Сунчане птице

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sunčane ptice
Nectariniidae
Aethopyga vigorsii, Maharaštra, Indija
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Aves
Red:
Passeriformes
Porodica:
Nectariniidae

(Vigors, 1825)
Rodovi

15, vidi tekst

Sunčane ptice (lat. Nectariniidae) porodica su veoma malenih vrapčarki iz Starog sveta, koje obično imaju nadole zakrivljene kljunove. Mnoge od njih su svetlih boja, često sa perjom duginih boja, posebno kod mužjaka. Mnoge vrste imaju posebno dugo repno perje. Rasprostranjene su u većem delu Afrike do Srednjeg istoka, južne Azije, jugoistočne Azije i južne Kine,južnog-Japana—Ostrva-Rijukju, do Indonezije, Nove Gvineje i severne Australije. Najveća raznovrsnot vrsta se javlja u ekvatorijalnim regionima.

Postoji 151 vrsta u 16 rodova. Većina sunčanih ptica se pretežno hrani nektarom, ali takođe love insekte i pauke, posebno kada hrane mladunce. Cvetove koji sprečavaju pristup svom nektaru usled oblika (na primer, veoma dugi i uski cvetovi) jednostavno probuše pri dnu mednica, i kroz taj otvor ptice sišu nektar.[1] Voće je takođe deo ishrane kod nekih vrsta. Lete brzo i direktno zato što imaju kratka krila.

Sunčane ptice imaju dvojnike u dve grupe koje su u vrlo dalekom srodstvu: kolibrije iz Severne i Južne Amerike i medojede iz Australije. Sličnosti su nastale zbog konvergentne evolucije, jer se svi oni hrane nektarom.[2] Neke vrste sunčanih ptica mogu da lebde u vazduhu i sišu nektar, kao kolibriji, ali obično to rade stojeći.

Opis[uredi | uredi izvor]

Pripadnici ove porodice variraju po veličini od 5 grama teškog Nectarinia nectarinioides do 45 grama teškog Arachnothera flavigaster. Kao i kod kolibrija, sunčane ptice pokazuju izražen polni dimorfizam: mužjaci su obično upadljivih metalnih boja.[3] Uz to, repovi mnogih vrsta su dužni kod mužjaka nego kod ženki, a mužjaci su i veći. Sunčane ptice imaju duge, tanke i prema dole zakrivljene kljunove i cevaste jezike sa četkastim vrhom, što su sve adaptacije za hranjenje nektarom.[4] Pripadnici roda Arachnothera izgledaju drugačije od ostalih pripadnika porodice. Obično su veći od ostalih sunčanih ptica, sa neupadljivim smeđim perjem kod oba pola i dugim kljunovima zakrivljenim prema dole.

Vrste sunčanih ptica koje žive na velikim visinama noću padaju u torpor, stanje pri kojem snižavaju telesnu temperaturu i aktivnost.[3][5]

Po metaboličkom ponašanju su slične sa Andskim kolibrima.[6] Vrste sunčanih ptica koje žive na visokim altitudama ili latitudama prelaze u turpor tokom noći, čime snižavaju telesnu temperaturu i ulaze u stanje niske aktivnosti i responsivnosti.[3][7]

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Sunčane ptice nastanjuju tropske predele Starog sveta, Afriku, Aziju i Australaziju. U Africi uglavnom nastanjuju subsaharsku Afriku i Madagaskar, ali takođe i Egipat. U Aziji nastanjuju obale Crvenog mora, severno do Izraela; rupa u rasprostranjenosti pojavljuje se do Irana, odakle se kontinuirano pojavljuju do južne Kine i Indonezije. U Australaziji se pojavljuju na Novoj Gvineji, severoistočnoj Australiji i na Solomonovim Ostrvima. Ne nastanjuju okeanska ostrva, osim Sejšela. Najviše vrsta se može naći u Africi, gde su se verovatno i prvi put pojavile. Većina vrsta su stanarice ili sezonske selice na kratke razdaljine. Sunčane ptice se mogu naći posvuda u arealu ove porodice, dok su pripadnici roda Arachnothera ograničeni na Aziju.[3]

Sunčane ptice nastanjuju raznolika staništa, a većina nastanjuje primarne kišne šume; međutim, mogu nastanjivati i mnoga druga staništa, kao što su narušene sekundarne šume, otvorene šume, otvorene šikare i savane, obalne šikare i planinske šume. Nekevrste su uspele da se prilagode i urbanizovanim područjima, pa se mogu naći na plantažama, u vrtovima i slično. Mnoge vrste okupiraju staništa na raznim visinama, od nivoa mora do 4.900 m.[3]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Sunčane ptice su aktivne po danu i obično se pojavljuju u parovima ili malenim porodičnim grupama, ali nekoliko vrsta se ponekada okuplja u većim grupama. Sunčane ptice će se pridružiti ostalim pticama koje teraju neku grabljivicu, ali takođe i agresivno teraju druge vrste sa svoje teritorije, čak i ako one nisu grabljivice.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Sunčane ptice koje žive izvan ekvatorijalnih regija obično se razmnožavaju sezonski, većinom u vlažnoj sezoni. Tokom ove sezone dostupniji su insekti, kojima sunčane ptice hrane mlade. Ako se neke vrste razmnožavaju u suvoj sezoni, to je zato što je tada dostupnija njihova omiljena biljna hrana. One koje nastanjuju ekvatorijalne regije mogu se razmnožavati tokom cele godine. Obično su monogamne i često teritorijalne, ali nekoliko vrsta je poligamno.

Gnezda sunčanih ptica su obično u obliku torbe, obešena za tanke grane. Gnezda pripadnika roda Arachnothera su različita, i od sunčanih ptica, a u nekim slučajevima i među njima samima. Neka gnezda, kao kod Arachnothera longirostra, malene su ispletene šoljice pričvršćene za dno velikog lista; gnezdo vrste Arachnothera chrysogenys je slično pričvršćeno, ali ima oblik duge cevi. Gnezda pripadnika ovog roda su neupadljiva, za razliku od gnezda ostalih sunčanih ptica. Ženka sama gradi gnezdo kod većine vrsta. Može da snese do četiri jaja. Dok ženka sama gradi gnezdo i inkubira jaja, mužjak počinje da pomaže u podizanju mladih nakon što se izlegu.[8] Kod pripadnika roda Arachnothera oba pola pomažu u inkubaciji jaja.[8] Gnezda sunčanih ptica su česta meta parazitskim pticama, kao što su kukavice i medovođe.

Odnos sa ljudima[uredi | uredi izvor]

Ova porodica je mnogo bolje izdržala ljudske aktivnosti u svom staništu, pa je samo sedam vrsta u opasnosti od izumiranja. Većina vrsta je relativno otporna na promene u staništu, a uz to, iako su sunčane ptice atraktivne, trgovci kućnim ljubimcima ih ne love, zato što loše pevaju i što ih je teško održati u životu. Sunčane ptice se smatraju atraktivnim pticama i rado ulaze u vrtove u kojima je zasađeno cveće koje bi ih privuklo. Postoji nekoliko negativnih interakcija, npr. vrsta Nectarinia senegalensis se smatra štetočinom na plantažama kakaoa, zato što širi imelu.

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Familija sadrži 145 vrsta podeljenih u 16 rodova:[9]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Geerts, S.; Pauw, A. (2009). „Hyper-specialization for long-billed bird pollination in a guild of South African plants: the Malachite Sunbird pollination syndrome”. South African Journal of Botany. 75 (4): 699—706. doi:10.1016/j.sajb.2009.08.001 Slobodan pristup. 
  2. ^ Prinzinger, R.; Schafer, T.; Schuchmann, K. L. (1992). „Energy metabolism, respiratory quotient and breathing parameters in two convergent small bird species : the fork-tailed sunbird Aethopyga christinae (Nectariniidae) and the chilean hummingbird Sephanoides sephanoides (Trochilidae)”. Journal of thermal biology. 17 (2): 71—79. doi:10.1016/0306-4565(92)90001-V. 
  3. ^ a b v g d Cheke & Mann 2008, str. 196–243
  4. ^ Cade, Tom; Greenwald, Lewis (1966). „Drinking Behavior of Mousebirds in the Namib Desert, Southern Africa” (PDF). Auk. 83 (1). Arhivirano iz originala (PDF) 01. 12. 2011. g. 
  5. ^ Downs, Colleen; Brown, Mark (2002). „Nocturnal Heterothermy And Torpor In The Malachite Sunbird (Nectarinia famosa)”. Auk. 119 (1): 251—260. doi:10.1642/0004-8038(2002)119[0251:NHATIT]2.0.CO;2. 
  6. ^ Altshuler, Douglas L.; Dudley, Robert (15. 8. 2002). „The ecological and evolutionary interface of hummingbird flight physiology”. Journal of Experimental Biology. 205 (16): 2325—2336. PMID 12124359 — preko jeb.biologists.org. 
  7. ^ Downs, Colleen; Brown, Mark (januar 2002). „Nocturnal Heterothermy And Torpor In The Malachite Sunbird (Nectarinia famosa)”. Auk. 119 (1): 251—260. doi:10.1642/0004-8038(2002)119[0251:NHATIT]2.0.CO;2. 
  8. ^ a b Lindsey 1991, str. 207
  9. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ur. (2019). „Dippers, leafbirds, flowerpeckers, sunbirds”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Pristupljeno 30. 1. 2019. 
  10. ^ BirdLife International (2016). „Chalcoparia singalensis”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T22717626A94542835. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22717626A94542835.en Slobodan pristup. Pristupljeno 15. 11. 2021. 
  11. ^ BirdLife International (2016). „Chalcoparia singalensis”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T22717626A94542835. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22717626A94542835.en Slobodan pristup. Pristupljeno 15. 11. 2021. 
  12. ^ Gmelin, Johann Friedrich (1789). Systema naturae per regna tria naturae : secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (na jeziku: Latin). 1, Part 2 (13th izd.). Lipsiae [Leipzig]: Georg. Emanuel. Beer. str. 964. 
  13. ^ Oberholser, Harry C. (1912). „Descriptions of one hundred and four new species and subspecies of birds from the Barussan Islands and Sumatra”. Smithsonian Miscellaneous Collections. 60 (7): 1-22 [21]. 
  14. ^ Paynter, Raymond A. Jr, ur. (1986). Check-List of Birds of the World. 12. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. str. 215. 
  15. ^ „Nectariniidae”. aviansystematics.org. The Trust for Avian Systematics. Pristupljeno 2023-07-16. 
  16. ^ BirdLife International (2016). „Deleornis fraseri”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T103792577A94541369. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T103792577A94541369.en Slobodan pristup. Pristupljeno 11. 11. 2021. 
  17. ^ BirdLife International (2016). „Deleornis axillaris”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T103792599A104232364. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T103792599A104232364.en Slobodan pristup. Pristupljeno 12. 11. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sunčane ptice na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Sunčane ptice.

}

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сунчане_птице&oldid=27674249”