Stari nadgrobni spomenici u Takovu

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stari nadgrobni spomenici u Takovu
Spomenici u porti crkve brvnare u Takovu
Opšte informacije
MestoTakovo
OpštinaOpština Gornji Milanovac
Država Srbija

Stari nadgrobni spomenici u Takovu (Opština Gornji Milanovac) obuhvataju više grupa nadgrobnih obeležja − spomenike u porti Crkve brvnare u Takovu, grupu nadgrobnika na seoskom groblju i nekoliko krajputaša i usamljenih nadgrobnika.

Takovski spomenici odlikuju se velikim varijetetom formi[1] i čine dragocen izvor za proučavanje narodnog kamenoreza 19. veka.[2]

Takovo[uredi | uredi izvor]

Selo Takovo nalazi se u centralnom delu opštine Gornji Milanovac. Ovuda prolaze deonice regionalnog puta Gornji Milanovac−Požega i Autoputa „Miloš Veliki”. Takovo se graniči sa atarima sela Semedraž, Brusnica, Klatičevo, Sinoševići, Ločevci i Šarani. Naselje je razbijenog tipa, podeljeno u dve visinske zone − ravničarsku i brdsku. Takovo ima šest zaselaka: Selište, Rovine, Drnjice, Mrđenicu, Mekote i Varošicu.[3]

Takovo se prvi put pominje u turskom defteru iz 1525. godine kao selo Takova. Od 18. veka započinje ponovno naseljavanje ovih prostora.[4] 1724. godine podignuta je prvobitna, a 1795. godine postojeća Crkva brvnara u Takovu.[5]

U istoriji srpskog naroda Takovo zauzima istaknuto mesto: na Cveti, 23. aprila 1815. godine, podignut je Drugi srpski ustanak pod vođstvom kneza Miloša Obrenovića.[6] Ovde se nalaze Muzej Drugog srpskog ustanka i Znamenito mesto „Takovski grm”.

Seoska slava je Druge Trojice, a na Pantelijevdan 9. avgusta u Takovu se održava tradicionalni vašar.[3]

Spomenici u porti crkve brvnare[uredi | uredi izvor]

Proslava 50. godišnjice Drugog srpskog ustanka u porti Crkve brvnare u Takovu. Fotografija Anastasa Jovanovića iz 1865.

Staro takovsko groblje nalazilo se u porti crkve brvnare. Spomenici su izmešteni 1980−ih za potrebe snimanja TV serije „Vuk Karadžić”. Dugo vremena bili su prepušteni propadanju[7] da bi nakon čišćenja i konzervirvacije odabrani primerci bili raspoređeni u jugoistočni deo crkvene porte.[1]

Najstariji nadgrobnici uglavnom su bez ikakvih ureza, osim krsta i rudimentarnih natpisa. Masivni krstaši vidljivi na fotografiji Anastasa Jovanovića nisu sačuvani. Zanimljivom obradom ističu se spomenici od žutog peščara ukrašeni geometrijski koncipiranim šarama sastavljenim od više povezanih krstova. Delovi ornamenata često su uokvireni cik-cak urezima. Na pojedinim spomenicima prikazane su predstave oružja − sablji i pušaka ili preslica, kojima su označavani grobovi žena.[2]

Seosko groblje[uredi | uredi izvor]

Aktivno seosko groblje nalazi se par stotina metara iznad crkve brvnare. Ovde se sahranjuju preminuli žitelji dva sela − Takova i obližnjih Sinoševića.

Spomenici iz 19. i prvih decenija 20. veka uklapaju se u opšte stilske i tehničke odlike kamenoreza takovskog kraja.[1] Najstarija nadgrobna obeležja su u vidu niskih, geometrijski obrađenih komada kamena. Najviše je spomenika u obliku stuba sa ili bez pokrivke sa urezima velikih udvojenih krstova i epitafa. Hronološki slede spomenici u vidu vertikalnih ploča nadvišenih krstom, stubovi od peščara sa završetkom „na dve vode” ili forme piramide,[2] mašinski sečeni nadgrobnici od belog mermera itd. Uklesani natpisi čine dragocen izvor za proučavanje geneze stanovništva ovog kraja[8] i svedoče o patrijarhalnom životu srpskog sela:[9]

OVDE VEČNI SAN SPAVA STOJA (...)
A ŽENA POK. ARSENIJA IRIĆA.
ŽIVELA SAM SA NjIM 32 GOD.
SVOJE DECE NISAM IMALA.
SIROTICE ME MAJKOM ZVALE.[10]

Krajputaši[uredi | uredi izvor]

U Takovu postoje dva kenotafa − „spomenika nad praznim grobom”.[2]

Krajputaš Dobrosavu Paunoviću u Takovu[uredi | uredi izvor]

Po porodičnom predanju, Dobrosav Paunović je sa ovog mesta krenuo u rat. Pozdravio se sa porodicom i ostavio amanet da mu se na tu podigne spomenik, ako pogine. Iz rata se vratio živ, ali teško oboleo od tifusa. Umro je u karantinu u Gornjem Milanovcu, gde je i sahranjen u masovnoj grobnici, u dnu starog gradskog groblja. Ukućani su 1911. godine ispunili amanet i podigli krajputaš na mestu rastanka.[11]

Kenotaf u porti crkve brvnare u Takovu[uredi | uredi izvor]

Spomenik je podignut u znak sećanja na tri vojnika iz Takova nastradala u Prvom svetskom ratu: Dobrosava Obradovića, Rajka Antonijevića i Rajka Pavlovića.[12] Isklesan je od žutog peščara pogodnog za finiju obradu.[11] Obeležje je obliku stuba piramidalno svedenog vrha. Sa sve četiri strane ukrašen je floralnom ornamentikom i krstovima sa stilizovanim postoljima. Dekorativni utisak pojačan je lučno urezanim delovima natisa.

Usamljeni nadgrobnici[uredi | uredi izvor]

U Takovu su locirana dva „usamljena nadgrobnika” podignuta licima koja su sahranjena na mestu pogibije:[9]

Usamljeni nadgrobnik Radovanu Milutinoviću (†1831)[uredi | uredi izvor]

Nalazi se u neposrednoj blizini Spomen-kompleksa „Takovski grm”. U pitanju je masivni stub „ramenaš” od ljutog kamena, jedan od najstarijih tačno datiranih spomenika sa predstavom „čoveka nasmejanog lika”. Na poleđini stuba uklesan je natpis:

OVAJ BILjEG PODIŽE BONA SUPRUGA
... DRAGOM SVOME MUŽU
RADOVANU MILUTINOVIĆU IZ SINOŠEVIĆA
KOJI JE POGINUO OD VODE 1831. G.[11]

Usamljeni nadgrobnik Milovanu Milovanoviću (†1848)[uredi | uredi izvor]

Nalazi se u zaseoku Rovine, na šumskom putu za Šarane. U pitanju je nadgrobnik oblika stuba koji je nekada imao i horizontalnu nadgrobnu ploču. [11] Razaznaju se delovi teško čitljivog natpisa:

OVD+ POČIVAET RAB BOŽI
MILOVAN MILOVANOVIĆ IZ TAKOVA
PRESTAVI SE 30. AP 1848 GOD[11]

Spomen−obeležja[uredi | uredi izvor]

U Takovu postoji veći broj spomen-obeležja, uglavnom posvećenih događajima vezanim za Drugi srpski ustanak.

Spomen−obeležje borcima palim u ratu 1914. godine[uredi | uredi izvor]

Obeležje je u vidu stene sa omanjom pločom od belog mermera. Nalazi se u blizini Muzeja Drugog srpskog ustanka, kraj skretanja za crkvu brvnaru. Postavljeno je 1958. godine. Prema rečima meštana, stena je preneta iz porte takovske crkve.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  2. ^ a b v g Nikolić, Radojko (1998). Kamenopisci narodnog obraza : kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir. 
  3. ^ a b Vučićević, dr Slobodan (2016). Gornji Milanovac i njegova sela. Beograd: Kulturno-prosvetna zajednica Srbije. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  4. ^ Stamenković, Srboljub Đ., ur. (2001). Geografska enciklopedija naselja Srbije, Knj. 1, A-Đ. Beograd: Geografski fakultet : Agena : Stručna knjiga. ISBN 86-82657-13-9. 
  5. ^ Pavićević Popović, Radmila; Pavlović, Dobroslav St.; Stanić, Radomir (1994). Molitva u gori : crkve brvnare u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. 
  6. ^ Stevanović, Miladin. Drugi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 86-367-0339-5. 
  7. ^ Timotijević, Miroslav (2012). Takovski ustanak - srpske Cveti : o javnom zajedničkom sećanju i zaboravljanju u simboličnoj politici zvanične reprezentativne kulture. Beograd: Istorijski muzej Srbije : Filozofski fakultet. ISBN 978-86-82925-51-4. 
  8. ^ Filipović, Milenko S. (2010). Takovo: naselja, poreklo stanovništva, običaji. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0668-1. 
  9. ^ a b Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  10. ^ Marinković, Radovan M.; Stojić, Nikola - Nika (2010). Čuvarkuće. Čačak: Jel-mil. ISBN 978-86-88109-01-7. 
  11. ^ a b v g d đ Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. str. 318—319. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  12. ^ Đuković, Isidor (2005). Rudničani i Takovci u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912-1918. godine (2. dopunjeno i izmenjeno izd. izd.). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja. ISBN 86-82877-16-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Radičević, Branko V. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola. 
  • Pavićević Popović, Radmila; Pavlović, Dobroslav St.; Stanić, Radomir (1994). Molitva u gori : crkve brvnare u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. 
  • Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Nikolić, Radojko (1998). Kamenopisci narodnog obraza : kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir. 
  • Stevanović, Miladin. Drugi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 86-367-0339-5. 
  • Stamenković, Srboljub Đ., ur. (2001). Geografska enciklopedija naselja Srbije, Knj. 1, A-Đ. Beograd: Geografski fakultet : Agena : Stručna knjiga. ISBN 86-82657-13-9. 
  • Đuković, Isidor (2005). Rudničani i Takovci u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912-1918. godine (2. dopunjeno i izmenjeno izd. izd.). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja. ISBN 86-82877-16-3. 
  • Stolić, Ana (2007). Državni popis 1862/63. godine: Opština Gornji Milanovac. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 193. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  • Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Filipović Milenko S (2010). Takovo: naselja, poreklo stanovništva, običaji. Srpski etnografski zbornik SANU, knj. 37, reprint izdanje, Službeni glasnik Beograd, SANU, Beograd. ISBN 978-86-519-0668-1. 
  • Marinković, Radovan M.; Stojić, Nikola - Nika (2010). Čuvarkuće. Čačak: Jel-mil. ISBN 978-86-88109-01-7. 
  • Krstanović, Božidar; Radonjić Živkov, Estela; Kesić-Ristić, Sanja (2012). Narodno graditeljstvo opštine Gornji Milanovac. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Vučićević, Dr Slobodan (2016). Gornji Milanovac i njegova sela. Beograd: Kulturno-prosvetna zajednica Srbije. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  • Timotijević, Miroslav (2012). Takovski ustanak - srpske Cveti : o javnom zajedničkom sećanju i zaboravljanju u simboličnoj politici zvanične reprezentativne kulture. Beograd: Istorijski muzej Srbije : Filozofski fakultet. ISBN 978-86-82925-51-4. 
  • Savović, Saša (2019). Krst u dubu : zapisi, zakrštena stabla rudničko-takovskog kraja. Gornji Milanovac: Muzej rudničko−takovskog kraja. ISBN 978-86-82877-77-6. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Stari nadgrobni spomenici u Takovu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стари_надгробни_споменици_у_Такову&oldid=27016419”