Srpska narodna skupština 1912—1913.
Redovni saziv Narodne skupštine za 1912. godinu održan je u Beogradu od 1. oktobra 1912. do 16. juna 1913.
Tok događaja[uredi | uredi izvor]
Rat je počeo. Srpska vojska, dajući i primajući bitke, progonila je neprijatelja brzinom koja je izazvala divljenje sveta. Sa ostalih balkanskih bojišta takođe su stizale povoljne vesti. U takvoj atmosferi protekli su prvi dani redovnog saziva Narodne skupštine sazvane ukazom za 1. oktobar 1912. Za predsednika Narodne skupštine bio je izabran Andra Nikolić koji je, primivši tu dužnost, pozvao Skupštinu da y tim sudbonosnim danima bude jednodušna. „ . U ovim svetlim danima vedri, životvorni dah, što sada veje Balkanom, obuzeo je celu našu zemlju..." Vidi se „kako cela zemlja uzima jedan stav, kako zemlja misli jedno". U tome znaku bio je izvršen i izbor skupštinskog časništva, pa je za I potpredsednika bio izabran Milovan Lazarević, jedan od prvaka Samostalne radikalne stranke, a za II potpredsednika Ljuba Molerović. Za sekretare bili su izabrani Velja Vukićević, Andra Cvetković, dr Velizar Janković, Radivoje Nikolić, Blagoje Ilić, Milan Pantelić i Miloje Ž. Jovanović.
Sednice saziva otvorene su kraljevim ukazom. Izmenjani su telegrafski pozdravi sa skupštinama zemalja Balkanskog saveza, a 6. novembra 1912. Narodna skupština poslala je pozdrav svima oficirima i svima vojnicima srpoke vojske. Po tome se prešlo na užurban zakonodavni rad, a kad su bili primljeni predlozi koji su podneseni Skupština je bila odložena. Za vreme koliko Skupština nije radila poslanici su se odrekli poslaničkih dnevnica.
Dana 21. marta 1913. Narodna skupština je nastavila rad. Rat je, uglavnom, bio završen sjajnom pobedom srpskog i savezničkog oružja. Predsednik ministarstva Nikola Pašić pojavio se pred Skupštinom sa deklaracijam kojom je, y ime vlade, izjavio neizmernu zahvalnost vojsci, „ . osvetnicima Kosova, oslobodiocima starih srpskih zemalja, čije su ratne tekovine pronele ratnu slavu srpskog oružja ne samo Balkanom nego celim svetom." Vladina je najveća dužnost da ublaži gubitak porodica koje su ostale bez hranitelja, stalnom brigom za njihov opstanak.
Povodom ove deklaracije vlade, kao i povodom većeg broja interpelacija koje su bile podnesene po pojedinim pitanjima i dolazile kao posledica rata, držane su duge i opsežne diskusije. Naročitu brigu Narodne skupštine izazivalo je pitanje odnosa y samom Balkanskom savezu, jer je Bugarska postavljala takve zahteve da oni nikako nisu mogli biti primljeni.
Polovinom marta 1913. odnosi sa Bugarskom počeli su još više da se zaoštravaju. Ne prihvatajući ni jedan predlog srpske vlade, Bugarska je postupno posedala srpsku granicu, a na vladu y Bugarskoj došao je Radoslavov, odlučan protivnik dotadašnje politike Balkanskog saveza. Narodna skupština je nekoliko puta, y vrlo energičnom tonu, opominjala vladu da srpske ratne tekovine čuva više od svega.
Dana 17. juna bugarska vojska napala je srpsku vojsku na celoj demarkacionoj liniji. Sutradan ministar unutrašnjih dela Stojan Protić obavestio je Narodnu skupštinu o tome događaju izjavivši da vlada te događaje ne može smatrati kao neke čarke, nego kao rat. Dana 19. juna pred Narodnom skupštinom pojavio se Nikola Pašić i saopštio joj da je vojska koja je stajala na našim međama, bila prvo napadnuta prepadom, a ne redovnom objavom rata.
Narodna skupština, jednoglasnom odlukam, ovlastila je predsednika da vojvodi Radomiru Putniku, načelniku Štaba Vrhovne komande, pošalje pozdravni telegram y kome se kaže da će Narodna skupština, sa ushićenjem i pouzdanjem, pratiti kretanje slavnih srpskih zastava na putu koji im nameće mučki prepad bugarski.
Bregalnička bitka, otsudna za ovaj drugi rat, bila je međutim y punom jeku. Bugari su potučeni na svim linijama i naglo su odstupali. Ugovorom o miru koji je zaključen y Bukureštu Srbija je zadržala sve svoje ratne tekovine.
Doneti zakoni[uredi | uredi izvor]
Tokom ovoga saziva, Narodna skupština primila je ove zakone: zakon o produženju razreza poreza iz 1910—1912. i za 1913. godinu; zakon o sanitetskoj struci (sa dodatkom za slučaj mobilizacije); budžetske dvanaestine za januar, februar i mart 1913. godine; **** čl. 22 i 76 zakona o ustrojstvu vojske; zakon o poverljivom kreditu od 200.000 dinara; zakon o kovanju sitnog srebrnog novca; zakon o Vojnoj akademiji; * zakona o građenju i eksploataciji novih železnica; zakon o odlaganju opštinskih izbora; ** zakona o uređenju Direkcije Srpskih državnih železnica; zakon o podizanju pristaništa na Donjem Dunavu; sem toga i veći broj zakonodavnih rešenja.