Tanganjika (jezero)

Uredi veze
Koordinate: 6° 22′ 58″ J; 29° 36′ 54″ I / 6.382778° J; 29.615° I / -6.382778; 29.615
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Tanganjika (višeznačna odrednica).
Tanganjika
Ribari na jezeru Tanganjika
Koordinate6° 22′ 58″ J; 29° 36′ 54″ I / 6.382778° J; 29.615° I / -6.382778; 29.615
6° 22′ 58″ J; 29° 36′ 54″ I / 6.382778° J; 29.615° I / -6.382778; 29.615
Tipprirodno
PritokeRuzizi River, Kalambo, Mulobozi River
Zemlje basena Burundi,
 DR Kongo,
 Tanzanija,
 Zambija[1]
Maks. dužina673 km
Maks. širina90 km
Površina32.900 km2
Maks. dubina1.470 m
Zapremina18.900 km3
Nad. visina688 m
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Jezero Tanganjika je veliko jezero u centralnoj Africi.[2] Smatra se da je to drugo najveće jezero na svetu po količini vode, posle Bajkalskog jezera u Sibiru.[3][4] Ono je isto tako najduže slatkovodno jezero na svetu.[3] Jezero je podeljeno između četiri zemlje – Tanzanija, Demokratska republika Kongo (DRC), Burundi, i Zambija, pri čemu Tanzanija (46%) i DRC (40%) poseduju najveći deo jezera. Voda ističe u sistem reke Kongo i ultimatno u Atlantski okean.[5]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Ime se odnosi na afričku reč Tanganika, sa značenjem „veliko jezero koje se prostire kao ravnica“, ili „ravničarsko jezero“."[6]‍:Vol.Two,16

Geografija[uredi | uredi izvor]

Jezero se nalazi na zapadnom delu Doline Velike raseline i ograničeno je planinskim stranama doline. To je najveće raselinsko jezero u Africi i drugo po veličini jezero po površini na ovom kontinentu. Ono je najdublje jezero u Africi i ima najveću količinu slatke vode. Pruža se u dužinu od 673 km u pravcu sever-jug s prosečnom širinom od 50 km. Površina jezera je 32.900 km², s obalom dugom 1.828 km, prosečne dubine 570 m i s najvećom dubinom od 1.470 m (u severnom delu). S obzirom da je najveća dubina jezera ispod nivoa mora ono predstavlja kriptodepresiju. Procenjuje se da ima 18.900 km³ vode.[7] Prosečna temperatura vode na površini je 25 °C a prosečna pH vrednost je 8,4.

Ogromna dubina i tropska lokacija jezera onemogućava veliki odliv vode, što znači da je voda u dubinama tzv. „fosilna voda“ bez kiseonika. Područje jezera pokriva 231.000 km², s dve velike reke koje utiču u jezero, mnogim manjim rekama i potocima (zahvaljujući strmim planinskim strana odvodnjavanje je malo), a najveća otoka, reka Lukuga, kasnije se uliva u reku Kongo.

Najveće pritoke su reka Ruzizi, koja se uliva sa severa iz jezera Kivu i reka Malagarasi, koja je druga najveća reka u Tanzaniji, koja se uliva s istoka.

Jezero je podeljeno između četiri države - Burundi, Demokratska Republika Kongo, Tanzanija i Zambija,[1] s tim da Kongo drži 40%, a Tanzanija 46% jezera.

Jezero Tanganjika iz svemira, jun 1985

Jezero Tanganjika je drevno jezero. Njegova tri basena, koja su u periodima sa mnogo nižim vodostajima bila odvojena jezera, različita su po starosnom dobu. Centralno je počelo da se formira pre 9-12 M godina, severno 7-8 M godina i južno 2-4 M godina.[8]

Karakteristike vode[uredi | uredi izvor]

Voda jezera je alkalna sa pH oko 9 na dubinama od 0—100 m (0—330 ft).[9] Ispod toga je oko 8,7, i postepeno se snižava do 8,3—8,5 u dubljim delovama jezera.[9] Sličan obrazac je uočljiv i u pogledu električne provodljivosti, koja je u opsegu od oko 670 μS/cm u gornjem delu i do 690 μS/cm u dubljim delovima.[9]

Površinske temperature su generalno u opsegu od oko 24 °C (75 °F) u južnim delovima jezera u ranom avgustu od 28—29 °C (82—84 °F) tokom kasne kišne sezone u martu—aprilu.[10] Na dubinama većim od 400 m (1.300 ft) temperatura je veoma stabilna na 23,1—23,4 °C (73,6—74,1 °F).[11]

Jezero je stratifikovano i sezonsko mešanje generno ne doseže ispod dubina od 150 m (490 ft).[10] Do vetrom uzrokovanog mešanja uglavnom dolazi na jugu, kao i u manjoj meri na nekoliko drugih delova jezera.[12] Posledica stratifikacije je da duboke sekcije sadrže „fosilnu vodu“.[13] To takođe znači da u njoj nema kiseonika (voda je anoksična) u dubljim delovima, što esencijalno ograničava ribu i druge aerobne organizme na gornji deo. Postoje izvesne geografske varijacije ovog limita, mada je on tipično na dubinama od oko 100 m (330 ft) u severnom delu jezera, a 240—250 m (790—820 ft) na jugu.[14][15] Najdublje sekcije bez kiseonika imaju visoke nivoe toksičnog vodonik sulfida i esencijalno su beživotne,[3] izuzev za bakterije.[9]

Biologija[uredi | uredi izvor]

U jezeru ima bar 300 vrsta riba ciklida i 150 ne-ciklidnih vrsta, od kojih većina živi pri dnu jezera. Najveća biomasa riba, međutim, nalazi se u otvorenim vodama u kojoj dominira šest vrsta – dve vrste tanganjikanske sardine i četiri vrste riba grabljivica Lates (koje su u rodu, ali nisu iste kao Nilski grgeč, koji je uništio ciklidne ribe u Jezeru Viktorija). Skoro sve (98%) tanganjikanske ciklidne vrste su endemske. Ima dosta endemskih vrsta i među beskičmenjacima, naročito mekušaca (koje su značajno kovergentne morskoj morfologiji), rakova, kopepoda, pijavica i sl.

Nekoliko ciklidnih vrsta, uključujući mnoge vrste koje žive u školjkama, postale su popularne kao akvarijumske ribe zbog svog neobičnog načina života i relativno visoke inteligencije. Od ostalih značajnih vrsta treba pomenuti Tang kobru, vrstu vodene zmije.

Reptili[uredi | uredi izvor]

Jezero Tanganjika i pripadajuće močvare su dom nilskih krokodila (uključujući poznatog gigantskog Gustava), zambijske zglobne kornjače, reckaste kornjače i pan kornjače (ova zadnja vrsta ne obitava u samom jezeru, veću u susednim lagunama).[16] Olujna vodena kobra, ugrožena podvrsta vodene kobre koja se uglavnom hrani ribom, jedino se nalazi u jezeru Tanganjika, gde preferira stenovite obale.[16][17]

Ciklidna riba[uredi | uredi izvor]

Jedan od mnogobrojnih ciklida Tanganjike je Neolamprologus brichardi. Kompleksno ponašanje ove vrste i njenog bliskog srodnika N. pulcher je detaljno izučavano[18][19][20]

Jezero sadrži najmanje 250 vrsta ciklidne ribe[21] a postoje i neopisne vrste.[22] Skoro svi (98%) Tanganjikini ciklidi su endemski za ovo jezero i stoga je ono važan biološki resurs za izučavanje specijacije tokom evolucije.[23][24] Ciklidi afričkih Velikih jezera, uključujući Tanganjiku, predstavljaju najrazličitiji opseg adaptivne radijacije kod kičmenjaka.[25]

Mada Tanganjika ima manji broj vrsta ciklida od jezera Malavi i Viktorija, oba od kojih su relativno nedavno imala eksploziju vrsta usled radijacije (posledica čega je mnoštvo blisko srodnih vrsta),[26] njegovi ciklidi su u najvećoj meri morfološki i genetički raznovrsni.[25][27] To je povezano sa velikom starošću jezera Tanganjika, koje je daleko starije od drugih jezera.[28] Tanganjika ima najveći broj endemskih ciklidnih rodova od svih afričkih jezera.[25] Svi Tanganjikini ciklidi su u podfamiliji Pseudocrenilabrinae. Od deset plemena u toj potfamiliji, polovina je u velikoj meri ili potpuno ograničena na ovo jezero (Cyprichromini, Ectodini, Lamprologini, Limnochromini i Tropheini) i dodatna tri imaju prisutne vrste u ovom jezeru (Haplochromini, Tilapiini i Tylochromini).[29] Drugi su predložili podelu Tanganjikinih ciklida u 12—16 plemena (pored ranije pomenutih to su Bathybatini, Benthochromini, Boulengerochromini, Cyphotilapiini, Eretmodini, Greenwoodochromini, Perissodini i Trematocarini).[25]

Većina ciklida Tanganjike obitava duž obala do dubine od 100 m (330 ft), mada se neke dubokovodne vrste spuštaju do 200 m (660 ft).[30] Vrsta Trematocara je nađena na izuzetnim dubinama od više od 300 m (980 ft), što je dublje nego za bilo kojeg drugog ciklida na svetu.[31] Neki od dubokovodnih ciklida (npr., Bathybates, Gnathochromis, Hemibates i Xenochromis) bu bili uhvaćeni na mestima koja su praktično bez kiseonika. Kako su u stanju da prežive u takvoj vodi nije razjašnjeno.[15] Tanganjikini ciklidi su generalno bentalni (obitavaju na ili u blizini dna) i/ili priobalni.[32] Ni jedan od ciklida Tanganjike nije istinski pelagijalan, niti obitava daleko od obale, izuzev nekih pikovornih Bathybates.[30] Dve takve vrste, B. fasciatus i B. leo, prevashodno se hrane sardinama Tanginjake.[30][15] Ciklidi Tanginjake se opsežno razlikuju u pogledu ekologije i time su obuhvaćene vrste koje su biljojedi, detrivori, planktivori, insektivori, mekušcovori, lešinari, krljuštovori i pikovori.[22] Njihovo ponašanje pri parenju spada u dve glavne grupe, vrste sa podložnim mrešćenjem (često u pećinama ili kamenim pukotinama) i one koje inkubiraju ikru u ustima.[33] Među endemskim vrstama su dve od najmanjih ciklida na svetu, Neolamprologus multifasciatus i N. similis (obe od kojih obitavaju u praznim školjkama) sa dužinom od 4—5 cm (1,6—2,0 in),[34][35] i jedna od najvećih, gigantski ciklid (Boulengerochromis microlepis) dugačak do 90 cm (3,0 ft).[22][36]

Mnogi ciklidi iz jezera Tanganjika, kao što su vrste iz rodova Altolamprologus, Cyprichromis, Eretmodus, Julidochromis, Lamprologus, Neolamprologus, Tropheus i Xenotilapia, su popularne akvarijumske ribe usled njihovih svetlih boja i šara i zanimljivog ponašanja.[33] Oponašanje staništa jezera Tanganjika da bi se uzgajali ti ciklidi u staništu sličnom njihovom prirodnom okruženju je isto tako popularan akvarijumski hobi.[33][37]

Industrija[uredi | uredi izvor]

Jezerske ribe su najveći izvor proteina za lokalno stanovništvo. Oko 45.000 ljudi iz gotovo 800 naselja se direktno bavi ribarstvom, a oko milion ljudi je vezano za ribarstvo. Riba sa Tanganjike se izvozi širom istočne Afrike. Komercijalno ribarstvo je počelo sredinom pedesetih godina 20. veka što se odrazilo na broj površinskih riba; 1955. ukupan ulov iznosio je oko 180.000 tona. Kompanije koje su se bavile industrijskim ribarstvom, a koje su cvetale osamdesetih godina 20. veka, lagano su propadale.

Transport[uredi | uredi izvor]

Lučki grad Kigoma je polazna stanica železničke pruge koja vodi do Dar es Salama u Tanzaniji.

Lučki grad Kalemije je polazna stanica železničke mreže Konga.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi poznati Evropljani koji su otkrili jezero bili su istraživači Ričard Barton i Džon Spiki 1858. Oni su ga otkrili tražeći izvor Nila. Spiki je nastavio i otkrio pravi izvor, Viktorija (jezero).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „LAKE TANGANYIKA”. www.ilec.or.jp. Arhivirano iz originala 28. 3. 2008. g. Pristupljeno 14. 3. 2008. 
  2. ^ Yohannes, Okbazghi (2008). Water resources and inter-riparian relations in the Nile basin. SUNY Press. str. 127. 
  3. ^ a b v „~ZAMBIA~”. www.zambiatourism.com. Pristupljeno 14. 3. 2008. 
  4. ^ Lewis, R. (16. 5. 2010). „Brown Geologists Show Unprecedented Warming in Lake Tanganyika”. Brown University. Pristupljeno 25. 3. 2017. 
  5. ^ „Tanganyika”. Ramsar Sites Information Service. Pristupljeno 25. 4. 2018. 
  6. ^ Stanley, H.M., 1899, Through the Dark Continent, London: G. Newnes, Vol. One. ISBN 978-0-486-25667-2. Vol. Two. ISBN 978-0-486-25668-9.
  7. ^ „Datbase Summary: Lake Tanganyika”. www.ilec.or.jp. Arhivirano iz originala 21. 1. 2008. g. Pristupljeno 14. 3. 2008. 
  8. ^ Cohen; Soreghan; Scholz (1993). „Estimating the age of formation of lakes: An example from Lake Tanganyika, East African Rift system”. Geosciences. 21 (6): 511—514. doi:10.1130/0091-7613(1993)021<0511:ETAOFO>2.3.CO;2. 
  9. ^ a b v g De, Wever; Muylaert, der Gucht; Pirlot, Cocquyt; Descy, Plisnier Vyverman (2005). „Bacterial Community Composition in Lake Tanganyika: Vertical and Horizontal Heterogeneity”. Appl Environ Microbiol. 71 (9): 5029—5037. doi:10.1128/AEM.71.9.5029-5037.2005. 
  10. ^ a b Edmond, Stallard; Craigh, Weiss Coulter (1993). „Nutrient chemistry of the water column of Lake Tanganyika”. Limnol. Oceanogr. 38 (4): 725—738. doi:10.4319/lo.1993.38.4.0725. 
  11. ^ O'Reilly, Catherine M.; Alin, Simone R.; Plisnier, Pierre-Denis; Cohen, Andrew S.; Mckee, Brent A. (14. 8. 2003). „Climate change decreases aquatic ecosystem productivity of Lake Tanganyika, Africa”. Nature. 424: 766—768. PMID 12917682. doi:10.1038/nature01833. Pristupljeno 27. 4. 2016. 
  12. ^ Lowe-McConnell, R.H. (2003). „Recent research in the African Great Lakes: Fisheries, biodiversity and cichlid evolution”. Freshwater Forum. 20 (1): 4—64. 
  13. ^ Hutter; Yongqi; Chubarenko (2011). Physics of Lakes. 1: Foundation of the Mathematical and Physical Background. str. 11. ISBN 978-3-642-15178-1. 
  14. ^ Wright, J.J.; and L.M. Page (2006). Taxonomic revision of Lake Tanganyikan Synodontis (Siluriformes: Mochokidae). Florida Mus. Nat. Hist. Bull. 46(4): 99–154.
  15. ^ a b v Lowe-McConnell, R.H. (1987). Ecological Studies in Tropical Fish Communities. ISBN 978-0-521-28064-8. 
  16. ^ a b Spawls, Howell, Drewes, and Ashe: A Field Guide to the Reptiles of East Africa. . London: Academic Press. 2002. ISBN 978-0-12-656470-9. 
  17. ^ O'Shea, M. (2003). Zambia & Tanzania. Retrieved 4 April 2017.
  18. ^ Dierkesa, Taborskya Kohler (1999). „Reproductive parasitism of broodcare helpers in a cooperatively breeding fish”. Behavioral Ecology. 10: 510—515. doi:10.1093/beheco/10.5.510. 
  19. ^ Balshine-Earn, Lotem (1998). „Individual recognition in a cooperatively breeding cichlid : Evidence from video playback experiments”. Behaviour. 135: 369—386. doi:10.1163/156853998793066221. 
  20. ^ Wernera, Balshineb Leachc (2003). „Helping opportunities and space segregation in cooperatively breeding cichlids”. Behavioral Ecology. 14 (6): 749—756. doi:10.1093/beheco/arg067. 
  21. ^ West, K. (prepared by) (2001). Lake Tanganyika: Results and Experiences of the UNDP/GEF Conservation Initiative (RAF/92/G32) in Burundi, D.R. Congo, Tanzania, and Zambia. Lake Tanganyika Biodiversity Project.
  22. ^ а б в Mortiff, C: Lake Tanganyika and its Diverse Cichlids. Cichlid-Forum. Приступљено 1 March 2017.
  23. ^ Takahashi, T.; Hori, M. (2012). „Genetic and Morphological Evidence Implies Existence of Two Sympatric Species in Cyathopharynx furcifer (Teleostei: Cichlidae) from Lake Tanganyika”. International Journal of Evolutionary Biology. 2012: 980879. doi:10.1155/2012/980879. 
  24. ^ Kornfield, Ivy; Smith, Peter A (2000). „African Cichlid Fishes: Model Systems for Evolutionary Biology”. Annual Review of Ecology and Systematics. 31: 163—196. doi:10.1146/annurev.ecolsys.31.1.163. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 11. 10. 2018. 
  25. ^ а б в г Meyer, Britta; Matchiner, Michael; Salburger, Walter (25. 11. 2013). „A tribal level phylogeny of Lake Tanganyika cichlid fishes based on a genomic multi-marker approach”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 83: 56—71. doi:10.1016/j.ympev.2014.10.009. 
  26. ^ Turner, Seehausen; Knight, Allender; Robinson (2001). „How many species of cichlid fishes are there in African lakes?”. Molecular Ecology. 10: 793—806. doi:10.1046/j.1365-294x.2001.01200.x. 
  27. ^ Seehausen, O. (2015). „Process and pattern in cichlid radiations – inferences for understanding unusually high rates of evolutionary diversification”. New Phytologist. 207: 304—312. doi:10.1111/nph.13450. 
  28. ^ Nishida, M (1991). „Lake Tanganyika as an evolutionary reservoir of old lineages of East African cichlid fishes: Inferences from allozyme data”. Experientia. 47 (9): 974—979. doi:10.1007/bf01929896. 
  29. ^ Sparks, Smith (2004). „Phylogeny and biogeography of cichlid fishes (Teleostei: Perciformes: Cichlidae)”. Cladistics. 20 (6): 501—517. doi:10.1111/j.1096-0031.2004.00038.x. 
  30. ^ а б в г Kirchberger; Sefc; Sturmbauer; and Koblmuller (2012). Evolutionary History of Lake Tanganyika’s Predatory Deepwater Cichlids" International Journal of Evolutionary Biology, Volume 2012, Article ID 716209.
  31. ^ Loiselle, Paul: The Cichlid Aquarium, Tetra Press, Germany. 1994. ISBN 978-1564651464. str. 304.
  32. ^ Lindqvist, O.V.; H. Mölsä; K. Solonen; J. Sarvala, editors (1999). From Limnology to Fisheries: Lake Tanganyika and Other Large Lakes. Pp. 213—214. Springer. ISBN 978-0792360179.
  33. ^ a b v Schliewen, U.: Aquarium Fish. Barron's Educational Series. 1992. ISBN 978-0812013504.
  34. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2017). Neolamprologus multifasciatus” na FishBase-u. [verzija na datum: March 2017]
  35. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2017). Neolamprologus similis” na FishBase-u. [verzija na datum: March 2017]
  36. ^ a b „The 10 biggest cichlids”. Practical Fishkeeping. 13. 6. 2016. Pristupljeno 17. 3. 2017. 
  37. ^ „tanganyika biotope aquarium”. Aquariums Life. 10. 2. 2010. Arhivirano iz originala 28. 2. 2014. g. Pristupljeno 3. 2. 2014. 
  38. ^ Meyer; Matchiner; Salburger (2015). „Lake Tanganyika—A 'Melting Pot' of Ancient and Young Cichlid Lineages (Teleostei: Cichlidae)?”. PLoS ONE. 10 (7): e0125043. doi:10.1371/journal.pone.0125043. 
  39. ^ a b Weiss; Cotterill; Schliewen (2015). „A tribal level phylogeny of Lake Tanganyika cichlid fishes based on a genomic multi-marker approach”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 83: 56—71. doi:10.1016/j.ympev.2014.10.009. 
  40. ^ Takahashi, T. (2008). „Description of a new cichlid fish species of the genus Benthochromis (Perciformes: Cichlidae) from Lake Tanganyika”. Journal of Fish Biology. 72 (3): 603—613. doi:10.1111/j.1095-8649.2007.01727.x. 
  41. ^ Takahashi, T.; Nakaya, K. (2003). „New species of Cyphotilapia (Perciformes: Cichlidae) from Lake Tanganyika, Africa”. Copeia. 2003 (4): 824—832. doi:10.1643/ia03-148.1. 
  42. ^ Bigirimana, C. (2006). „Cyprichromis microlepidotus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  43. ^ a b Smith, M.P.: Lake Tanganyikan Cichlids. 1998. ISBN 978-0-7641-0615-6. str. 9-10.
  44. ^ SeriouslyFish: Ophthalmotilapia nasuta. Retrieved 6 April 2017.
  45. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2017). Eretmodus cyanostictus” na FishBase-u. [verzija na datum: April 2017]
  46. ^ FishBase: Species in Tanganyika. Retrieved 3 April 2017.
  47. ^ Wright, J.J. (2017). „A new diminutive genus and species of catfish from Lake Tanganyika (Siluriformes: Clariidae)”. J Fish Biol. 91: 789—805. doi:10.1111/jfb.13374. 
  48. ^ Lowe-McConnell, R (2009). „Fisheries and cichlid evolution in the African Great Lakes: progress and problems”. Freshwater Reviews. 2: 131—151. doi:10.1608/frj-2.2.2. 
  49. ^ SeriouslyFish: Julidochromis marlieri. Retrieved 6 April 2017.
  50. ^ Bigirimana, C. (2006). „Gnathochromis premaxillaris”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  51. ^ Stewart, T.A.; Albertson, R.C. (2010). „Evolution of a unique predatory feeding apparatus: functional anatomy, development and a genetic locus for jaw laterality in Lake Tanganyika scale-eating cichlids”. BMC Biology. 8 (1): 8. doi:10.1186/1741-7007-8-8. 
  52. ^ Ntakimazi, G. (2006). „Oreochromis tanganicae”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  53. ^ Begon, M.; and A.H. Fitter: Advances in Ecological Research, vol. 26. 1995. ISBN 978-0-12-013926-2. str. 203.
  54. ^ Salzburger, Niederstätter; Brandstätter, Berger; Parson, Snoeks Sturmbauer (2006). „Colour-assortative mating among populations of Tropheus moorii, a cichlid fish from Lake Tanganyika, East Africa”. Proc Biol Sci. 273 (1584): 257—266. PMC 1560039 Slobodan pristup. PMID 16543167. doi:10.1098/rspb.2005.3321. 
  55. ^ Toman, R. (1995). Tropheus Evolution In Lake Tanganyika. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. septembar 2021) Cichlidworld. Pristupljeno 7 April 2017.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tanganjika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тангањика_(језеро)&oldid=26671524”