Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

Tehnološko-metalurški fakultet
Tip	državni
Afilijacija	Univerzitet u Beogradu
Dekan	prof. dr Petar Uskoković
Broj odseka	6
Lokacija	Beograd, Srbija
Veb-sajt	http://www.tmf.bg.ac.rs

Tehnološki fakultet Univerziteta u Beogradu je fakultet Beogradskog univerziteta. Osnovan je 1948. godine reorganizacijom tadašnjeg sistema Tehničkog fakulteta. Tehnološko metalurški fakultet se nalazi u Karnegijevoj ulici 4. Od školske 2005/2006. godine na fakultetu je počela da se primenjuje Bolonjska deklaracija. Po novim reformama za bečerlor diplomu neophodna su 240 ESPB a za master 300 ESPB.

Odseci na fakultetu su hemijsko inženjerstvo, inženjerstvo materijala, inženjerstvo zaštite životne sredine, metalurško inženjerstvo, tekstilna tehnologija i biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija. U okviru odseka hemijsko inženjerstvo nalaze se pododseci farmaceutsko inženjerstvo, organska hemijska tehnologija, neorganska hemijska tehnologija, kontrola kvaliteta, elektrohemijsko inženjerstvo, polimerno inženjerstvo i hemijsko procesno inženjerstvo.

Istorijat

Ulaz na fakultet

Put ka nezavisnom odeljenju na Tehničkom fakultetu (1905—1924)

Period 1905-1924. obuhvata pripremu za osnivanje posebne nastave za inženjere-tehnologe, izazvane sve većom potrebom za hemijskim i tehnološkim obrazovanjem budućih inženjera. U tom periodu došlo je, na tadašnjem Mašinsko-tehničkom odseku Tehničkog fakulteta, do izbora prvih stalnih nastavnika i uvođenja nastave iz tehnoloških predmeta, a 1910. do osnivanja Kabineta za hemijsku tehnologiju koji je 1912. promenio naziv u Hemijsko-tehnički zavod da ga zadrži sve do 1961; u sastavu Zavoda bile su laboratorije za neorgansku, analitičku i organsku hemiju.

Kao posledica Prvog svetskog rata Univerzitet nije radio 1914-1919. te do daljih promena u pripremnom periodu dolazi tek 1923. kada je na Mašinsko-elektrotehničkom odseku pored dva postojeća smera osnovan i treći, Tehnološki. Za studente novog smera izvršeno je usmeravanje nastave kojim su uvedeni nastava iz specifičnih, hemijskih i tehnoloških predmeta, vežbe u hemijsko-tehničkoj laboratoriji i izrada diplomskog rada iz tehnologije.

Od odeljenja tehnologije do Tehnološkog fakulteta (1925—1948)

U periodu 1925-1941. dolazi do usvajanja samostalnog nastavnog plana, ali on nije bitno izmenjen u odnosu na nastavni plan Tehnološkog smera, već su tehnološki predmeti prošireni i uveden je manji broj novih predmeta. Prva godina bila zajednička za sve studente, druga u velikoj meri, dok su treća i četvrta bile uglavnom specifične za pojedine odseke, pa i za Tehnološki. Po osnivanju Tehnološkog smera na Mašinsko-elektrotehničkom odseku 1922. na novi smer se prijavilo oko 15 studenata, koji su kasnije diplomirali na Tehnološkom odseku. Po osnivanju Odseka 1925. prešlo je na odsek 20 studenata mašinaca, a isti broj se upisao na prvu godinu. Interesovanje za studije na Odseku se povećavalo, ali je upis često ograničavan raspoloživim laboratorijumskim prostorom. Tako se do školske 1936/37. upisivalo u prvu godinu prosečno oko 30 studenata godišnje, da se idućih godina taj broj naglo poveća i poslednje, predratne školske godine 1940/41. dostigne 170 studenata. Ukupno je u zimski semestar 1940/41. na Tehnološki odsek bilo upisano 464 studenta.

Zgrada Mašinskog i TMF-a

Kao što je navedeno, prva organizaciona jedinica iz oblasti hemijske tehnologije bio je Hemijsko-tehnički zavod u sastavu Mašinsko-tehničkog odseka, koji je od osnivanja 1912. imao male prostorije u Kosmajskoj ulici, odnosno Topličinom vencu, sve do 1924. kada je, pred osnivanje Tehnološkog odseka, dobio i znatno veće prostorije u novoj zgradi Univerziteta na Studentskom trgu. U sastavu Hemijsko-tehničkog zavoda nalazi se od 1926, pored postojećih, i laboratorija za fizičku hemiju i elektrohemiju koju je osnovao dr inž. Panta Tutundžić (1900—1964) izabran za nastavnika Odseka prve školske 1925/26, još jedna značajna ličnost u razvoju Fakulteta, kasniji prvi dekan Tehnološkog fakulteta. Kada je 1930. završena nova zgrada Tehničkog fakulteta na današnjem Bulevaru Revolucije, Odsek prelazi u nju, deli je sa druga tri odseka i tu ostaje sve do izgradnje današnje zgrade Tehnološko-metalurškog fakulteta. Iste godine, Laboratorija za fizičku hemiju i elektrohemiju izdvojena je iz sastava Hemijsko-tehničkog zavoda u poseban Zavod za fizičku hemiju i elektrohemiju. Zgrada Tehničkog fakulteta na današnjem Bulevaru Revolucije 73, u kojoj je Tehnološki odsek radio od 1931. do preseljenja u novu zgradu 1959. Za vreme okupacije 1941-1944. Tehnološki odsek je pretrpeo velika oštećenja. Okupator je sistematski i stručno opljačkao imovinu Odseka, knjige, časopise, aparate, instrumente itd. Odmah po završetku rata počele su sredinom 1945. pripreme za organizovanje nastave. Od 464 studenta upisana u zimski semestar 1940/41. vratilo se oko 160 koji su, sliveni u jednu "predratnu generaciju", nastavili studije po nastavnom planu iz 1937. Kao posledica ratnog perioda 1941/45. u kojem Fakultet nije radio, došlo je do velikog smanjenja broja diplomiranih studenata u odnosu na 30-e godine. Tako je 1945. jedina godina od osnivanja Odseka kada nije bilo diplomiranih studenata, a od 1946. do 1948. diplomiralo je ukupno 26 studenata predratne generacije. Pored studenata predratne generacije, sastavljene od oko 160 studenata različitih generacija koji su nastavili studije, na Odsek se od 1945. upisivalo na prvu godinu oko 150-200 studenata godišnje, većinom učesnika rata iz različitih generacija, koji nisu mogli da se upišu na studije usled prekida rada Univerziteta, mobilizacije ili što su bili ometeni u završavanju srednje škole. Ponovno organizovanje nastave 1945. počelo je u teško oštećenoj zgradi. Rekonstrukcija porušenog dela zgrade Tehničkog fakulteta završena je 1947, a Odsek je pored svojih 160 obnovljenih laboratorijskih radnih mesta dobio nove prostorije na prvom spratu zgrade, tako da je početkom 1947. raspolagao sa ukupno 280 radnih mesta, što je omogućavalo organizovanje laboratorijskog rada za sve upisane studente.

Tehnološki fakultet (1948—1966)

U toku 1948. donete su dve odluke od dalekosežnog značaja za dalji rad i razvoj Fakulteta: osnivanje Tehnološkog fakulteta i Metalurškog odseka fakulteta. Uredbom od juna 1948. reorganizovan je Univerzitet, pri čemu je Tehnički fakultet izdvojen u samostalnu Tehničku veliku školu, a Tehnološki odsek je postao Tehnološki fakultet u sastavu Tehničke velike škole. Treba odmah navesti da se ova reorganizacija Univerziteta pokazala kao nepraktična, te je Tehnička velika škola ukinuta 1954. a svi fakulteti koji su bili u njenom sastavu ušli su u sastav Univerziteta. Osnivanje Fakulteta omogućilo je da Savet fakulteta donese marta 1949. odluku o osnivanju Metalurškog odseka, čime je stvorena mogućnost uže specijalizacije i na Fakultetu su ustanovljena dva odseka: Tehnološki i Metalurški. Najznačajniji događaj u razvoju Fakulteta je izgradnja nove zgrade, čiji je istorijat dug skoro 60 godina. Izgradnja je završena 1960, a useljavanje u novu zgradu Fakulteta je obavljeno 1959, pre njenog potpunog završetka. Obim promene uslova rada može se videti iz podatka, da je korisna površina koju je od 1947. Fakultet koristio u zgradi tehničkih fakulteta bila oko 3300 m², a da ona u novoj zgradi iznosi oko 13000 m².

U ovom periodu dolazi do permanentne izmene nastavnih planova izazvane objektivnom potrebom uže specijalizacije, odnosno uvođenja novih nastavnih sadržaja. Već za školsku 1948/49. donet je novi nastavni plan u kojem su prve dve godine bile zajedničke za sve studente, dok je od treće godine izvršeno usmeravanje nastave za studente tehnologije i metalurgije. U novom nastavnom planu za 1949/50. izvršene su manje izmene u odnosu na prethodni. Novi nastavni plan donet je za 1956/57. i u njemu su ponovo za studente tehnologije izvršene manje izmene, s tim da su u petoj godini studija ostala samo dva izborna predmeta i izrada diplomskog rada. Znatno veće izmene izvršene su u nastavnom planu za studente metalurgije, usmeravanjem od treće godine, u kojem je ukinut veći broj predmeta ili zamenjen drugim, a peta godina usklađena sa tehnološkim odsekom. Ozbiljne izmene nastavnih planova izvršene su u školskoj 1959/60. po sledećoj koncepciji:

• trajanje studija skraćeno je sa deset na osam semestara, uključujući i diplomski rad,
• izvršeno je dalje usmeravanje nastave formiranjem tri odseka: hemijsko-tehnološkog, metalurškog i odseka za tehnologiju životnih namirnica,
• u okviru hemijsko-tehnološkog odseka formirana su tri smera: neorgansko-tehnološki, organsko-tehnološki i tekstilni,
• nastava za hemijsko-tehnološki odsek je zajednička za prve tri godine, a usmeravanje za pojedine smerove vrši se od četvrte godine,
• nastava za metalurški odsek usmerava se od prve godine,
• nastava za odsek za tehnologiju životnih namirnica u prve dve godine je zajednička sa hemijsko-tehnološkim odsekom, a usmerava se od treće god.

Već sledeće 1960/61. dolazi do još veće promene, ne samo nastavnih planova nego i celog sistema studija. Odlukom državnih organa, bez obzira na otpor fakulteta, uveden je na Tehnološkom fakultetu kao i na celom Univerzitetu stepenasti sistem studija kojim su uvedeni prvi i drugi stepen, u trajanju od po četiri semestra, dok su treći stepen predstavljale poslediplomske studije. U prvom stepenu studenti je trebalo da steknu određena teorijska i uska praktična znanja koja bi im omogućila da se zaposle sa stručnim zvanjem inženjera. Posle završenog prvog, svi studenti su mogli da nastave studije na drugom stepenu, i, po završetku, dobiju stručno zvanje diplomiranih inženjera. Da bi ova koncepcija mogla da se realizuje, novi nastavni plan je imao sledeće karakteristike:

• prva godina studija je zajednička za sve studente,
• na drugoj godini studenti tehnologije biraju usmeravanje iz osam struka, koje imaju sve predmete zajedničke izuzev jednog predmeta struke,
• studenti metalurgije imaju jedinstvenu nastavu u drugoj godini,
• na drugom stepenu nastava je od prve godine usmerena za sedam tehnoloških i dva metalurška smera, sa mnogim zajedničkim predmetima,
• u četvrtom semestru drugog stupnja sluša se više predmeta, od kojih je jedan izborni, i radi diplomski rad.

Školske 1965/66. ukinut je stepenasti sistem studija koji je, verovatno, bio najveći promašaj u razvoju nastave na Fakultetu. Osnovni razlog za njegovo ukidanje bio je da su studenti koji su završili prvi, skoro bez izuzetka odmah nastavili školovanje na drugom stepenu, tako da je nelogična inverzija uvedena u obrazovni sistem bila potpuno nepotrebna. Sa ponovnim uvođenjem kontinualnog sistema nastave donet je novi nastavni plan, sa usmeravanjem na 11 profila inženjera tehnologije i metalurgije, koji je imao sledeće osnovne karakteristike:

• trajanje studija je produženo na 9 semestara,
• nastava na 1. godini je zajednička za sve studente,
• nastava na 2. godini je posebna za tehnološke smerove i za metalurški smer,
• na 3. godini nastava je izrazitije usmerena na 5 odseka:

1. neorgansko-tehnološki,
2. organsko-tehnološki,
3. tekstilni,
4. odsek hemijskog inženjerstva, i
5. metalurški.

• na 4. godini neorgansko-tehnološkog odseka postoje 3, organsko-tehnološkog 4 i metalurškog 2 specijalističke nastavne grupe, dok je na ostalim odsecima nastava jedinstvena,
• 9. semestar predviđen je samo za izradu diplomskog rada.

U periodu 1948-1966. dolazi do povećanja broja nastavnog osoblja, usled velikog povećanja broja studenata. Tako je ukupan broj nastavnog osoblja početkom ovog perioda iznosio 40, da 1960. premaši 100 i 1966. dostigne 163, od kojih 17 redovnih profesora, 13 vanrednih profesora, 38 docenata, 5 predavača i 90 asistenata. Po osnivanju Fakulteta nastavlja se upis velikog broja studenata u prvu godinu, koji je u vreme ograničenog upisa na tehničke fakultete 1948-1952. iznosio oko 200 godišnje. Po donošenju odluke o neograničenom upisu studenata na sve fakultete 1953, u prvu godinu upisano je 380 novih studenata što, sa kasnijim upisima, dovodi do velikog povećanja ukupnog broja studenata, koji je 1953-1959. iznosio oko 1000-1400, da od 1960. do kraja ovog perioda znatno premaši 2000, što se nastavilo i sledećih godina. Od 1962/63. Fakultet upisuje u prvu godinu oko 400 studenata godišnje, odabranih na klasifikacionim ispitima.

Tehnološko-Metalurški fakultet (1967—1995)

Aprila 1966. Savet fakulteta doneo je odluku o promeni naziva fakulteta u Tehnološko-metalurški fakultet, koji je zadržan do danas. I za ovaj period karakteristične su, kao i za ceo period posle 1945, česte izmene nastavnih planova koje su dovodile do sve uže specijalizacije, a neki put su bile izazvane i izmenom zakonskih propisa. Pri tome su se glavne razlike u nastavnim planovima sastojale od stepena usmeravanja na različite profile inženjera tehnologije i metalurgije.

Tako je 1973/74. usvojen novi nastavni plan u kojem se, kao i u prethodnom, vrši usmeravanje na jedanaest obrazovnih profila, a koji se razlikuje po ograničenju maksimalnog broja nedeljnih časova nastave u svim semestrima na 30 (po zakonskom propisu) i po izmeni jedne specijalističke nastavne grupe na Organsko-tehnološkom odseku.

U novom nastavnom planu za 1977/78. formiran je, pored pet postojećih, i šesti, Odsek za biohemijsko-tehnološko inženjerstvo, kao i tri samostalne grupe, za grafičku tehniku, zaštitu životne sredine i hemijska vlakna, čime je usmeravanje povećano na četrnaest različitih profila.

Do većih izmena došlo je novim nastavnim planom za 1987/88:

• izvršeno je usmeravanje na pet obrazovnih profila za:

1. neorgansku-hemijsku tehnologiju,
2. organsku-hemijsku tehnologiju i polimerno inženjerstvo,
3. hemijsko i biohemijsko inženjerstvo,
4. tekstilno inženjerstvo
5. metalurgiju.

• dalje stručno usmeravanje vršeno je putem više izbornih predmeta od kojih su studenti birali broj određen nastavnim planom profila.

Novi nastavni plan za 1990/91 neznatno se razlikuje od prethodnog, a planom za 1993/94. nastava se obavlja na osam obrazovnih profila:

• neorganska hemijska tehnologija,
• organska hemijska tehnologija i polimerno inženjerstvo,
• hemijsko inženjerstvo,
• biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju,
• tekstilno inženjerstvo,
• grafičko inženjerstvo,
• inženjerstvo zaštite životne sredine
• metalurgija, a dalje usmeravanje vrši se putem izbornih predmeta koji postoje u nastavnim planovima većine profila. Uz neznatne izmene ovaj plan važi i za jubilarnu školsku 1995/96. godinu.

Broj nastavnog osoblja, koji se znatno povećao 60-tih godina, dostigao je verovatno svoj maksimum od oko 200 u 1974. tako da se malo menjao u toku poslednjih 20 godina. S druge strane, u tom periodu došlo je do znatni izmena strukture unutar ovog broja, sa velikim povećanjem broja redovnih profesora i smanjenjem broja docenata, dok je broj vanrednih profesora i saradnika ostao približno konstantan. Pri tome, pozitivno je da saradnici, među kojima je najveći broj asistenata i asistenata-pripravnika, predstavljaju približno polovinu ukupnog nastavnog osoblja. Prema stanju od 1.10.1995. ukupan broj nastavnog osoblja iznosi 202, od čega 55 redovnih profesora, 29 vanrednih profesora, 1 viši predavač, 27 docenata i 90 saradnika.

U ovom periodu broj upisanih studenata u prvu godinu nije se mnogo menjao krećući se u intervalu 350-450, sa znatnim odstupanjem u periodu rada odeljenja Fakulteta u Šapcu. Na uporne zahteve prosvetnih organa, sa idejom tzv. "de-metropolizacije", otvoreno je 1978. odeljenje Fakulteta u Šapcu u kome su nastavu izvodili nastavnici i saradnici Fakulteta, po istom nastavnom planu kao u Beogradu. Broj upisanih studenata u periodu rada odeljenja u Šapcu 1978-1984. iznosio je oko 40-90, povećavajući ukupan broj studenata prve godine i do 600. Broj upisanih studenata prve godine bio je određen odlukom prosvetnih organa. Kao što je navedeno za prethodni period, broj diplomiranih studenata se već oko 1961. ustalio na prosečno oko 250 godišnje i na tom nivou ostao sve do 80-tih godina. On potom dosta brzo opada na ispod 200, pa čak i ispod 100 u nekoliko godina, da u toku poslednjih 15-tak godina u proseku iznosi oko 130. Ukupno je do 1.05.1995. na Tehnološko-metalurškom fakultetu diplomiralo 8058 studenata.

Poznati profesori i bivši studenti

• Velimir Ilić, diplomirao 1976. godine, predsednik Nove Srbije, ministar za kapitalne investicije u prvoj vladi Vojislava Koštunice, ministar građevine u drugoj vladi Vojislava Koštunice, ministar za građevinu i urbanizam u Dačićevoj vladi, ministar bez portfelja za vanredne situacije u Prvoj vladi Aleksandra Vučića.
• Petar Škundrić, diplomirao, magistrirao, i doktorirao na fakultetu. Jedan od osnivača i prvi generalni sekretar SPS-a i savezni poslanik u Skupštini državne zajednice SCG, ministar rudarstva i energetike u vladi Mirka Cvetkovića, redovni profesor fakulteta, počasni profesor Tehnološkog fakulteta u Sankt Peterburgu
• Zoran Lilić, drugi predsednik SRJ, dugogodišnji zvaničnik SPS-a
• Dragan Tomić, 5. predsednik Narodne skupštine Republike Srbije u periodu od 1. februara 1994. do 22. januara 2001, v. d. predsednika Republike Srbije, dugogodišnji član SPS-a
• Ivanka Popović, druga rektorka Univerziteta u Beogradu
• Milan Gale Muškatirović, jugoslovenski vaterpolista i dekan TMF-
• Gordana Vunjak Novaković
• Rajko Vračar, rektor Univerziteta u Beogradu
• Aleksandar Despić, predsednik SANU
• Dragutin Dražić, redovni član  SANU
• Velimir Radmilović, redovni član  SANU

Vidi još

• Univerzitet u Beogradu
• Spisak fakulteta u Srbiji

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu na Vikimedijinoj ostavi