Tara (reka)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Kanjon reke Tare.
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Tara.
Tara
Kanjon Tare (2006).jpg
Kanjon Tare
Opšte informacije
Dužina 146,4 km
Basen 1.853 km2
Pr. protok 25 m3s
Sliv Crnomorski
Vodotok
Ušće Drina
Geografske karakteristike
Lagano spuštanje pod vodom u reci Tari. Dno pokriveno šljunkom i kamenjem.

Tara je reka u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini (Republika Srpska). Nastaje od dve rečice Opasanice i Veruše ispod planine Komovi. Poslednjih 40 km reke i kanjona Tare se nalazi u Bosni i Hercegovini tj. Republici Srpskoj, a na nekoliko mesta čini i granicu između dve države. U Šćepan polju, zajedno sa rekom Pivom sačinjava reku Drinu. Poznata je kao „Suza Evrope“. U celom toku voda iz reke se može slobodno piti.

Kanjon reke Tare je dubok 1.333 m što ga čini najdubljim u Evropi, a drugim u svetu, posle kanjona reke Kolorado. Sama Tara je dugačka 146,4 km[1], sa prosečnim padom 4,5 m/km, sa površinom sliva 1.853 km². Veći deo reke Tare (uključujući njen kanjon) je pod UNESKO-vom zaštitom kao deo Nacionalnog parka Durmitor. Ova reka je idealna za splavarenje, rafting i ribolov (posebno u delu kraj Kolašina gde je idealna za mušičarenje). Najatraktivniji deo za splavarenje, rafting je poslednjih 25 km rečnog toka i kanjona.

Most na Đurđevića Tari je dug 365 m, građen je od 1937. do 1940. godine. Projektovao ga je Mijat Trojanović.[2]

Jedan od pionira koji se zalagao za zaštitu reke Tare i protiv izgradnje hidroelektrane na Tari bio je geograf Milorad Vasović. On je u septembru 2004. godine predao nevladinoj organizaciji „Most“ podatke o podršci 562 naučnika iz Evrope i sveta, kao i podatak da je Svetski kongres geografa 1984. u Edinburgu jednoglasno pozdravio akciju za spas Tare. Rezultat kampanje „Neću baru, hoću Taru“ bio je usvajanje „Deklaracije o zaštiti reke Tare“ u skupštini Crne Gore 14. decembra 2004.[traži se izvor]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]