Tokajski vinogradi
| Tokajski vinogradi | |
|---|---|
 | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Istorijski kulturni pejzaž Tokajske vinske regije |
| Mesto | Tokaj, Mađarska |
| Koordinate | 48° 09′ S; 21° 21′ I / 48.15° S; 21.35° I |
| Površina | 13.255 ha (1,4268×109 sq ft) |
| Kriterijum | Kulturna: (iii)(v) |
| Referenca | 1063 |
| Upis | 2002 (26. sednica) |
Tokajski vinogradi (mađ. Tokaji borvidék [1] slč. Vinohradnícka oblasť Tokaj [2] ) ili vinska regija Tokaj-Hegialja (skraćeno Tokaj-Hegialja ili Hegialja) je istorijska vinska regija koja se nalazi u severoistočnoj Mađarskoj i jugoistočnoj Slovačkoj. Takođe je jedan od sedam većih vinskih regiona Mađarske (mađ. Tokaji borrégió). Hegialja na mađarskom znači „podnožje“, a ovo je bio prvobitni naziv regiona.
Region se sastoji od 28 sela i 11.149 hektara klasifikovanih vinograda, od kojih je oko 5.500 trenutno zasađeno. Tokaj je 2002. godine proglašen za mesto svetske baštine pod nazivom Istorijski kulturni pejzaž Tokajske vinske regije.[3] Međutim, njegova slava je dugo prethodila ovom imenovanju jer odavde vodi poreklo Tokajsko vino, najstarije vino sa plemenitom sivom truleži na svetu.
Zbog Trijanonskog sporazuma manji deo istorijskog vinskog regiona sada pripada Slovačkoj.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Neke od karakteristika koje tokajski vinski region čine jedinstvenim su:
- Zemljište i mikroklima: Tokajsko tlo se sastoji od gline ili lesnog zemljišta na vulkanskom podtlu. Mikroklima je određena osunčanim padinama okrenutim prema jugu i blizinom reka Tise i Bodrog, i pogoduje proliferaciji Botrytis cinerea (plemenite truleži) i naknadnom isušivanju grožđa.
- Autohtone sorte grožđa: Furmint i Hárslevelű se gaje u regionu vekovima i, zajedno sa žutim muskatom (mađarski: Sárgamuskotály), Kabar, Kövérszőlő i Zéta, jedine su sorte grožđa koje su zvanično dozvoljene za gajenje u regionu.
- Podrumi: Ogroman sistem podruma isklesan je u čvrstim stenama između 1400. i 1600. godine nove ere. Oni obezbeđuju konstantnu temperaturu od oko 10-12 °C. Podrumi su prekriveni karakterističnom plesni, koja se hrani alkoholom isparenim tokom odležavanja i održava vlažnost u rasponu od 85-90%, što je idealno za odležavanje tokajskih vina.
- Sistem apelacija: Kraljevskim dekretom iz 1757. uspostavljena je zatvorena proizvodna oblast u Tokaju, drugi sistem naziva definicije vinogradske teritorije u svetu (prvi je bio CHIANTI 1716). Klasifikacija vinograda počela je 1730. godine, a dovršena je nacionalnim popisima iz 1765. i 1772. godine.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Istorijski zapisi pokazuju da su vinogradi u Tokaju osnovani još u 12. veku, ali postoje dokazi i o ranijem uvođenju proizvodnje vina u region.
Brojni stručnjaci tvrde da je vinogradarstvo u regionu Tokaja moglo da počne još u keltsko doba, odnosno pre nove ere. Okamenjeni list grožđa pronađen u Erdebenjeu, koji datira iz kasnog 3. veka nove ere, ukazuje na postojanje vinogradarstva u rimsko doba. Sloveni su stigli u region krajem 5. - početkom 6. veka. Jedno moguće poreklo imena "Tokaj" je da potiče od slovenske reči "Stokaj", što znači blizu ušća (tj. ušće reke Bodrog u Tisu).[traži se izvor] Slovaci tvrde da su Sloveni nastavili sa prethodno razvijenim vinogradarstvom u regionu.[traži se izvor] Mađarski doseljenici stigli su u Tokaj od kraja 9. veka i postoji alternativna teorija da je vinogradarstvo u ovaj region uneto sa istoka, verovatno od strane plemena Kabar. Čini se da su sami Mađari imali drevnu tradiciju proizvodnje vina. Drugo moguće poreklo imena "Tokaj" je da potiče od jermenske reči koja znači "grožđe".
Latine je prvo pozvao da se nasele u Tokaj ugarski kralj Bela III (1172-1196), a zatim Bela IV (1235-1270). Ovi doseljenici su verovatno bili Valonci iz severne Francuske, iako neki istraživači tvrde da su bili Italijani. Slovenski narodi (Slovaci i Rusini) takođe su dokumentovani kao uključeni u tokajsko vinogradarstvo do 12. veka. Međutim, uspon Tokaja kao glavne vinske regije može se datirati u početak 16. veka.
Oko 1620. car je doveo valonsko-francuskog vinogradara Duvona, koji je kasnije izumeo metodu koja će biti poznata kao metod „kralja vina“ u okrugu Tokaj.
U čast izuzetnih veština gospodina Duvona, car je dao plemićku titulu ovom uzgajivaču i dao mu jedno od svojih mnogobrojnih sela (Kiralifalva), sada Kenigsdorf u Austriji. Car je tada dao ime porodici Kiralifalvi (Királyfalvy).
Vino Tokaji je postalo sve važnija roba za region od 17. veka, a njegov izvoz je bio glavni izvor prihoda vladajućih prinčeva Transilvanije kojoj je region Tokaj pripadao u to vreme. Zaista, prihodi od sve poznatijeg vina pomogli su u plaćanju ratova za nezavisnost vođenih protiv austrijske habzburške vladavine. Ugled vina Tokaj je poboljšan kada je 1703. godine Ferenc II Rakoci, princ od Transilvanije, poklonio francuskom kralju Luju XIV brojne boce vina sa njegovog imanja u Tokaju. Vino Tokaj se tada služilo na dvoru u Versaju, gde je postalo poznato pod imenom Tokaj. Oduševljen dragocenim napitkom, Luj XIV ga je proglasio „Vinum Regum, Rex Vinorum“ („Vino kraljeva, kralj vina“).
U 18. veku, Tokaj je dostigao vrhunac svog prosperiteta. I Poljska i Rusija postale su glavna izvozna tržišta za ovo vino. Tokajsko vino je imalo toliki značaj u Rusiji, da su ruski carevi održavali de fakto koloniju u Tokaju kako bi garantovali snabdevanje vinom Carskog dvora.
Podela Poljske 1795. i naknadno uvođenje carina naneli su ozbiljan udarac izvozu tokajskog vina i ubrzali ekonomski pad regiona. Međutim, ovo je bila samo prva od tri velike krize za Tokaj. Druga se dogodila kada je epidemija filoksere stigla do Tokaja 1885. i uništila ogromnu većinu vinograda za nekoliko godina. Treći šok je bio kada je Mađarska izgubila dve trećine svoje teritorije prema Trijanonskom mirovnom sporazumu potpisanom u junu 1920. godine, pa je tokajsko vino izgubilo pristup većini svog domaćeg tržišta. Region je takođe bio podeljen između Mađarske i novostvorene Čehoslovačke, koja je dobila površinu od 120 hektara (sa izuzetkom 1938-1944, kada je Mađarska preuzela kontrolu nad teritorijom). Ova poslednja promena sada čini deo susednog vinskog regiona u Slovačkoj sa približno 908 hektara klasifikovanih tokajskih vinograda.[4]
U eri komunističke vladavine u Mađarskoj došlo je do pogoršanja kvaliteta i ugleda vina Tokaj. Međutim, od 1990. godine značajna količina investicija otišla je u region Tokaja, stvarajući ono što je nazvano „Tokajska renesansa“. Sada u regionu postoji skoro 600 vinarija, od kojih oko 50 proizvodi punu paletu vina.
Spor o "oznaci porekla".[uredi | uredi izvor]
Spor je počeo 1964. godine kada je tadašnja Čehoslovačka po prvi put svoju prekomernu proizvodnju tokajskog vina izvezla u Austriju, tržište koje je ovom robom nekada snabdevala isključivo Mađarska. Sukob interesa je rešen bilateralnim sporazumom prema kojem je Slovačkoj - na račun koncesije češkog piva sa strane Mađarske - bilo dozvoljeno samo da izvozi svoju prekomernu proizvodnju tokajskog vina u Mađarsku (koja je naknadno ponovo etiketirana i re-eksportovana). Ovaj sporazum je istekao 1990. godine nakon čega je ponovo izbio spor.[5] U junu 2004. postignut je sporazum između mađarske i slovačke vlade u vezi sa upotrebom imena Tokaj u Slovačkoj. Prema ovom ugovoru, vino proizvedeno na 5,65 km² zemlje u Slovačkoj može da koristi naziv Tokaj. Međutim, slovački deo nije poštovao njihovu pravno obavezujuću obavezu, koja je trebalo da uvede iste standarde sadržane u mađarskim zakonima o vinu od 1990. godine. Još nije odlučeno ko će te zakone pratiti ili sprovoditi. Sporovi su doveli Slovačku u međunarodnu tužbu između Mađarske i pet drugih zemalja (Italija, Francuska, Australija, Srbija i Slovenija), za brend "Tokaj".
U novembru 2012, Evropski sud je presudio protiv zahteva Mađarske da se slovački unos „Vinohradnícka oblasť Tokaj“ izbriše iz „E-Bacchus“, elektronske baze podataka koja sadrži registar oznaka porekla i geografskih oznaka zaštićenih u EU. Mađarska je uložila žalbu na presudu Opšteg suda. U februaru 2013. godine, Sud pravde EU odbio je mađarsku žalbu na raniju presudu u vezi sa registracijom Slovačke „Vinohradnícka oblasť Tokaj” (Tokajska vinska regija), koja sadrži naziv mađarske regije Tokaj. U svojoj presudi, sud je naveo da registracija Slovačke svog „Vinohradnícka oblasť Tokaj” u evropsku bazu podataka „E-Bacchus“ ne čini meru koja se može preduzeti.[6] Kao rezultat toga, prema sadašnjem zakonodavstvu EU, vinorodni region Tokaj se nalazi i u Mađarskoj i u Slovačkoj. Zbog toga proizvođači vina iz mađarskog regiona Tokaj i slovačkog regiona Tokaj mogu koristiti brend Tokaj.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „127/2009. (IX. 29.) FVM rendelet a szőlészeti és a borászati adatszolgáltatás, valamint a származási bizonyítványok kiadásának rendjéről, továbbá a borászati termékek előállításáról, forgalomba hozataláról és jelöléséről” (na jeziku: Hungarian). Nemzeti Jogszabálytár. 16. 12. 2012. Pristupljeno 16. 12. 2012.
- ^ a b E-Bacchus - Register of designations of origin and geographical indications protected in the EU
- ^ https://archive.today/20130128080733/http://www.magyarborokhaza.com/en/22-hungarian-wine-regions/tokaj
- ^ „Slovakia, a Land of Wine” (PDF). (328 KB) Slovak Union of Grape and Wine Producers. pp. 21-23. www.slovakia.travel
- ^ „Bitka o víno kráľov, kráľa vín. Slovensko-maďarské spory o značku Tokaj sa ťahajú už 34 rokov” (na jeziku: Slovak). 2008. Arhivirano iz originala 2008-12-08. g. Pristupljeno 2010-02-11.
- ^ EU Court of Justice Press Release N° 17/14
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lambert-Gócs, Miles (2010). Tokaji Wine: Fame, Fate, Tradition. Board and Bench Publishing. ISBN 978-1934259498.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- UNESCO description: Tokaj Wine Region Historic Cultural Landscape
- Tokaj - The Wine of Freedom (László Alkonyi, Budapest 2000).
- Tokajwine - Wine Encyclopedia and Review of over 2000 wines from Tokaj, by László Alkonyi
- Terra Benedicta - Tokaj and Beyond (Gábor Rohály, Gabriella Mészáros, András Nagymarosy, Budapest 2003)
- Events and festivals in the Tokaj Wine Region
- Tradition and Innovation in the Tokaj Region (Tim Atkin)
- Tokaj portal
- Tokaj and the historic Wine Region - tourism information
- Tokaj Wine Region on the European Wineroads portal (HUN)
- Tokaj-Hegyalja Attractions Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. februar 2009)
- Tokaj wine region infoposter