Tini Beg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tini Beg
Tini Beg na Ruskom letopisu iz XVI veka
Lični podaci
Datum smrti1342.
Mesto smrtiSaraj (tvrđava),
Porodica
RoditeljiUzbeg-kan
Taidula
DinastijaDinastija Boridžigin
Kan Zlatne Horde
Period1341. - 1342.
PrethodnikUzbeg-kan
NaslednikJani Beg

Tini Beg je bio kan Zlatne horde od 1341. godine sve do svoje smrti 1342. godine. Vladao je iz grada Saraja [1] [2] na donjoj Volgi [1], tj. na reci Athuba [2].

Tini Begove teritorije[uredi | uredi izvor]

Stara mapa Crnog mora

Tini Beg je kao kan Zlatne horde vladao:

Odnosi sa Rusijom[uredi | uredi izvor]

Način upravljanja Rusijom[uredi | uredi izvor]

Tini Beg udara namet na osvojene ruske zemlje i postavlja tamo upravljače, baskake, sa manjim odredima vojnika koji imaju dužnost da nadgledaju stanovništvo, koje je preostalo posle Tatarske najezde. Tatarski činovnici su prebrojavali stanovništvo da bi mu nametnuli porez. Jedino su sveštena lica bila oslobođena poreza, i: uopšte uzev, Tatari ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je.

Osim skupljanja danka, oni se ne mešaju u poslove osvojenih oblasti, koje ostavljaju ruskim kneževima, ali zadržavaju pravo da ih potvrđuju u tome zvanju; zato ruski kneževi moraju da odlaze u Hordu [2], u Saraj [1] i traže od Tini Bega [2] jarlik (povelju) [2] na kneževinu [1] koji im daje kneževsku vlast [2] [1].

Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. On nije imao svoje vlasti u Rusiji, ali su kneževi zastupali svoj narod neposredno pred Tini Begovim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. Kako je tekla njegova vladavina sve je slabija bila njegova vlast u Rusiji [1]. Tatari od tad nisu dirali u političku organizaciju Rusije, već su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneževa titulu velikoga kneza obavezujući ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneževa. Preostali kneževi pokoravaju se takođe; ponekad oni čak obuzdavaju pokušaje pobune stanovništva, koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja što ga vrše skupljači poreza [2].

Posledice[uredi | uredi izvor]

Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to, da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope. Zatim, on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život. Pozajmila je Rusija, upravo Moskva, možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti, finansija, statistike, ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom, koje su zla vremena nesumnjivo donela [1].

Ruske zemlje[uredi | uredi izvor]

Za vreme njegove vladavine Rusijom je vladala velika kneževina Vladimir i bila je podeljena na:

Moskovska kneževina[uredi | uredi izvor]

Zastava Moskovske kneževine

Moskovska kneževina, zahvaljujući svome geografskom položaju i izvesnim ekonomskim posebnostima, privlači veliki broj stanovnika, te ta činjenica mnogo olakšava moskovskim kneževima njihovu ulogu „ujedinitelja”. Veoma šumovita, zaštićena od spoljnih napada susednim kneževinama, ona pruža protivu mogućnih najezdi Tatara i Litvanaca mnogo bolje uslove bezbednosti nego što ih imaju ostali delovi Severoistočne Rusije. Osim toga, rečni putevi koji olakšavaju živu trgovinu ukrštaju se tu i privlače naseljenike, kojima godi mogućnost da zaradi od trgovine dodaju još i dobit od poljoprivrede. Ovaj priliv novih stanovnika, uvećavajući materijalno bogatstvo moskovskih kneževa, pojačava istovremeno i njihovu političku ulogu i priprema im uspeh, koji oni sebi obezbeđuju stavljajući se u službu Tini Bega [2].

U bogatoj kneževini prirodno je, da su i kneževi bili bogati; zato su oni mogli voditi politiku, osnovanu na jačoj i široj ekonomskoj bazi, nego njihovi susedi. Oni su uspeli:

  • Da na se uzmu plaćanje harača Tatarima, oslobodivši oblast od dolaska tatarskih činovnika i osiguravši time velike olakšice stanovništvu, a sebi veću vlast, ugled i prihode;
  • Da dobiju finansijsku mogućnost za kupovinu raznovrsnih vrednosti, na prvom mestu svakojakih nekretnina, i da bolje nagrađuju svoje službenike.

Ta Kneževina je bila omiljena Tini Begu, u njegovom haremu i kod njihove vlade. On je, pomažući Moskovskoj kneževini, visoko dizao njen autoritet i moć i tako je sam, do duše nesvesno, potkopavao temelje svoje vlastite moći. Moskovski kneževi su sa svojim odredima pomagali Uzbegu i u njihovim kaznenim ekspedicijama. Međutim je sama Moskovska kneževina bila pošteđena od tatarskih najezda [1].

Politika Velike Moskovske kneževina[uredi | uredi izvor]

Moskovski knez Simeon, zvani Gordi, ide stopama svojih prethodnika. On se proglašava za velikoga kneza cele Rusije [2]. Njemu je hanska vlada dala jednu povelju (jarlik), prema kojoj su svi ruski kneževi bili dani pod njegovu ruku. On je otada držao čvrsto upravu sa nazivom velikog kneza sve Rusije [1]. On uvećava stanovništvo svoje kneževine primajući rado iseljenike koji pritiču sa svih strana, i troši mnogo na proširivanje svojih poseda. On kupuje mnoga zemljišta i sela u Perejaslavlju, Jurjevu, Vladimiru, Kostromi i Dmitrovu [2].

Smrt[uredi | uredi izvor]

Ubio ga je 1342. godine, Jani Beg i tako došao na vlast.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i Jelačić 1929.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j Miljukov 1939.
  3. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 390.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Milion putovanja Marka Pola, 2012. Beograd
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Pavela Miljukova, koja je u javnom vlasništvu.
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Alekseja Jelačića, koja je u javnom vlasništvu.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тини_Бег&oldid=25918321”