Taltoš

Taltoš, dolazak Mađara u Panonsku niziju

Taltoš (mađ. Táltos, tátos), prema mađarskoj narodnoj mitologiji, osoba koja ima natprirodne moći. Njegova delatnost po verovanju kombinuje ulogu sveštenika, lekara, psihijatra, vođe ceremonijala, sudije i gatača.

Biti taltoš je nešto urođeno, ne može se poučiti niti se može naučiti. Na osnovu nekih zbirki, neko bi mogao biti i taltoš putem inicijacije. Jedna od najvažnijih karakteristika taltosa bila je „otkrivanje“. Tokom duge sesije, možete lečiti iz daljine ili vaša duša može odleteti daleko, čak i među zvezde. Proces ponovnog rađanja najbolje je i najtačnije sačuvan u narodnoj priči Sekelja „kraljević Mirko“ (Mirkó királyfi).

Poreklo reči

Naziv Taltoš može biti povezano sa glagolom „talt” (tált), što znači „široko otvoriti”, odnosno „otvorili se svetu“. Verovatnije je, međutim, njegova srodnost sa ugarskim rečima kao što su severno mansijski izraz „lako“ (tūltėn) i hantijski „sa magičnim moćima“ (tolten). Još jedna hipoteza sugeriše derivaciju iz turkijskogskog „nesvesnost” (talt).

Opis

Najpouzdaniji izveštaj o taltošu daje rimokatolički sveštenik Arnold Ipoji u svojoj zbirci narodnih verovanja, „Mađarska mitologija” (Magyar mitológia) (1854). Bogovi ili duhovi bi birali taltoša pre rođenja ili tokom detinjstva. Ljudi sa zubima pri rođenju, šestim prstom ili drugim dodatnim kostima, ili sa kosom, takođe su se često smatrali izabranim.

Ako bi se dodatna kost slomila ili bi bila ukradena pre nego što taltoš napuni 7 godina, njegove sposobnosti bi bile izgubljene. Biti taltoš nije se moglo naučiti niti naučiti, moglo se desiti samo preko natprirodnog poziva. Neka verovanja smatraju da bi taltoš morao da se doji dok ne napuni 7 godina, što bi mu dalo ogromnu fizičku snagu. (Primer za to se javlja u arhaičnoj narodnoj priči „Sin bele kobile“.)

Najvažnija sposobnost taltoša je meditacija ili duhovni trans nazvan „revuleš“ (révülés), u ovom stanju mogao je da leči rane i bolesti ili da nauči skrivene istine tako što je „slao njihovu dušu među zvezde“. Taltoša su birali bogovi ili duhovi za određeni životni poziv i imali su dužnost da komuniciraju sa čitavom mađarskom nacijom u vreme opasnosti, da upozoravaju na napade vojski ili predstojeći kulturni kolaps.

Pagani

Taltoš u mađarskom folkloru

Prema opštem konsenzusu, taltoši su smatrani delom paganske religije. Međutim, postoje dokazi da su taltoši postojali sve do Habzburške ere, kada je ovoj tradiciji došao kraj.

Oslikana tavanica crkve Sekeljderžu imala je figuru sa šest prstiju, ovo je kasnije renovirano, „ispravljajući” sliku na pet prstiju.

Isus Hrist bi se post-hrišćanstvu ponekad nazivao „nebeski taltoš” (égi táltos).

Gencel i Kampo

U mađarskim narodnim pričama uobičajeni su taltoši, kao što su Gencel i Kampo (Göncöl és Kampó).

Kampo je imao „ledeno telo“ (jégtestű) i da je bio nizak, sa debelim nogama. Živeo je u Temešvaru (današnji Temišvar), ručao je u Budimu za istim stolom kao i kralj Matija i uvek bio loše obučen. Kralja Matiju su nekoliko puta pitali zašto siromah jede za istim stolom sa kraljem, ali je kralj Matija insistirao na ovoj tradiciji. Kada je otomanska vojska napala Mađarsku kraljevinu, Kampo je navodno prosuo vatru iz svojih usta i „borio se svojim ledenim telom protiv turskog metala“, povrativši konja kralja Matije „nalik na mesec“ („holdas“ = „pomračenje“). od Turaka.

Gencel (takođe Dencel, Ginci — Döncöl, Güncü), s druge strane, imao je ogromno znanje. Razgovarao je sa životinjama, razumeo značenje zvezda i izmislio kočiju. Rečeno je da je imao kočiju koju je vuklo više konja kojima je, kako se navodi, slomljena i savijena ruda. Njegovoj smrti nije bilo svedoka, već se govorilo da je jednostavno „nestao među zvezdama“. „Genkelov trener” je vidljiv na noćnom nebu kao Veliki medved („Ursa Major”), gde je rep medveda ruda kočije.

Reference u istoriografiji

U Hronici Mađara (Chronica Hungarorum) od Janoša Turocija, Atila vođa Huna je tražio nekoliko taltoša da predvide ishod bitke kod Šalona, gde su oni predvideli da će bitka biti izgubljen. Svoja predviđanja su zasnovali na crevima životinja, ali kako se stvarno predviđanje vrši nije poznato.

Nasleđe taltoških kraljeva koji su po predanju imali nadprirodne sposobnosti, mogu se naći u raznim delovima Mađarske i vezane su uglavnom za kraljeve iz dinastije Arpad. Najvažniji je viteški kralj Ladislav, zvao se njegov konj Seg (Szög).

Jedna legenda kaže da je Sveti Stefan otišao u lov, ali se umorio i zadremao pod drvetom. Imao je san (révülés/meditaciju) da razgovara sa starešinom pečeneške vojske. Kada se probudio, znao je da se spremaju za napad i mogao je da preduzme akciju da zaštiti zemlju. Prema ovoj legendi, sam Sveti Stefan je bio taltoš. Ove narodne priče su možda nastale kasnije, a ne u vreme ovih pobožnih hrišćanskih kraljeva.

Iz vremena Matije Korvina, italijanski pisac Galeoto Marcio piše: „imao si čoveka sa šest prstiju u dvoru svog oca“ i govori kako je Matijin konj bio „mesečan“ (holdas), nazivao ga taltoškim konjem.

U Debrecinu je došlo do parnice 1725. godine, gde je Eržebet Balaži, tada poznata taltošica, optužena da je veštica. Sud je od nje tražio da objasni ulogu taltoša. Ona je odgovorila: taltoš leči, golim okom vidi zakopano blago, a „taltoši se bore za Mađarsku na nebu“.

Konj taltoš

Taltoški konj („táltos paripa“) je oslonac taltoša, a takođe i glavni lik u mađarskim narodnim pričama. (Ovde se „taltoš“ obično odnosi na moć konja, a ne nužno na njegovu povezanost sa taltošem, iako su neki narodni heroji identifikovani da su i oni sa moćima kao taltoši.)

Konj taltoš obično bi se u početku pojavio glavnom junaku (obično seljačkom sinu, avanturističkom princu ili najmlađem sinu) prerušen u stari i ružno kljuse. Ako se s njim dobro postupa, tražilo bi od junaka da ga nahrani vrelim pepelom, nakon čega se pretvara u konja sa zlatnim kaputom, zlatnim sedlima i pet-šest nogu. U ovom obliku mogao je da leti sa protagonistom na leđima, njegova brzina se obavezno opisuje kao „brža od ptice”, „brža od vetra” i na kraju „brža od misli”.

(Kao i kod mađarskih zmajeva i njihovih glava, broj nogu se može pojaviti kao drugi mitski brojevi, a kaput kao drugi plemeniti metali (uobičajenim redosledom bakar, srebro i zlato), veći broj/plemenitiji metal implicira veću moć.)

Prema nekim stručnjacima, konj taltoš je simbol za taltošev bubnja/doboš. Zagrejali su ga na vatri (vreo pepeo) da bi bio pogodan za sviranje i koristili bubanj za meditaciju (odleteli).

Spoljašnje veze

• Ortovay, Gyula (1978). Drevni mađarski sistem verovanja (na jeziku: mađarski). Budapest: Gondolat. 
• Veliki i Mali Gencel i Polarna zvezda(„html”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jul 2007) i „pdf”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jul 2007))od Petera Varheđija, deo stranice o istoriji astronomije
• Demény, István Pál (2003). „Dvoboj u obliku točka ili plamena u Legendama verovanja i pričama”. Acta Ethnographica Hungarica. 48 (3-4): 353—365. doi:10.1556/AEthn.48.2003.3-4.4.  Accessed May 9, 2021.
• Gunda, B. „Opstanak totemizma u mađarskoj taltoškoj tradiciji”. In: Narodna verovanja i folklorna tradicija u Sibiru. Edited by V. Diószegi. Berlin, Boston: De Gruyter Mouton, 1968. pp. 41-52. . doi:10.1515/9783112414545-004. 
• Hoppál, Mihály; Képès, Sophie (2006). „Šamanizam u mađarskoj kulturi”. Ethnologie Française (na jeziku: French). 36 (2): 215—25. JSTOR 40990869. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Ildikó Kríza. "Taltoš kao natprirodno biće u mađarskim pričama i legendama". In: Ethnographica et folkloristica Carpathica Tom. 5-6. (1988). pp. 257-264.
• Kürti, László (2000). „Put Taltoša: Kritička preispitivanje religiozno-magijskog specijaliste”. Studia Mythologica Slavica. 3: 89—114. doi:10.3986/sms.v3i0.1829 . 
• Lammel, Annamária (1993). „Znanje i praksa šamanskog tipa u Mađarskoj”. Ethnologie Française (na jeziku: French). 23 (1): 113—19. JSTOR 40989367. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Pócs, Éva (2018). „Mađarski taltoš i šamanizam paganskih Mađara. Pitanja i hipoteze”. Acta Ethnographica Hungarica. 63 (1): 149—196. doi:10.1556/022.2018.63.1.9.  Accessed May 9, 2021.