Брусница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Бруснице
Owoce Żurawina.jpg
Научна класификација
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Asterids
Ред: Ericales
Породица: Ericaceae
Род: Vaccinium
Подрод: Oxycoccus
Врсте
Cranberrymap.jpg
Природни ареали бруснице

Бруснице (Oxycoccus ) представљају подрод рода Vaccinium из породице Ericaceae. То је група зимзелених патуљастих жбунастих биљака које расту у мочварним подручјима северне хемисфере. Чине је 4 врсте: Vaccinium erythrocarpum, Vaccinium macrocarpon, Vaccinium microcarpum и Vaccinium oxycoccos. Плодови свих врста брусница су јестиви и имају широку примену у прехрамбеној индустрији, те у индустрији лекова.

У појединим изворима таксон Oxycoccus се сматра посебним родом Oxycoccus Hill (1756).[1]

Латинско име подрода oxycoccos изведено је од грчких речи ὀξύς („кисело”) и κόκκος („бобица”) и у директној је вези са укусом плодова. Досељеници у Нову Енглеску током XVII века ове биљке су често називали и „медвеђим бобицама” (енглески: Bearberries) пошто су зрели плодови били омиљена храна медведа.

Амерички домороци су међу првима плодове брусница користили у исхрани. Прву званичну фарму брусница у Северној Америци основао је Хенри Хол 1816, а већ током 1820-их кренуле су и прве испоруке ка Европи. У Сједињеним Државама бруснице се традиционално једу током Божића и Дана захвалности.

Морфологија[уреди]

Слика стабљике са плодовима

Све врсте брусница су пузајући вечнозелени грмови са гипким гранама дужине од 15 до 30 цм. Коренов систем је јако дугачак, а на корену обитавају гљивице које су повезане са ћелијама корена образујући микоризе (симбиотски облик интеракције између гљива и корења виших биљака). Гљивице из земљишта узимају храњиве материје, разграђују их и даље прослеђују кореновом систему који храни биљку.

Листови су дугуљасти, дужине од 3 до 15 мм, ширине 1−6 мм, и имају јако кратке петељке. Листови су тамно зелене боје на лицу, и пепељасто беле на наличју, и не опадају током зиме. Доњи део листа обложен је воском који штити стоме листа од загушивања мочварном водом.

Цветови се бледо љубичасти до рози, правилни и окренути према тлу. Дршке на којима се развијају цветови су доста дуге, дужине и до 5 цм. На чашици се налазе по 4 чашична листића, латице су повијене уназад. Сваки цвет има по 8 прашника и један тучак. Цвета од маја до јуна (понегде и раније у зависности од климе), а цвет траје по 18 дана.

Формула цвета је следећа: Male and female sign.svg

Плод је округла до елипсаста бобица црвене боје. Биљке које расту у мочварним пределима дају крупније плодове и њихове бобице могу имати пречник и до 16 мм. Унутар сваког плода се налазе ситне семенке које птице преко измета разносе, чиме се врши размножавање биљке. Свака појединачна биљка годишње продукује и по еколико стотина плодова.

Комерцијална производња[уреди]

Жетва брусница у Њу Џерзију

Бруснице се данас комерцијално узгајају у Сједињеним Државама и у Канади. У САД највећи произвођачи су државе Масачусетс, Њу Џерзи, Орегон, Вашингтон и Висконсин (највећи произвођач), а у Канади покрајине Британска Колумбија, Њу Бранзвик, Онтарио, Нова Скоша, Острво Принца Едварда, Њуфаундленд и Кебек. У долини реке Фрејзер у Британској Колумбији налазе се огромне фарме за узгој брусница у којима се произведе око 95 % од укупне канадске продукције (засађено је око 1.500 хектара на којима се годишње произведе 17 милиона килограма). Мање количине планташки се узгајају и у јужној Аргентини, Чилеу и Холандији.

Нутритивна и медицинска својства[уреди]

Хемијски састав плода Брусница
мочварна
Брусница
крупноплодна
Глукоза, % 1,48—2,7 1,8—2,76
Фруктоза, % 1,0—2,15 1,73—2,69
Сахароза, % 0,04—2,7 0,0—1,86
Пектини, % 0,17—1,41 0,4—1,8
Антоцијан, мг/100 г 132—790 130—1059
Катехини, мг/100 г 160—579 126—612
Флавоноли, мг/100 г 275—578 263—705
Хлорогена киселина, мг/100 г 72—129 77—120
Аскорбинска киселина (витамин C), мг/100 г 45—77
Тиамин (витамин B1), мг/100 г 0,236—0,64
Рибофлавин (витамин B2), мг/100 г 0,310
Витамин Б3, мг/100 г 0,01
Филохинон, % 0,8—1,.0
Танини, % 0,1—0,32

Нутритивно гледано, свежа брусница даје 46 килокалорија на 100 грама плода. Садржи највише воде (87 %), затим угљених хидрата (12 %), а остатак чине беланчевине и масти (1 %). Од минерала, најзаступљенији су калијум, фосфор, калцијум и манган, а има и гвожђа и сасвим мало натријума.

Ово воће не садржи холестерол а веома је оскудно и натријумом. Уместо тога, брусница обилује витамином Ц, флавоноидима и полифенолоидним једињењима које позитивно утичу на здравље.

Брусница је богата антиоксидансима (антоцијанини, кверцетол, селен, витамини А, Ц, Е), па се ово воће препоручује у исхрани. Антиоксиданси су, супстанце које чувају ћелије од оксидативног стреса и погубног утицаја слободних радикала, који у организму настају услед различитих спољашњих утицаја. Ови слободни радикали повећавају шансе за настајање болести срца, тумора и многих других обољења.

Брусница је за срце и крвне судове благотворна због смањивања ризика за добијање болести ових органа, у првом реду снижавањем повишених вредности ЛДЛ холестерола (лош холестерол) и триглицерида у крви, а повећавањем нивоа ХДЛ холестерола (добар холестерол).

Антицијанини из бруснице, који дају овом воћу јаркоцрвену боју, утичу на спречавање оксидативног оштећења код ендотелних ћелија. Здравствени ефекти конзумирања овог воћа овим се не завршавају. Због ниског садржаја натријума (а нешто већег калијума), брусница делује на снижавање крвног притиска. Сок бруснице благотворно делује на проблеме уринарног тракта.

Врсте[уреди]

  • Vaccinium macrocarpon Ait. (1789) — америчка брусница, брусница крупноплодна; комерцијална врста пореклом из Северне Америке.
  • Vaccinium oxycoccos L. (1753) — евроазијска врста, расте на тресавама.
  • Vaccinium microcarpum (Turcz. ex Rupr.) Schmalh. (1871) — евроазијска врста, плодови су малобројни и ситни, економски неисплатива за узгој.
  • Vaccinium erythrocarpum Michx. (1803) — позната и као јужнопланинска брусница и медвеђа бобица, карактеристична за Источну Азију и југоисток САД.

Референце[уреди]

  1. ^ Иллюстрированный определитель растений Ленинградской области / Под ред. А. Л. Буданцева и Г. П. Яковлева.. — М.: Товарищество научных изданий КМК, — С. 178, 180—181. — 799 с. — 700 экз. 2006. ISBN 5-87317-260-9.

Спољашње везе[уреди]