Intenzivna poljoprivreda

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Intenzivna poljoprivreda pšenice u Lundu, Švedska

Intenzivna poljoprivreda, takođe poznata kao intenzivna agrikultura i industrijska poljoprivreda (za razliku od ekstenzivne poljoprivrede) vrsta je poljoprivrede, ratarstva i stočarstva, sa većim nivoom unosa i proizvodnje po kvadratnoj jedinici površine poljoprivrednog zemljišta. Karakteriše je nizak koeficijent neobrađenosti, veća upotreba inputa kao što su kapital i radna snaga, i veći prinosi useva po jedinici površine zemljišta.[1]

Većina komercijalne poljoprivrede je intenzivna na jedan ili više načina. Oblici koji se u velikoj meri oslanjaju na industrijske metode često se nazivaju industrijskom poljoprivredom, koju karakterišu inovacije čiji je cilj da povećanje prinosa. Tehnike uključuju sadnju više useva godišnje, smanjenje učestalosti godina odmaranja zemljišta i poboljšanje kultivara. Takođe su obuhvaćeni povećana upotreba đubriva, regulatora rasta biljaka i pesticida i mehanizovane poljoprivrede, pod kontrolom povećane i detaljnije analize uslova uzgoja, uključujući vremenske prilike, zemljište, vodu, korov i štetočine. Ovaj sistem je podržan stalnim inovacijama u poljoprivrednoj mašineriji i metodama poljoprivrede, genetskoj tehnologiji, tehnikama za postizanje ekonomije obima, logistike i tehnologije za prikupljanje i analizu podataka. Intenzivne farme su rasprostranjene u razvijenim zemljama i sve su rasprostranjenije širom sveta. Većinu mesa, mlečnih proizvoda, jaja, voća i povrća u supermarketima proizvode takve farme.

Neke intenzivne farme mogu koristiti održive metode, mada to može zahtevati veće ulaganje radne snage ili niže prinose.[2]

Intenzivni uzgoj životinja uključuje veliki broj životinja koje se uzgajaju na ograničenom zemljištu, na primer rotacijskom ispašom,[3][4] ili u zapadnom svetu ponekad kao farme s koncentrovanom ishranom životinja. Ove metode povećavaju prinose hrane i vlakana po jutru u poređenju sa ekstenzivnim stočarstvom; koncentrovana hrana se dovodi do životinja koje se retko premeštaju, ili rotacijskom ispašom se životinje više puta premeštaju do sveže hrane.[3][4]

Istorija[уреди | уреди извор]

Slika traktora iz ranog 20. veka kako ore polje lucerke

Uzgoj pirinča na plavljenim poljima je bila ustaljena praksa u Koreji od davnina. U jednoj zemunici na arheološkom nalazištu Dačeoni nađena su karbonizovana zrna pirinča i radiougljeničnim datiranjem je utrvrđeno da je uzgoj pirinča započeo već u srednjem dobu Jeulmunske grnčarije (oko 3500–2000 pne) na Korejskom poluostrvu.[5] Pretpostavlja se da je najraniji uzgoj riže u toj regiji koristio suva polja umesto poplavljenih.

Razvoj poljoprivrede u Britaniji između 16. i sredine 19. veka doživeo je masovno povećanje poljoprivredne produktivnosti i neto proizvodnje. To je zauzvrat doprinelo velikom uvećanju populacije, oslobađajući značajan procenat radne snage i na taj način pomoglo da se omogući Industrijska revolucija. Istoričari su kao najvažnije inovacije naveli ograđivanje, mehanizaciju, rotaciju useva na četiri polja i selektivni uzgoj.[6][7][8] Industrijska poljoprivreda nastala je industrijskom revolucijom. Do ranog 19. veka poljoprivredne tehnike, mašine, zalihe semena i kultivari toliko su poboljšani da je prinos po zemljišnoj jedinici bio daleko veći nego tokom srednjeg veka.[9]

Faza industrijalizacije podrazumevala je kontinuirani proces mehanizacije. Mašine na konjski pogon poput Makormikove žetelice revolucionirale su žetvu, dok su izumi poput pamučne razdvajalice smanjili troškove prerade. Tokom tog istog perioda, poljoprivrednici su počeli da koriste tresilice i traktore na parni pogon.[10][11][12] Godine 1892. uspešno je razvijen prvi traktor na benzinski pogon, a 1923. godine Farmall model traktora firme International Harvester postao je prvi svenamenski traktor, obeleživši prelomnu tačku u zameni vučnih životinja mašinama. Zatim su razvijene mehaničke žetilice (kombajni), sejačice, presađivači i druga oprema, čime je izvršena dalja revolucionizacija poljoprivrede.[13] Ovi izumi povećali su prinose i omogućili individualnim poljoprivrednicima da upravljaju sve većim farmama.[14]

Identifikacija azota, fosfora i kalijuma (NPK) kao kritičnih faktora u rastu biljaka dovela je do proizvodnje sintetičkih đubriva, što je dodatno povećalo prinose useva. Godine 1909, prvi put je demonstrirana Haber-Bošova metoda za sintezu amonijum nitrata. NPK đubrivo je podstaklo prve zabrinutosti u pogledu industrijske poljoprivrede, zbog nuspojava kao što su strukturna degradacija tla, erozija tla i opadanja opšte plodnosti tla, zajedno sa zabrinutostima za zdravlje usled toksičnih hemikalija koje ulaze u lanac ishrane.[15]

Otkrivanje vitamina i njihove uloge u ishrani tokom prve dve decenije 20. veka, doveli su do vitaminskih suplemenata, koji su u 1920-im godinama omogućili uzgoj dela stoke u zatvorenom prostoru, smanjujući njihovu izloženost štetnim prirodnim elementima. Nakon Drugog svetskog rata upotreba sintetičkih đubriva brzo se povećala.[16]

Otkrivanje antibiotika i vakcina olakšalo je uzgoj stoke redukovanjem bolesti. Razvoj logistike i rashladne tehnike kao i tehnologija prerade omogućili su distribuciju na velike daljine. Integrisano suzbijanje štetočina je savremena metoda za minimiziranje upotrebe pesticida na održiviji nivo.

Postoje zabrinutosti zbog održivosti industrijske poljoprivrede i uticaja đubriva i pesticida na životnu sredinu, što je podstaklo organski pokret[17] i formiralo tržište za održivu intenzivnu poljoprivredu, kao i za finansiranje razvoja odgovarajuće tehnologije.[18][19]

Tehnike i tehnologije[уреди | уреди извор]

Stoka[уреди | уреди извор]

Krava na ograđenom pašnjaku jede travu kroz žičanu ogradu

Intenziviranje pašnjaka[уреди | уреди извор]

Intenziviranje pašnjaka je poboljšanje tla pašnjaka i trave kako bi se povećao potencijal proizvodnje hrane u stočnim sistemima. To se obično koristi za preokretnje degradacije pašnjaka, procesa za koji je karakterističan gubitak krme i smanjeni nosivni kapacitet životinja što je posledica prekomerne ispaše, lošeg upravljanja hranjivim materijama i nedostatka očuvanja tla.[20] Ova degradacija dovodi do lošeg pašnjačkog tla sa smanjenom plodnošću i dostupnošću vode i povećanim stopama erozije, degradacije i zakiseljavanja.[21] Degradirani pašnjaci imaju značajno nižu produktivnost i veće ugljenične otiske u poređenju sa intenziviranim pašnjacima.[22][23][24][25][26]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Encyclopædia Britannica, revised and updated by Amy Tikkanen. „'s definition of Intensive Agriculture”. britannica.com. 
  2. ^ Lichtfouse, Eric; Navarrete, Mireille; Debaeke, Philippe; Souchère, Véronique; Alberola, Caroline, ур. (2009). Sustainable Agriculture (PDF). Dordrecht: Springer. стр. 5. ISBN 978-90-481-2665-1. doi:10.1007/978-90-481-2666-8. 
  3. 3,0 3,1 Undersander, Dan; Albert, Beth; Cosgrove, Dennis; Johnson, Dennis; Peterson, Paul (2002). Pastures for profit: A guide to rotational grazing (PDF) (Извештај). Cooperative Extension Publishing, University of Wisconsin. стр. 4. A3529. Приступљено 21. 9. 2019. »rotational grazing involves a higher level of management with greater paddock numbers, shorter grazing periods, and longer rest periods.« 
  4. 4,0 4,1 „Getting Started with Intensive Grazing”. Manitoba Agriculture. Manitoba Government. Архивирано из оригинала на датум 21. 09. 2019. Приступљено 21. 9. 2019. »There are many reasons why producers move to intensive grazing systems. These include...« 
  5. ^ Crawford, Gary W.; Lee, Gyoung-Ah (2003). „Agricultural origins in the Korean Peninsula”. Antiquity. 77 (295): 87—95. 
  6. ^ Overton, Mark. Agricultural Revolution in England 1500 - 1850 (September 19, 2002), BBC.
  7. ^ Valenze, Deborah. The First Industrial Woman (New York: Oxford University Press, 1995), p. 183.
  8. ^ Kagan, Donald. The Western Heritage (London: Prentice Hall, 2004), pp. 535-539.
  9. ^ Kingsbury, Noel (2009). Hybrid: The History and Science of Plant Breeding. University of Chicago Press. ISBN 978-0226437132. 
  10. ^ Brettman, Allan (24. 7. 2010). „Collectors at Great Oregon Steam-Up are always steamed about their passion”. The Oregonian. 
  11. ^ „Ottawa Valley Land Rovers - Member's Prose & Pages - Mike Rooth - Locomotives - Steam Tractor, Part I”. ovlr.org. 
  12. ^ „Steam Engines”. History Link 101. History Source LLC. 2019. Приступљено 20. 9. 2019. 
  13. ^ Janick, Jules. „Agricultural Scientific Revolution: Mechanical” (PDF). Purdue University. Приступљено 24. 5. 2013. 
  14. ^ Reid, John F. (jesen 2011). „The Impact of Mechanization on Agriculture”. The Bridge on Agriculture and Information Technology. 41 (3). 
  15. ^ Stinner, D.H (2007). „The Science of Organic Farming”. Ур.: Lockeretz, William. Organic Farming: An International History. Oxfordshire, UK & Cambridge, Massachusetts: CAB International (CABI). ISBN 978-0-85199-833-6. Приступљено 30. 4. 2013.  (ebook ISBN 978-1-84593-289-3.}
  16. ^ „A Historical Perspective”. International Fertilizer Industry Association. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2012. Приступљено 7. 5. 2013. 
  17. ^ Philpott, Tom (19. 4. 2013). „A Brief History of Our Deadly Addiction to Nitrogen Fertilizer”. Mother Jones. 
  18. ^ Hazeltine, B.; Bull, C. (1999). Appropriate Technology: Tools, Choices, and Implications. New York: Academic Press. стр. 3, 270. ISBN 978-0-12-335190-6. 
  19. ^ Akubue, Anthony (2000). „Appropriate Technology for Socioeconomic Development in Third World Countries”. The Journal of Technology Studies. 26 (1): 33—43. Приступљено 12. 10. 2019. 
  20. ^ Zimmer, Ademir; Macedo, Manuel; Neivo Kichel, Armindo; Almeida, Roberto (1. 11. 2012). Degradação, recuperação e renovação de pastagens. 
  21. ^ de Figueiredo, Eduardo Barretto; Jayasundara, Susantha; Bordonal, Ricardo de Oliveira; Berchielli, Telma Teresinha; Reis, Ricardo Andrade; Wagner-Riddle, Claudia; Jr., Newton La Scala (2017). „Greenhouse gas balance and carbon footprint of beef cattle in three contrasting pasture-management systems in Brazil”. Journal of Cleaner Production. 142: 420—431. doi:10.1016/j.jclepro.2016.03.132. 
  22. ^ „Indicativo de pastagens plantadas em processo de degradação no bioma Cerrado. - Portal Embrapa”. embrapa.br (на језику: португалски). Приступљено 28. 3. 2018. 
  23. ^ Bogaerts, Meghan; Cirhigiri, Lora; Robinson, Ian; Rodkin, Mikaela; Hajjar, Reem; Junior, Ciniro Costa; Newton, Peter (2017). „Climate change mitigation through intensified pasture management: Estimating greenhouse gas emissions on cattle farms in the Brazilian Amazon”. Journal of Cleaner Production. 162: 1539—1550. doi:10.1016/j.jclepro.2017.06.130. 
  24. ^ Cardoso, Abmael S.; Berndt, Alexandre; Leytem, April; Alves, Bruno J. R.; Carvalho, Isabel das N.O. de; Soares, Luis Henrique de Barros; Urquiaga, Segundo; Boddey, Robert M. (2016). „Impact of the intensification of beef production in Brazil on greenhouse gas emissions and land use” (PDF). Agricultural Systems. 143: 86—96. doi:10.1016/j.agsy.2015.12.007. 
  25. ^ Talamini, Edson; Ruviaro, Clandio Favarini; Florindo, Thiago José; Florindo, Giovanna Isabelle Bom De Medeiros (2017). „Improving feed efficiency as a strategy to reduce beef carbon footprint in the Brazilian Midwest region”. International Journal of Environment and Sustainable Development (на језику: енглески). 16 (4): 379. doi:10.1504/ijesd.2017.10007706. 
  26. ^ Ruviaro, Clandio F.; Léis, Cristiane Maria de; Lampert, Vinícius do N.; Barcellos, Júlio Otávio Jardim; Dewes, Homero (2015). „Carbon footprint in different beef production systems on a southern Brazilian farm: a case stud” (PDF). Journal of Cleaner Production. 96: 435—443. doi:10.1016/j.jclepro.2014.01.037. hdl:10183/122628. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]