala 07. 02. 2016. g. Pristupljeno 17. 1. 2016. 
  9. ^ Carina Eliasson (19. 9. 2012). „Sweden´s only coral reef at risk of dying”. University of Gothenburg. Arhivirano iz originala 16. 6. 2019. g. Pristupljeno 16. 1. 2016. 
  10. ^ „Saving Sweden's Last Ancient Deepwater Reef”. Reef to Rainforest Media. 27. 10. 2012. Arhivirano iz originala 02. 07. 2014. g. Pristupljeno 16. 1. 2016. 
  11. ^ The outgassings continue into the North Sea and are also present in Kattegat in the east.
  12. ^ Kortlægning af Natura 2000 habitaterne: Boblerev (1180), rev (1170) og sandbanker (1110) (PDF) (Izveštaj) (na jeziku: danski). Skov- og Naturstyrelsen. jun 2008. Pristupljeno 16. 1. 2016. 
  13. ^ „Coral discovered in uncharted Danish waters – in pictures”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2020-07-17. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2022-06-08. 
  14. ^ „The North Sea and Skagerrak”. Norwegian Environment Agency. 20. 3. 2013. Pristupljeno 17. 1. 2016. 
  15. ^ Radioactivity in the Marine Environment 2010 (PDF) (Izveštaj). Norwegian Marine Monitoring Programme (RAME). 2012. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 02. 2022. g. Pristupljeno 6. 1. 2019. 
  16. ^ „Algal blooms in the Skagerrak and Kattegat”. SMHI. 23. 4. 2014. 
  17. ^ Leif Ryvarden. „Ytre Hvaler nasjonalpark”. Store norske leksikon. Pristupljeno 1. 12. 2016. 
  18. ^ „FOR 2009-06-26 nr 883: Forskrift om vern av Ytre Hvaler nasjonalpark, Hvaler og Fredrikstad kommuner, Østfold” (na jeziku: norveški). Lovdata. 2009. Pristupljeno 22. 8. 2011. 
  19. ^ „Claiming the Past: History, Memory, and Innovation Following the Christmas Flood of 1717”. Environmental History. Pristupljeno 1. 12. 2016. 
  20. ^ „Ytre Hvaler nasjonalpark” (na jeziku: norveški). Norwegian Directorate for Nature Management. 22. 11. 2010. Arhivirano iz originala 29. 3. 2012. g. Pristupljeno 22. 8. 2011. 
  21. ^ „To nye nasjonalparker er vedtatt på Jomfruland og Raet” (na jeziku: Norwegian). www.regjeringen.no. 2016. Pristupljeno 25. 7. 2017. 
  22. ^ „Forslag til verneplan for Raet nasjonalpark i Arendal, Grimstad og Tvedestrand kommuner og Søm landskapsvernområde i Grimstad kommune, Aust-Agder fylke” (PDF) (na jeziku: Norwegian). www.regjeringen.no. 2016. Pristupljeno 25. 7. 2017. 
  23. ^ „Raet nasjonalpark er opprettet” (PDF) (na jeziku: Norwegian). Government.no. Pristupljeno 25. 7. 2017. 
  24. ^ „Natura 2000” (na jeziku: švedski). Swedish Environmental Protection Agency. Arhivirano iz originala 26. 1. 2016. g. Pristupljeno 19. 1. 2016. 
  25. ^ Skagens Gren og Skagerrak (PDF) (Izveštaj) (na jeziku: danski). Danish Nature Agency. 1. 12. 2011. ISBN 978-87-7091-051-4. Pristupljeno 19. 1. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Skagerak na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скагерак&oldid=27425587”