Speleoterapija
| Speleoterapija | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | alternativna medicina |
Speleoterapija (grč. σπήλαιον - pećina) poseban je oblik klimatoterapije specifične za pećine i rudnike soli. Kao jedna od metoda alternativne medicine ona je zasnovana na korišćenju i doziranom boravku pacijenata u posebno odabranim podzemnim sredinama (pećinama), u cilju lečenje nekoliko zdravstvenih stanja, posebno respiratornih, alergijskih i kožnih, jer smanjuje sve vrste iritacija i simptome bolesti.[1][2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Blagotvorni učinci soli i drugih minerala koji su dobro poznati vekovima koriste se u različitim delovima sveta od strane različitih kultura zbog njihovih zdravstvenih koristi i terapeutskog efekta. U drevnim epovima Indije opisano je kako su ratnici povratili svoju snagu okruženi pod zemljom u slanim pećinama.[3]
Zabeleženo je da je 12. veku, postojala praksa posećivanja slanih pećina iz terapeutskih razloga, ili je speleoterapija, bila uobičajena metoda u istočnoj Evropi.
Intenzivnija primena speleoterapije u poboljšanju zdravlja počela je 1800. godine kada su rudari soli u Poljskoj pronašli moderniju verziju današnje haloterapije. Naime poljski rudari i pored toga što su po ceo dan radili u rudnicima, nisu patili od respiratornih problema i bili su neobično zdravi, za razliku od njegovih kolega u drugima rudnicima metala i nemetala, koji su često patili od prehlade ili kašlja. Istraživanja su pokazala da je slani vazduh koji rudari udišu pomogao da se njihova pluća olobodne od infekcija i alergija. Vremenom su istočnoevropski rudnici soli ili pećine postali popularne turističke destinacije. Ljudi iz celog sveta su dolazili da udahnu slani vazduh i olakšaju probleme sa plućima. Tako je od 1930-ih godina prvo u rudniku soli u Vielizka u Poljskoj, započeto masovno lečenje astme, alergija i drugih oboljenja gornjih i disajnih puteva.
Nakon ovih otkrića došlo se do ideje da se rudnici soli u kojima je vazduh bogat solju i drugim mineralima koriste za ublažava oboljenja gornjih i donjih disajnih puteva i tako postanu dostupnije širokom krugu pacijenat.
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Glavni terapeutski faktor speleoterapije je kamena so ili halit (natrijum hlorid). Njegove najsitnije čestice veličine 1 – 5 mikrona kada se udahnu prodiru u najudaljenije delove bronhijalnog stabla i pružaju:
- bronhodrenažu,
- antiinflamatorno dejstvo,
- imunomodulatorno dejstvo (poboljšavajući ukupnu odbranu sposobnost organizma).
Poboljšavajući funkciju drenaže i smanjujući zapaljenje disajnih puteva, speleoterapija doprinosi smanjenju bronhijalne hiperreaktivnosti i bronhospzma.[3]
Speleoterapija primenjena na laboratorjskim pacovima utvrdila je značajne razlike u ćelijskoj morfologiji i u elektroforetskoj ekspresiji fibroblasta pluća i kože iz primarnih kultura.[4] Na osnovu ovih i sličnih istraživanja došlo se do zaključka da ova vrsta lečenja izaziva promene in vitro u morfologiji i ekspresiji proteina fibroblasta pluća i kože, i da ove promene praktično podržavaju terapijske efekte speleoterapije.[5]
Kao glavni lekoviti faktori speleoterapije u pećinama i rudnicima navodi se: kvalitet vazduha, podzemna klima i radijacija.
Kvalitet vazduha[uredi | uredi izvor]
Kada govorimo o kvalitetu vazduha mogu se razlikovati dve glavne vrste kvaliteta vazduha:
- u rudnicima soli i potaša i pećinama,
- drugo u kraškim pećinama i rudnicima.
Takođe u hladnim pećinama visoka relativna vlažnost doprinosi čistoći vazduha.
Podzemna klima i radijacija[uredi | uredi izvor]
Smatra se da su nekoliko komponenti podzemne sredine, kvaliteta vazduha i klime u pećinama i rudnicima relevantne u lečenju astme i drugih respiratornih bolesti. Ove komponente uključuju:
- temperaturna razlika pod zemljom i na površini Zemlje,
- odsustvo normalnih biotičkih uslova (npr svetlosti)
- prirodni (ali veći od normalnog) nivo zračenja
- slabo strujanje vazduha (<0,1 m/s) i velika zapremina podzemne atmosfere i velika površina njegove interakcije sa okolinom ‐ prisustvo kapi mineralne vode ili higroskopnih mineralnih aerosola
- prisustvo umerene ili visoke relativne vlažnosti za stalni proces kondenzacije što rezultuje čistoći vazduha, uklanjanju prašine, polena i gasova
- visok nivo jonizacije vazduha (radonom ili kalijumom-40),[6]
- nizak nivo prašine (0,05 mg/m³), polena (<30/m³) i koncentracija zagađivača gasa (nizak nivo iritacije)
- nizak nivo kontaminacije bakterijama i drugim bioaerosolima
- postojanost klime
- prisustvo najfinijih aerosola vitalnih elemenata (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum i dr.)
| Temperatura vazduha | Relativna vlažnost | Vazdušni pritisak | Zračenje |
|---|---|---|---|
|
|
|
|
Vrste pećina[uredi | uredi izvor]
Kako u speleoterapiji pećinu treba posmatrati kao optimalnu sredinu za kompleksnu respiratornu rehabilitaciju, u ovoj alternativnoj praksi bi trebalo razlikovati ove vrste pećina:[5]
- Hladne i umerene kraške pećine sa visokom vlažnošću, normalnim pritiskom i normalnim nivoom zračenja (npr slovačke pećine);
- Tople kraške ili granitne pećine sa visokom vlažnošću, normalnim pritiskom i visokim nivoom radijacije radona (npr pećine Gasteiner Heilstollen, Badgastein‐Bockstein, Austrija);
- Rudnici potaša sa umerenom temperaturom, normalnom vlažnošću, visokim pritiskom i umerenim nivoom radijacije (npr Berezniki, Rusija; Soligorsk, Belorusija);
- Topli rudnici soli sa niskom vlažnošću, visokim pritiskom i niskim nivoom radijacije (npr Solotivo, Ukrajina; Tirgu Okna, Rumunija; Vielicka, Poljska);
- Rudnici soli i pećine sa umerenom temperaturom, niskom vlažnošću, niskim pritiskom i niskim nivoom radijacije (npr Čon‐Tus, Kirgizija) i dr.
U hladnim pećinama vlada temperatur od 6—10 °C, relativna vlažnost vazduha 80—100%). U njima pacijenti borave dnevno oko sat vremena tokom tronedeljnog boravka u lečilištu. U većini pećina pacijentima se savetuje mirovanje tokom ovog perioda. U nekim pećinama se preporučuju fizičke vežbe ili vežbe disanja, uključujući slane aerosole.
Pećine i rudnici sa umerenom temperaturom (13—20 °C, relativna vlažnost 45—70%) koriste se za duži period lečenja (npr oko 8—10 sati 3 do 4 puta nedeljno). U istočnoevropskim zemljama su čak i neke vrste odeljenja izgrađene u ovim pećinama, odnosno rudnicima, kako bi pacijenti mogli duže da borave u ovoj klimi.
Tople pećine (i nekadašnjim rudnicima) (30—41 °C, relativna vlažnost 70—100%) koriste se za lečenje u Italiji, Francuskoj i Austriji. U većini ovih toplih pećina postoji povišena koncentracija radona, koji se smatra važnom komponentom u ovom obliku klimatske terapije. Pacijenti ostaju u ovim pećinama oko sat vremena. Preporučuje se boravak u lečilištu od tri do četiri nedelje sa ulaskom svaki dan ili svaki drugi dan.
Suprotstavljeni stavovi[uredi | uredi izvor]
Od tri ispitivanja sprovedena u speleoterapiji koja uključuju ukupno 124 dece sa astmom samo jedno ispitivanje je imalo razuman metodološki kvalitet.[7] Dva ispitivanja su pokazala da je speleoterapija imala blagotvoran kratkoročni efekat na funkciju pluća, dok ostali ishodi nisu mogli biti pouzdano procenjeni.[8]
Kako se karakteristike pećina i raspored tretmana jako razlikuju, speleoterapija se ne može smatrati jednim tretmanom, već grupom intervencija. pa je samo jedina studija koja u potpunosti ispunila kriterijume, izvedena na lokalitetu koji ima prilično jedinstvene karakteristike na geofizičkom nivou. Pozitivni ili negativni rezultati dobijeni određenim rasporedom u definisanoj pećini ne mogu se ekstrapolirati na speleoterapiju uopšte.[9]
Zbog malog broja validnih studija sprovedenih u speloterapiji, dostupni dokazi ne dozvoljavaju pouzdan zaključak o tome da li su speleoterapeutske intervencije efikasne u lečenju hronične astme,pa su neophodna randomizovana kontrolisana ispitivanja sa dugoročnim praćenjem.
Takođe nije jasno da li speleoterapeutski tretman ima relevantne rizike, jer o tome ne postoje sistematska istraživanja. Iako je veliki broj tretmana u istočnoj Evropi bez izveštaja o ozbiljnim štetnim efektima sugeriše se da su barem kratkoročni rizici mali.[10] Visok nivo radona u nekim pećinama izazvao je zabrinutost kod nekih lekara i pacijenata. Na primer, u informativnom letku o komplementarnim terapijama za pacijente, Nemačka liga za astmu zauzima skeptičan stav prema speleoterapiji u radonskim pećinama.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Beamon, Sylvia P; Falkenbach, Albrecht; Fainburg, Grigory; Linde, Klaus (2001-04-23). „Speleotherapy for asthma”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2001 (2): CD001741. ISSN 1469-493X. PMC 6435215
. doi:10.1002/14651858.CD001741.
- ^ Homolka P, Drazil V, Slavik P, Vendrackova J. Comparison of physical fitness, basic spirometric values and blood gases in children with bronchial asthma before and after speleotherapy treatment. Proceedings of the Symposium on Speleotherapy ‐ Interasma '89. Prague, 1989:71‐5.
- ^ a b „Speleotherapy”. Kryshtaleve Dgherelo (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-23.
- ^ Foster JA, Celeste BR, Miller MF. Pulmonary Fibroblasts: an in Vitro Model for Emphysema. The Journal of Biological Chemistry. 1990;265, 26:15544–15549.
- ^ a b Horvath T. Speleotherapy: a special kind of climatotherapy, its role in respiratory rehabilitation. Disability & Rehabilitation. 1986;8:2:90–92. . doi:10.3109/03790798609166185. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - ^ Calin MR, Calin MA. Evaluation of the radon concentration in Ocna Dej salt mine, Romania. J Radioanal Nucl Chem. 2010;286:169–173. . doi:10.1007/s10967-010-0648-8. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - ^ Makesova D, Ricny D. A long‐term study of children with bronchial asthma who underwent speleotherapy treatment. Proceedings of the Symposium on Speleotherapy ‐ Interasma '89. Prague, 1989:67‐70.
- ^ „Speleotherapy (exposure to salt air, usually underground) for asthma”. www.cochrane.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-23.
- ^ Agostini G, Baldini G, Dellavalle F, Gotti A, Lapucci E, Lapucci PL, et al. Preliminary results of the first Italian trial of speleotherapy (Cave of the Wind, Lucca, Italy) in atopic asthmatic children. Proceedings of the Symposium on Speleotherapy ‐ Interasma '89. Prague, 1989:29‐33.
- ^ Novotny A, Krämer E, Steinbrugger B, Fabian J, Eber E, Sandri B, et al. Therapeutic effect of radon inhalation and hyperthermy in the curative Gastein galleries on children with bronchial asthma [Der therapeutische Einfluss von Radon‐Inhalation und Hyperthermie im Gasteiner Heilstollen auf das Asthma bronchiale im Kindesalter]. Die Höhle 1994;48(Suppl):198‐202.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Speleotherapy (jezik: engleski)
- Speleotherapy in Belarus (jezik: engleski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
