Strahinja Janjić
Strahinja Janjić | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Strahinja Janjić |
| Datum rođenja | 13. april 1906. |
| Mesto rođenja | Klenje, kod Bogatića, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | novembar 1966. (60 god.) |
| Mesto smrti | Hamilton, Ontario, Kanada |
Strahinja Janjić (Klenje, kod Bogatića, 13. april 1906 — Hamilton, novembar 1966) bio je srpski oficir Jugoslovenske vojske, nemački agent u predsedništvu vlade Dragiše Cvetkovića, predsednik Kragujevačke opštine za vreme masakra u Kragujevcu i komandant Srpskog Gestapoa u Drugom svetskom ratu.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 13. aprila 1906. godine u Klenju, kod Bogatića, od oca Nikole i majke Bosiljke (rođ. Ristić). Nižu školu Vojne akademije u Beogradu upisao je kao pripadnik 51. klase 1922. godine. U istoj klasi bili su Žarko Todorović, Petar Čolak-Antić, Rudolf Primorac, Todor Gogić, Slavoljub Vranješević, Nikola Kosić, Arsenije Boljević i Blažo Gojnić. Uspešno je završio školovanje 1. oktobra 1925. godine kada je proizveden za potporučnika.[1]
Nemački Gestapo, za borbu protiv NOP-a na teritoriji Srbije, osnovao je tajnu organizaciju koju je nazvao 1. beogradski specijalni borbeni odred. Za komandanta ove jedinice postavili su Janjića pošto im je bilo poznato da je bio nemački agent u Predsedništvu vlade Dragiše Cvetkovića.[2] Tokom vojnog puča od 27. marta, Janjić je pobegao iz Beograda. Posle Aprilskog rata i okupacije Srbije, među prvima se stavio u službu okupatora, postavši službenik Aćimovićeve administracije. Posle početka partizanskog ustanka u Srbiji, Janjić je ponudio svoje usluge Specijalnoj policiji, ali je bio odbijen. Na području kragujevačke opštine okupio je stotinak dobrovoljaca za Peti dobrovoljački odred Marisava Petrovića sa ciljem borbe protiv partizana. Sa ovom jedinicom je pomogao Nemcima u izvođenju Kragujevačkog masakra. Petrović ga je posle masakra postavio za gradonačelnika Kragujevca.[3] Za održavanje reda Janjić je dobio pohvale od Nemaca. Međutim, kao gradonačelnik, Janjić je podvrgao stanovništvo torturi, u šta je spadalo batinanje, ucene, pljačke i silovanje jedne učiteljice.[3] Zbog toga su ga uhapsili ljotićevski oficiri, ali je Janjić pušten na intervenciju Nemaca.[3] Nemci su postavili Janjića za predsednika opštine u Leskovcu decembra 1941, gde je ostao do februara 1942.[3]
U martu 1942. Milan Nedić je Janjića postavio za rukovodioca „Specijalnog odreda pri Predsedništvu vlade”. Ovde je došao u sukob sa Milanom Nedićem, bio otpušten iz službe, a potom se stavio u službu Gestapoa.[2] Proveo je period od 18. maja do 6. juna 1942. godine u koncentracionom logoru na Banjici. Janjić je potom pokušao da osnuje srpsku SS jedinicu, koja bi se borila na Istočnom ili Severnoafričkom frontu.[4] Uspeo je da prikupi tek stotinak dobrovoljaca, uglavnom bivših kriminalaca. Ostao je u Orajenburgu, do ulaska američkih trupa 1945. godine.
Po završetku rata emigrirao je u Kanadu gde je, odvojeno od ostatka političke emigracije, živeo u Hamiltonu pod imenom Den Savić (engl. Dan Savic). U Kanadi je stekao značajan imetak u poslu sa nekretninama, a bio je i vlasnik staračkog doma u kome je boravilo oko pedeset ljudi.
Preminuo je novembra 1966. u Hamiltonu. Sahranjen je 29. novembra na hamiltonskom groblju Vudlend (engl. Woodland Cemetery) где је сахрањен велики број Срба. Иза себе је оставио жену и сина.
Референце[uredi | uredi izvor]
- ^ Страхиња Јањић и Српски Гестапо
- ^ а б Borković 1979b, стр. 198.
- ^ а б в г Odić & Komarica 1977, стр. 169.
- ^ Odić & Komarica 1977, стр. 170.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Borković, Milan (1979b). Kvinsliška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 2). Beograd. Архивирано из оригинала 26. 07. 2020. г. Приступљено 10. 08. 2023.
- Odić, Slavko; Komarica, Slavko (1977). Noć i magla: Gestapo u Jugoslaviji. Zagreb: Centar za informacije i publicitet.
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
- Страхиња Јањић на сајту Find a Grave (језик: енглески)
