Председник Народне скупштине Републике Србије
 |
| Председник Народне скупштине Републике Србије | |
|---|---|
 | |
 | |
| Законодавна власт у српској политици Кабинет председника Народне скупштине | |
| Стил обраћања | Господин председник (нормално) Његова Екселенција (дипломатски) |
| Званична резиденција | Дом Народне скупштине Републике Србије, Трг Николе Пашића бр. 13, Београд |
| Мјесто | Београдски регион, Београд |
| Номинатор | Народни посланици |
| Именује | Народна скупштина, полаже заклетву пред Народном скупштином |
| Дужина мандата | Четири године, нема ограничења обнове мандата |
| Садржи | Устав Србије |
| Инаугурални носилац | Миша Анастасијевић |
| Замјеник | Сандра Божић, Усаме Зукорлић, Елвира Ковач, Зоран Лутовац, Снежана Пауновић, Борко Стефановић. потпредседници Народне скупштине Републике Србије |
| Плата | 134.133 српских динара месечно 2022. године[1][2] |
| Веб сајт | www |
Председник Народне скупштине Републике Србије председава Народном скупштином Републике Србије. Тренутни председник Скупштине Србије је Владимир Орлић, народни посланик Српске напредне странке, изабран 2. августа 2022. године.
Историјат[уреди | уреди извор]
Период 1990–2000.[уреди | уреди извор]
На првим вишестраначким изборима у Србији одржаним 9. децембра 1990. године убедљиво је победила Социјалистичка партија Србије и освојила 194 посланичка места. За председника скупштине изабран је Слободан Унковић а после његовог одласка на место амбасадора у Кину заменио га је на том месту Александар Бакочевић такође из СПС. Владу је формирао Радоман Божовић. После две године, 20. децембра 1992. године, одржани су нови избори на којима је СПС освојио 101 посланичко место и уз помоћ гласова посланика Српске радикалне странке која је освојила 73 мандата за председника парламента изабран је Зоран Лилић, посланик СПС а премијер је постао Никола Шаиновић (СПС). После избора Лилића за председника Савезне Републике Југославије на место председника скупштине Србије дошао је Зоран Аранђеловић (СПС). Ова мањинска влада је била је на власти до краја 1993. године а на новим изборима одржаним 19. децембра 1993. СПС је освојио 123 мандата и у коалицији са Новом демократијом, која је наступала на листи тадашњег ДЕПОС-а и добила 5 мандата, формирана је влада на чијем челу је био Мирко Марјановић. Председник парламента постао је Драган Томић из СПС-а. Ова влада је издржала цео мандат до редовних избора одржаних 21. септембра 1997. године на којим је СПС освојио са ЈУЛ-ом и НД 110 посланичких места. Радикали су добили 82, а СПО 45 мандата. Избори су обележени бојкотом 16 странака већином из касније основаног ДОС-а. Владу су формирале СПС, ЈУЛ и СРС, а на челу владе је остао Марјановић као и Томић на месту председника парламента.
Период након 2000.[уреди | уреди извор]
Када је дошло до смене власти 5. октобра 2000. године победом Војислава Коштунице и ДОС-а на савезним изборима, републичка скупштина је формирала прелазну владу у чијем саставу су били подједнако заступљени СПС, СПО и ДОС а привремени премијер је постао Миломир Минић. СРС је одбио да учествује у подели ресора. Потписан је и споразум за одржавање превремених парламентарних за 23. децембар 2000. године на којима је Демократска опозиција Србије освојила 176 посланичких места а за председника Скупштине изабран је Драган Маршићанин из ДСС. Кабинет је саставио председник Демократске странке, Зоран Ђинђић, који је био на челу Владе до атентата 12. марта 2003. године, када га је наследио Зоран Живковић, потпредседник ДС (18. марта 2003). Маршићанин је, када је Демократска странка Србије изашла из ДОС-а и Владе Србије, поднео оставку на своју дужност и заменила га је Наташа Мићић (децембар 2001). У јесен 2003. године, због губитка скупштинске већине и распада ДОС-ове Владе, расписују се превремени избори. На изборима који су одржани 28. децембра те 2003. године Владу су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС уз мањинску подршку СПС (3. март 2004). По формирању већине са СПС за председника Скупштине изабран је поново Драган Маршићанин из ДСС са задатком да као в. д. председника Републике понуди мандат Војиславу Коштуници у чијем је кабинету он именован за министра привреде па је Скупштином после његове оставке председавао најстарији потпредседник Војислав Михаиловић из СПО, а дан касније за председника је изабран Предраг Марковић из Г17+. После парламентарних избора одржаних у јануару 2007. године и маратонских преговора о формирању скупштинске већине између ДС, ДСС и Г17+ председавајући скупштине била је као најстарији посланик Борка Вучић, изабрана са листе СПС. Пет дана пре рока за формирање владе посланици ДСС-а су пружили подршку Томиславу Николићу (8. мај 2007) за председника парламента који се на том месту задржао само пет дана, када је поднео оставку због новонасталог коалиционог договора између ДСС и ДС. После формирања владе на чијем челу је Војислав Коштуница, за новог председника Скупштине изабран је Оливер Дулић (23. мај 2007).
Након ванредних парламентарних избора, 11. маја 2008. године, формирана је нова скупштинска већина између Демократске странке и СПС-а која је 25. јуна за председник парламента изабрала Славицу Ђукић-Дејановић.
Уставно одређење[уреди | уреди извор]
члан 104. Устава Републике Србије донетог 8. новембра 2006.
Народна скупштина РС, већином гласова свих народних посланика, бира Председника Народне скупштине РС и једног или више потпредседника Народне скупштине РС.
Председник Народне скупштине РС представља Народну скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове одређене Уставом, законом и пословником Народне скупштине РС.
Председници Народне скупштине Републике Србије[уреди | уреди извор]
Председници Народне скупштине Републике Србије од 1991. године:
| # | Портрет | Име | Почетак функције и крај функције | Рок функције | Политичка партија | Избори | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 
|
Слободан Унковић | 11. јануар 1991 | 5. јун 1991. | 145 дана | Социјалистичка партија Србије | 1.
(1990–1992) |
1990 |
| 2 | 
|
Александар Бакочевић | 5. јун 1991 | 25.јануар 1993. | 1 годину, 234 дана | Социјалистичка партија Србије | ||
| 3 | 
|
Зоран Лилић | 25. јануар 1993 | 29. јун 1993. | 155 дана | Социјалистичка партија Србије | 2.
(1992–1993) |
1992 |
| 4 | 
|
Зоран Аранђеловић | 29. јун 1993 | 24. јануар 1994. | 209 дана | Социјалистичка партија Србије | ||
| 5 | 
|
Драган Томић | 1. фебруар 1994 | 22. јануар 2001. | 6 година, 356 дана | Социјалистичка партија Србије | 3.
(1993–1997) |
1993 |
| 4.
(1997–2000) |
1997 | |||||||
| 6 | 
|
Драган Маршићанин | 22. јануар 2001 | 6. децембар 2001. | 318 дана | Демократска странка Србије | 5.
(2000–03) |
2000 |
| 7 | 
|
Наташа Мићић | 6. децембар 2001 | 27. јануар 2004. | 2 године, 52 дана | Грађански савез Србије | ||
| 8
(6) |
|
Драган Маршићанин | 4. фебруар 2004 | 3. март 2004. | 28 дана | Демократска странка Србије | 6.
(2003–07) |
2003 |
| 9 | 
|
Предраг Марковић | 4. март 2004 | 7. мај 2007. | 2 године, 347 дана | Г17 плус | ||
| 10 | 
|
Томислав Николић | 8. мај 2007. | 13. мај 2007. | 5 дана | Српска радикална странка | 7.
(2007–08) |
2007 |
| 11 | 
|
Оливер Дулић | 13. мај 2007 | 25. јун 2008. | 1 година, 19 дана | Демократска странка | ||
| 12 | 
|
Славица Ђукић Дејановић | 25. јун 2008 | 31. мај 2012. | 3 године, 341 дан | Социјалистичка партија Србије | 8.
(2008-12) |
2008 |
| 13 | 
|
Небојша Стефановић | 23. јул 2012. | 16. април 2014. | 1 година, 267 дана | Српска напредна странка | 9.
(2012–14) |
2012 |
| 14 | _(cropped).jpg)
|
Маја Гојковић | 23. април 2014. | 3. август 2022. | 6 година, 102 дана | Српска напредна странка | 10. (2014–16) |
2014 |
| 11. (2016–20) |
2016 | |||||||
| 15 | 
|
Ивица Дачић | 22.октобар 2020. | 1.август 2022. | 1 година, 253 дана | Социјалистичка партија Србије | 12.
(2020–22) |
2020 |
| 16 | 
|
Владимир Орлић | 2.август 2022. | Тренутно | 236 дана | Српска напредна странка | 13.
(2022–трен) |
2022 |
Очеви куће[уреди | уреди извор]
| Година | Име
(Рођен-Умро) |
Портрет | Политичка партија | |
|---|---|---|---|---|
| 2001 | Захарије Трнавчевић
(1926–2016) |
|
Демократска странка | |
| 2004 | Велимир Симоновић
(1928–2016) |
|
Демократска странка Србије | |
| 2007 | Борка Вучић
(1926–2009) |
|
Социјалистичка партија Србије | |
| 2008 | Јован Кркобабић
(1930–2014) |
|
Партија уједињених пензионера Србије | |
| 2012 | Захарије Трнавчевић
(1926–2016) |
|
Богата Србија | |
| 2014 | Милан Кораћ
(1929–2015) |
|
Партија уједињених пензионера Србије | |
| 2016 | Драгољуб Мићуновић
(рођен 1930) |
|
Демократска странка | |
| 2020 | Смиља Тишма
(рођена 1929) |
|
Социјалистичка партија Србије | |
| 2022 | Владета Јанковић (рођен 1940) |
|
Народна странка | |