Teo Volkot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Тио Волкот)
Teo Volkot
Volkot u dresu Arsenala 2015.
Lični podaci
Puno ime Teo Džejms Volkot[1]
Datum rođenja (1989-03-16)16. mart 1989. (35 god.)[2]
Mesto rođenja Stanmor, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Visina 1,76 m[2]
Pozicija Napadač
Juniorska karijera
1999—2000
2000
2000—2005		 Njuberi
Svindon Taun
Sautempton
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2005—2006
2006—2018
2018—2021
2020—2021
2021—2023		 Sautempton
Arsenal
Everton
→ Sautempton
Sautempton		 21
270
77
20
29		 (4)
(65)
(10)
(3)
(2)
Ukupno 418 (84)
Reprezentativna karijera
2004—2005
2005—2006
2006
2006—2010
2006—2016		 Engleska do 16
Engleska do 17
Engleska do 19
Engleska do 21
Engleska		 4
14
1
21
47		 (0)
(5)
(1)
(6)
(8)

Teo Džejms Volkot (engl. Theo James Walcott; London, 16. mart 1989) bivši je engleski fudbaler koji je igrao na poziciji krilnog napadača. Poznat je kao jedan od najbržih igrača na planeti.[3]

Fudbalsku karijeru započeo je u Sauthemptonu gde je prvo igrao u mlađim selekcijama, a potom i u prvom timu od 2005. godine za koji je odigrao 21 utakmicu i postigao 4 gola, nakon čega 2006. godine prelazi u Arsenal za 5 miliona engleskih funti. U Arsenalu najveći deo svoje karijere igrao je na poziciji desnog krila, ali je od 2012. počeo da igra i na poziciji centarfora, zbog čega je u sezoni 2012/2013 bio najbolji strelac Arsenala.[4]

30. maja 2006. godine Volkot je debitovao za fudbalsku reprezentaciju Engleske i postao najmlađi igrač koji je u istoriji nastupao za ovu reprezentaciju star 17 godina i 75 dana. 6. septembra 2008. je bio prvi put u startnih 11 na zvaničnoj utakmici u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv reprezentacije Andore, a 10. septembra 2008. je postigao 3 gola protiv reprezentacije Hrvatske, i tako pored toga što su to njegovi prvi golovi za reprezentaciju, Teo Volkot je još jednom ušao u istoriju kao najmlađi igrač reprezentacije Engleske koji je postigao het-trik.[5]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Teo Volkot je rođen u Londonu, otac mu je tamnoputi Britanac Jamajčanskog porekla, a majka Engleskinja[6]. Kao mali je bio simpatizer Liverpula, jer je i njegov otac bio navijač Liverpula. Radio je kao sakupljač lopti na utakmicama Čelsija, i tom prilikom je upoznao dosta svojih idola iz Liverpula:

"Igrao sam za FK Svindon Taun kada su Sauthempton i Čelsi pokazali zainteresovanost za mene. Iz Čelsija su me pozvali da budem sakupljač lopti na utakmici protiv Liverpula i to je bilo fantastično jer sam upoznao moje omiljene fudbalere Majkl Ovena i Robi Faulera. Navijao sam za Liverpul, naravno jer je i moj otac navijao za njih. Nažalost nisam još bio rođen kada je Liverpul imao svoje zlatne godine, ali svakako mi je bilo uživanje gledati Majkl Ovena, Robija Faulera i Stiva Makmanamana dok sam odrastao. Kada je Liverpul osvojio Ligu šampiona prošle godine [7], poludeo sam od sreće, toliko sam se drao da sam probudio ceo komšiluk u selu kom sam tada živeo!".[8]

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Volkot je rođen u Londonskom naselju Stanmor, ali je odrastao u selu Kampton u Berkširu. U Kamptonu je išao u osnovnu i srednju školu, i tu je igrao za lokalni seoski fudbalski klub, dok nije postao član Njuberija. Dok je igrao za Njuberi, Volkot je postigao preko 100 golova u samo jednoj sezoni, koliko se i zadržao u ovom klubu, koji potom napušta i prelazi u Svindon Taun.[9]. Tu provodi samo šest meseci i nakon toga napušta klub da bi prešao u Sauthempton, pre kog je odbio priliku da postane član Čelsija.[10] Najki je prihvatio sponzorski ugovor sa Volkotom kad je imao 14 godina.[11]

Sauthempton[uredi | uredi izvor]

Sezone 2004/2005 Volkot je igrao za mlađu selekciju koja je stigla do finala FA kupa za mlade protiv ekipe Ipsviča.[12]. Nakon toga je igrao u timu rezervi, i tako postao najmlađi igrač koji je igrao za tim rezervi Sauthemptona sa 15 godina i 175 dana, kada je ušao u igru sa klupe protiv Votforda septembra 2004.[13]. Ipak nije igrao u Premijer ligi pošto je Sauthempton te sezone bio u Čempionšipu.

Pre početka sezone 2005/2006 Teo Volkot odlazi sa prvim timom Sauthemptona na pripreme u Škotsku. Volkot ponovo ulazi u istoriju kao najmlađi igrač koji je igrao za prvi tim Sauthemptona kada je ušao kao izmena na utakmici u Čempionšipu protiv Vulvza koja je odigrana rezultatom 0-0.

Volkot igra svoju prvu utakmicu u startnih 11 na gostovanju protiv Lidsa 18. oktobra 2005. i postiže svoj prvi pogotak za prvi tim Sauthemptona. Samo četiri dana nakon toga Volkot ponovo postiže gol na gostovanju protiv Milvola, i nakon toga u istoj nedelji ponovo postiže gol protiv Stouka kada je odigrao prvi meč kao starter na domaćem terenu. Sjajna igra mu je digla popularnost i Volkot je bio nominovan za jednog od trojice finalista za nagradu Bi-Bi-Si-jevog mladog sportiste godine 2005.[14]

Arsenal[uredi | uredi izvor]

Sezona 2005/2006[uredi | uredi izvor]

Volkot igra za Arsenal 2007. godine

Volkotov transfer u Arsenal izvršen je 20. januara 2006, u minimalnoj vrednosti od 5 miliona engleskih funti, sa mogućnošću rasta vrednosti na 12 miliona u zavisnosti od broja odigranih utakmica za klub i reprezentaciju.[15][16]. Celokupan iznos je plaćan u delovima, 5 miliona za prelazak, do 5 miliona za utakmice odigrane u klubu i do 2 miliona za utakmice odigrane za reprezentaciju - što je na kraju izašlo 9 miliona funti kompromisnim dogovorom obavljenim 31. marta 2008. godine.[17] Takođe je sklopio i sporazumni predugovor da potpiše profesionalni ugovor na svoj 17-ti rođendan 16. marta 2006. godine [18]

Sezona 2006/2007[uredi | uredi izvor]

Volkot je odigrao svoj prvi debi u Premijer ligi 19. avgusta 2006. godine, prvog dana sezone 2006/2007, ušavši u igru kao izmena u utakmici protiv Aston Vile [19] i bio asistent u golu Žilberta Silve.[20]

U Ligi šampiona debitovao je u drugoj utakmici trećeg kola kvalifikacija protiv ekipe Dinamo Zagreba, [21], gde je postavio rekord kao tada najmlađi igrač koji je igrao u Evropskim takmičenjima za Arsenal, rekord je pre njega držao Sesk Fabregas, a kasnije novi rekord postavlja Džek Vilšer.[22] Na ovoj utakmici Volkot je dobio svoj prvi žuti karton, zbog šutiranja lopte ka golu nekoliko sekundi nakon što je sudija svirao za prekid igre zbog ofsajda. U zaustavnom vremenu Volkot opet asistira sjajnim centaršutom za gol Matjea Flaminija, i tako je imao dve rekordne asistenciju u dve utakmice u kojima je ušao u igru sa klupe. U startnih 11 se našao prvi put u ligaškoj utakmici kod kuće protiv Votforda 14. oktobara 2006. godine.[23] Volkotovi podvizi sa Arsenalom i reprezentacijom Engleske mu donose Bi-Bi-Si-jevu nagradu za mladog sprotistu godine koja mu je dodeljena krajem 2006. godine.[24]

Volkot na treningu sa Arsenalom 2007. godine

Volkot svoj prvi gol za Arsenal postiže u finalu Liga kupa protiv Čelsija na stadionu Milenijum u Kardifu 25. februara 2007. godine, ali njegov gol u dvanaestom minutu nije bio dovoljan da njegova ekipa pobedi, pošto je Didje Drogba postigao dva gola i tako postavio konačan rezultat za pobedu Čelsija 2-1. Ova utakmica je ostala zapamćena i po masovnoj tuču, nakon čega su tri igrača isključena iz igre zbog crvenih kartona.[25] Volkot je na ovoj utakmici imao problem zbog povrede ramena, tako da kako je Arsen Venger rekao Volkot je igrao samo sa 50% svog kvaliteta.[26]

Sezona 2007/2008[uredi | uredi izvor]

Volkot svoje prve pogotke na domaćem terenu u sezoni 2007/2008 postiže u Ligi šampiona na utakmici protiv Slavije iz Praga, gde je Arsenal pobedio 7-0, Volkot je takođe asistrao za gol Seska Fabregasa.[27] Volkot postiže svoja prva dva gola u Premijer ligi na gostovanju protiv Birmingema 23. februara 2008, za rezultat 2-2.[28] Sezonu završava sa ukupno 7 golova, od kojih je 4 postigao u Premijer ligi.[29]. U četvrtini finala Lige šampiona protiv Liverpula 8. aprila, Volkot je bio zapamćen po sjajnom pretrčavanju sa svoje polovine terena do protivničkog gola predriblavši četvoricu protivničkih igrača, da bi na kraju asistirao Emanuelu Adebajoru za izjednačujući gol u poslednjim minutima, ipak taj meč Arsenal je na kraju izgubio 4-2.[30] Nešto kasnije, u toj sezoni trener Arsenala Arsen Venger je rekao da Volkot konačno prelazi iz dresa dečaka u dres čoveka i da će uskoro postati noćna mora protivnika.[31]

Sezona 2008/2009[uredi | uredi izvor]

Zbog mnogih poređenja Volkotovog načina igre sa bivšim saigračem Tijerijem Anrijem, Volkot je dobio broj dresa 14, koji je pre njega nosio Tijeri Anri.[32]. Tokom sezone 2008/2009 Volkot se izborio za to da bude standardan u prvih 11, igrajući mnogo utakmica na pozicijama desnog krila i desnog krilnog napadača. U septembru 2008. Arsen Venger je potvrdio da su Totenhem, Čelsi i Liverpul bili zainteresovani za dovođenje Volkota dok je imao 16 godina.[33]. U Subotu 18. oktobra 2008. Volkot je postigao prvi gol u sezoni protiv Evertona, postigavši treći i poslednji gol na utakmici u kojoj je pobedio Arsenal sa 3-1. Tri dana kasnije Volkot postiže još jedan gol u Ligi šampiona na gostovanju protiv Fenerbahčea gde je Arsenal pobedio sa 5-2.

Dana 18. novembra 2008, Volkot je povredio rame na treningu sa reprezentacijom pred meč sa Nemačkom.[34] Njegov potpuni oporavak trajao je do Aprila 2009, kada je postigao izjednačujući gol protiv Vigana, pre početka drugog kola Lige šampiona protiv Viljareala, gde postiže gol u desetom minutu asistencijom Seska Fabregasa tako što je lobovao golmana.[35] Arsenal je pobedio ukupnim rezultatom 4-1.

Sledeću utakmicu je odigrao u FA kupu protiv ekipe Čelsija, Volkot je u prvom poluvremenu postigao gol i doveo Arsenal u vodstvo, ali na kraju pobeđuje Čelsi rezultatom 2-1. Tri dana kasnije, Volkot ulazi u igru sa klupe na utakmici protiv Liverpula i sjajno pretrčava celu polovinu protivničkog terena da bi na kraju asistirao za gol Andreju Aršavinu u 91. minutu za vodstvo od 4-3, ipak utakmica je na kraju završena rezultatom 4-4.[36] U maju 2009. Volkot je potpisao novi ugovor sa Arsenalom.[37]

Sezona 2009/2010[uredi | uredi izvor]

Volkot igra za Arsenal 2010. godine

Volkotovu sezonu 2009/2010 su poremetile brojne povrede, od povrede ramena, leđa i kolena do problema sa tetivom, što ga je ograničilo da odigra samo 15 utakmica kao starter u Arsenalu.[38] Volkot nije odigrao na utakmici celih 90 minuta sve do 9. decembra 2009. godine.[39] 6. Marta 2010. godine Volkot postiže svoj drugi gol u sezoni na utakmici protiv Barnlija za pobedu Arsenala od 3-1, prelepim golom sa ivice šesnaesterca.[39]

Volkot postiže svoja prva dva gola u sezoni u Ligi šampiona, na utakmici protiv Barselone 31. marta 2010. u prvom kolu četvrtine finala. Nakon meča je rekao: "Ako pogledate malo bolje, imali su mnogo veći posed lopte, tako da je rezultat 2-2 sasvim okej.[40] . Volkot je bio ključni igrač na ovoj utakmici za izvlačenje nerešenog rezultata. Trener Arsen Venger posle mnogo razmišljanja odlučio se da Volkota stavi u startnih 11 i na utakmici drugog kola protiv Barselone, gde Volkot nije postigao ni jedan gol, ali ipak je bio asistent za gol Niklasa Bentnera koji je doveo Arsenal u vodstvo, ipak Arsenal je na kraju poražen rezultatom 4-1.

Sezona 2010/2011[uredi | uredi izvor]

Volkot je sezonu 2010/2011 počeo veoma uspešno, dobivši priznanje za igrača meseca u Premijer ligi odlukom velike većine.[41] 21. avgusta 2010. godine, Volkot je postigao svoj prvi het-trik u klupskoj karijeri u meču protiv Blekpula gde je Arsenal pobedio ubedljivo rezultatom 6-0 na domaćem terenu, na samom početku sezone 2010/2011.[42] 27. decembra 2010. godine, postigao je go i bio asistent u veoma bažnoj pobedi protiv ekipe Čelsija.[43]

Dana 21. februara 2011. godine, na utakmici protiv Stouk sitija Volkot je uganuo nogu i tako povredio članak. Što ga je onemogućilo da igra finale Liga kupa[44] i drugo kolo knokaut faze Lige šampiona protiv Barselone. Poslednjeg dana u sezoni 2010/2011 Volkot je ušao u igru sa klupe i postigao izjednačujući gol na gostovanju protiv ekipe Fulama. Sezonu je završio sa do tada najvećim brojem golova u karijeri po sezoni, postigavši 13 golova od kojih su 9 u Premijer ligi.

Sezona 2011/2012[uredi | uredi izvor]

Volkot (desno) igra za Arsenal 2011. godine

Dana 16. avgusta 2011. Volkot postiže svoj prvi gol u sezoni u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona protiv Udinezea donevši Arsenalu pobedu od 1-0.[45] U drugom kolu kvalifikacija Volkot postiže ponovo, dok je ekipa Udinezea prvo bila u vodstvu za rezultat 2-1, i ukupan rezultat na obe utakmice 3-1 što je obezbedilo Arsenalu da se kvalifikuje u grupnu fazu ovog takmičenja 14-ti put uzastopno.[46] Volkot svoj prvi gol u ligi postiže protiv ekipe Mančester junajteda kao utešni gol pošto je Arsenal isgubio ubedljivo rezultatom 8-2.[47]

Volkot postiže svoj prvi gol u 2012. godini na utakmici protiv Svonzija gde je Arsenal poražen rezultatom 3-2, postigavši prelep gol lobovanjem protivničkog golmana Mišela Vorma.[48] 4. februara 2012. Volkot je asistirao za 3 gola u pobedi protiv Blekburn roversa od 7-1, asistirajuću Robin van Persiju za 2 gola i Aleks Okslejd-Čemberlenu za još jedan gol.[49] 26. februara Volkot postiže dva gla u drugom polu vremenu za potpuni preokret na Londonskom derbiju protiv ekipe Totenhema, rezultat na poluvremenu je bio 2-0 za Totenhem, da bi Arsenal u drugom poluvremenu preokrenuo na ubedljivih 5-2. 24. Marta Volkot ponovo postiže dva gola za Arsenal u pobedi od 3-0 protiv ekipe Aston Vile.[50] U utakmici protiv Čelsija 21. aprila Volkot je zadobio povredu, što ga je onemogućilo da igra do kraja sezone. Volkot je u poslednjoj utakmici u sezoni ušao u igru kao izmena protiv ekipe Vest Bromviča gde je Arsenal trijumfovao sa rezultatom 3-2.

Sezona 2012/2013[uredi | uredi izvor]

Volkot igra za Arsenal u 2012. godini

Dana 15. septembra 2012. godine Volkot ulazi u igru kao zamena za Žervinja i postigao svoj prvi gol u sezoni protiv svog bivšeg kluba Sauthemptona za ubedljivu pobedu Arsenala od 6-1.[51] 26. septembra, postigao je dva gola u pobedi protiv Koventri sitija na utakmici Liga kupa za rezultat 6-1.[52] 7. oktobra 2012. Volkot postiže i svoj četvrti gol u sezoni na gostovanju protiv ekipe Vest Bromviča za pobedu Arsenala od 3-1.[53] 30. oktobra 2012. Volkot postiže neverovatna četiri gola u utakmici Liga kupa protiv ekipe Redinga za neverovatan preokret, ekipa Arsenala je gubila rezultatom 4-0, Volkot svoj prvi gol postiže u zaustavnom vremenu prvog poluvremena, drugi i treći u drugom, a četvrti u zaustavnom vremenu drugog poluvremena i tako Arsenal dolazi do rezultata 4-4, da bi potom u produžetku slavili sa 7-5, Volkot je na ovoj utakmici svojim het-trikom pokazao da može da igra na poziciji napadača.[54]

Dana 6. novembra 2012. počinje konstantno postizanje golova u utakmici Lige šampiona protiv ekipe Šalkea za rezultat 2-2.[55] 17. novembra Volkot postiže gol protiv ekipe Totenhema za ubedljivu pobedu od 5-2, to mu je bila peta uzastopna utakmica na kojoj Volkot postiže gol.[56] 29. decembra Volkot je postavljen kao jedini napadač u ekipi Arsenala i postiže svoj prvi het-trik u sezoni u Premijer ligi kao i dve asistencije za ubedljivu pobedu Arsenala od 7-3 protiv ekipe Njukasla.[57][58]

Volkot igra za Arsenal u 2013. godini

Dana 18. januara 2013. Volkot potpisuje novi ugovor sa Arsenalom na tri i po godine.[59] Dva dana kasnije, Volkot postiže gol protiv ekipe Čelsija gde je Arsenal poražen rezultatom 2-1.[60] To je bila utakmica na kojoj je Volkot ponovo započeo seriju od četiri utakmice na kojima postiže gol, sledeći gol postiže na utakmici protiv Vest Hema 23. januara za pobedu od 5-1[61], potom na utakmici FA kupa protiv ekipe Brigtona za pobedu od 3-2 [62] i protiv Liverpula za remi 2-2.[63] Potom postiže gol već u drugom minutu protiv ekipe Mančester sitija za rezultat 1-1[64]. A zatim i njegov dvadeseti gol u sezoni protiv ekipe Kvins park rendžersa koji je postigao u dvadesetoj sekundi, za pobedu Arsenala od 1-0, ovo je bio najbrži gol u Premijer ligi te sezone.[65] Volkot završava sezonu sa 21 golom i 16 asistencija, od kojih su 14 golova i 12 asistencija postignuta u Premijer ligi na 32 utakmice, sezonu je završio kao najbolji strelac Arsenala u sezoni.[4]

Sezona 2013/2014[uredi | uredi izvor]

Volkot proslavlja pobedu u finalu FA kupa u sezoni 2013/2014

Volkot sezonu 2013/2014 započinje u dobroj formi,

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Updated squads for 2017/18 Premier League confirmed”. Premier League. 2. 2. 2018. 
  2. ^ a b „Theo Walcott: Overview”. Premier League. Pristupljeno 5. 9. 2020. 
  3. ^ Telegraf http://www.telegraf.rs/sport/1593340-mesi-sesti-ronaldo-cetvrti-znate-li-ko-je-najbrzi-fudbaler-na-svetu-a-nije-bejl-foto. Pristupljeno 6. 4. 2017.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  4. ^ a b „Arsenal Statistics 2012/13”. KickOff.co.uk. Arhivirano iz originala 1. 11. 2013. g. Pristupljeno 31. 5. 2017. 
  5. ^ „Theo Walcott”. England: Recent players. The Football Association. Arhivirano iz originala 28. 05. 2010. g. Pristupljeno 1. 2. 2013. 
  6. ^ „Don Walcott, father of Theo, is the British-born son of Jamaican parents”. Daily Express. UK. 4. 10. 2008. Arhivirano iz originala 26. 01. 2011. g. Pristupljeno 15. 5. 2010. 
  7. ^ 2005
  8. ^ „Theo Walcott: Why I'm a Liverpool fan”. LiverpoolFC.com. 20. 6. 2006. Arhivirano iz originala 25. 2. 2014. g. Pristupljeno 22. 2. 2014. 
  9. ^ Fricker, Martin; Robert Stansfield (9. 5. 2006). „Theo Lions on His Shirt”. The Daily Mirror. London. Pristupljeno 22. 5. 2006. 
  10. ^ Lansley, Peter (26. 5. 2008). „Theo Walcott sees action on two fronts in his national service”. The Times. London. Pristupljeno 29. 7. 2010. 
  11. ^ Wilson, Jeremy (10. 1. 2006). „Walcott spoilt for choice as Saints do their sums”. The Guardian. London. Pristupljeno 7. 7. 2006. 
  12. ^ „Walcott: Youth Cup can start a career”. Arsenal.com. Arhivirano iz originala 18. 10. 2016. g. Pristupljeno 31. 5. 2017. 
  13. ^ „Record Breaker!”. saintsfc.co.uk. 8. 12. 2006. Arhivirano iz originala 14. 10. 2007. g. Pristupljeno 8. 12. 2006. 
  14. ^ „Three stars up for BBC award”. BBC.co.uk. Arhivirano iz originala 28. 04. 2017. g. Pristupljeno 31. 05. 2017. 
  15. ^ Harris, Nick (18. 1. 2006). „Walcott set for Arsenal despite huge Chelsea bid”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 10. 08. 2011. g. Pristupljeno 31. 05. 2017. 
  16. ^ „Arsenal pays $10M for teen”. Waterloo Region Record. Pro Quest Archiver. 21. 1. 2006. Arhivirano iz originala (reprint) 31. 05. 2013. g. Pristupljeno 31. 05. 2017. 
  17. ^ Wilson, Jeremy (1. 4. 2008). „Southampton lose £2.9m over Theo Walcott”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 22. 2. 2014. 
  18. ^ „Arsenal sign Southampton teenager Walcott”. ESPNsocernet. London. Reuters. 20. 1. 2006. [mrtva veza]
  19. ^ Tongue, Steve (20. 8. 2006). „Arsenal 1 Aston Villa 1: Walcott the wonderkid the new home hero”. The Independent. London. 
  20. ^ Austin, Simon (19. 8. 2006). „Arsenal 1–1 Aston Villa”. BBC Sport. Pristupljeno 22. 2. 2014. 
  21. ^ Hytner, David (18. 9. 2008). „Dynamo tried to destroy Walcott, says angry Wenger”. The Guardian. Kiev. 
  22. ^ „Wilshere is youngest European Gunner”. Arsenal.com. 25. 11. 2008. Pristupljeno 30. 6. 2009. 
  23. ^ Collings, Tim (15. 10. 2006). „Arsenal 3 Watford 0: Walcott gifts his manager real presence”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 25. 09. 2015. g. Pristupljeno 31. 05. 2017. 
  24. ^ „Walcott wins Young Sports award”. CBBC Newsround. 10. 12. 2006. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  25. ^ „Chelsea 2–1 Arsenal”. BBC Sport. 25. 2. 2007. Pristupljeno 26. 2. 2007. 
  26. ^ Football Club, Arsenal. „Biography | Theo Walcott”. Biography of All Current Arsenal Players. Arsenal Broadband Limited. Arhivirano iz originala 16. 1. 2013. g. Pristupljeno 21. 9. 2011. 
  27. ^ Cheese, Caroline (23. 10. 2007). „Arsenal 7–0 Slavia Prague”. BBC. Pristupljeno 10. 11. 2008. 
  28. ^ Chowdhury, Saj (23. 2. 2008). „Birmingham 2–2 Arsenal”. BBC Sport. Pristupljeno 24. 2. 2008. 
  29. ^ „Arsenal Statistics 2007/08”. KickOff.co.uk. Arhivirano iz originala 13. 1. 2016. g. Pristupljeno 31. 5. 2017. 
  30. ^ UEFA Champions League. „UEFA Champions League 2007/08 - History - Liverpool-Arsenal”. Uefa.com. Pristupljeno 24. 9. 2016. 
  31. ^ Rippleffect Ltd. „Wenger - Walcott is a man but not a monster”. arsenal.com. Arhivirano iz originala 25. 1. 2016. g. Pristupljeno 31. 5. 2017. 
  32. ^ „Walcott to wear No 14 from 2008 to 2009 Season”. Arsenal.com. 27. 6. 2008. Arhivirano iz originala 30. 6. 2008. g. Pristupljeno 27. 6. 2008. 
  33. ^ Declan Taylor (12. 9. 2008). „Wenger – The day I knew I wanted Walcott”. Arsenal.com. Arhivirano iz originala 23. 10. 2013. g. Pristupljeno 13. 9. 2006. 
  34. ^ „Walcott ruled out after surgery”. BBC. 20. 11. 2008. Pristupljeno 14. 5. 2009. 
  35. ^ Haslam, Andrew (15. 4. 2009). „On-fire Gunners shoot down Villarreal”. UEFA. Pristupljeno 22. 2. 2014. 
  36. ^ „Liverpool 4–4 Arsenal”. BBC Sport. British Broadcasting Corp. 21. 4. 2009. Pristupljeno 21. 4. 2009. 
  37. ^ Wilson, Jeremy (8. 5. 2009). „Theo Walcott signs new Arsenal contract”. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 14. 05. 2010. g. Pristupljeno 30. 5. 2010. 
  38. ^ „Walcott axed from England squad”. Barclays Premier League. Arhivirano iz originala 26. 2. 2014. g. Pristupljeno 22. 2. 2014. 
  39. ^ a b Hytner, David (8. 3. 2010). „Arsenal's Theo Walcott answers critics with display of brainpower”. The Guardian. London. Pristupljeno 30. 5. 2010. 
  40. ^ „Walcott: I knew I could do it”. The Sun. London. 31. 3. 2010. Pristupljeno 29. 7. 2010. 
  41. ^ „Walcott is EA SPORTS Player of the Month”. Arsenal.com. 11. 9. 2010. Arhivirano iz originala 10. 9. 2010. g. Pristupljeno 2. 11. 2010. 
  42. ^ „Arsenal 6–0 Blackpool”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 21. 8. 2010. Pristupljeno 21. 8. 2010. 
  43. ^ McNulty, Phil (27. 12. 2010). „Arsenal 3 – 1 Chelsea”. BBC Sport. Pristupljeno 27. 12. 2010. 
  44. ^ „Gunners down brave Leeds”. Sky Sports. 19. 1. 2011. Pristupljeno 1. 2. 2011. 
  45. ^ McNulty, Phil (16. 8. 2011). „Arsenal 1 – 0 Udinese”. BBC Sport. Pristupljeno 31. 10. 2011. 
  46. ^ Ornstein, David (24. 8. 2011). „Udinese 1 – 2 Arsenal (agg 1 – 3)”. BBC Sport. Pristupljeno 31. 10. 2011. 
  47. ^ McNulty, Phil (28. 8. 2011). „Man Utd 8 – 2 Arsenal”. BBC Sport. Pristupljeno 31. 10. 2011. 
  48. ^ Henson, Mike (15. 1. 2012). „Swansea 3 – 2 Arsenal”. BBC Sport. Pristupljeno 6. 2. 2012. 
  49. ^ Hassan, Nabil (4. 2. 2012). „Arsenal 7 – 1 Blackburn”. BBC Sport. Pristupljeno 6. 2. 2012. 
  50. ^ Ornstein, David (24. 3. 2012). „Arsenal 3–0 Aston Villa”. BBC Sport. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  51. ^ "Arsenal 6–1 Southampton" BBC Sport. 15 September 2012. Retrieved 16 September 2012.
  52. ^ "Arsenal 6–1 Coventry" BBC Sport. 26 September 2012. Retrieved 26 September 2012.
  53. ^ Collins, Patrick (8. 10. 2012). „West Ham 1 Arsenal 3: Super sub Walcott ensures Gunners take all three points from Hammers”. Daily Mail. Pristupljeno 30. 12. 2012. 
  54. ^ Smith, Ben (30. 10. 2012). „Reading 5 – 7 Arsenal”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 12. 2012. 
  55. ^ Wilson, Jeremy (7. 11. 2012). „Theo Walcott in firing line but makes his point”. Daily Telegraph. Pristupljeno 30. 12. 2012. 
  56. ^ Ornstein, David (17. 11. 2012). „Arsenal 5–2 Tottenham”. BBC Sport. Pristupljeno 17. 11. 2012. 
  57. ^ Ornstein, David (29. 12. 2012). „Arsenal 7 –3 Newcastle”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 12. 2012. „Theo Walcott scored three goals and set up two more ...” 
  58. ^ Kelso, Paul (29. 12. 2012). „Arsenal 7 Newcastle United 3: match report”. Daily Telegraph. Pristupljeno 30. 12. 2012. 
  59. ^ „Theo Walcott signs new long-term Arsenal contract”. BBC Sport. 18. 1. 2013. Pristupljeno 18. 9. 2013. 
  60. ^ "Chelsea 2–1 Arsenal" BBC Sport. 20 January 2013. Retrieved 30 January 2013.
  61. ^ "Arsenal 5–1 West Ham" BBC Sport. 23 January 2013. Retrieved 30 January 2013.
  62. ^ "Brighton 2–3 Arsenal" BBC Sport. 26 January 2013. Retrieved 30 January 2013.
  63. ^ McNulty, Phil (30 January 2013). "Arsenal 2–2 Liverpool" BBC Sport. Retrieved 30 January 2013.
  64. ^ McNulty, Phil (28. 4. 2013). „Arsenal 1–1 Manchester United”. BBC Sport. Pristupljeno 15. 5. 2013. 
  65. ^ Bevan, Chris (4. 5. 2013). „QPR 0–1 Arsenal”. BBC Sport. Pristupljeno 15. 5. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тео_Волкот&oldid=27397707”